"ОАЗА" РАЗБИЛА ЗАЧАРАНИ КРУГ ПРЕДРАСУДА: Са актерима филма Маријаном Новаков и Валентином Зенунијем, штићеницима дома "Сремчица"

ПОЧЕТАК сваког успеха је жеља и ништа није немогуће за онога ко има вољу да покуша. Њихова жеља била је бесконачна, а воља задивљујућа. Маријана Новаков, Валентино Зенуни и Тијана Марковић јунаци су једне несвакидашње приче која их је преко ноћи уздигла до самих звезда, а коју је редитељ Иван Икић на маестралан начин представио у филму "Оаза".

Фото З. Јовановић

И можда би ова прича била слична причи многих других младих људи, да њих троје нису особе са менталним потешкоћама у развоју. У филму који говори о љубави, троуглу адолесцената штићеника домова "Сремчица" и "Јабука", главне улоге поверене су управо њима, младима са израженим поремећајима у понашању, који су стали раме уз раме са професионалцима Гораном Богданом и Марушом Мајер. Подршку су им безрезервно пружали њихови васпитачи и директорка Марина Видојевић.

Главни глумци су "Оазу", нажалост, видели тек на београдској, иако је она светску премијеру имала на Венецијанском фестивалу још у септембру 2020, где је награђена признањем за најбољи европски филм у селекцији "Дани аутора." На Фесту је понела награду "Београдски победник", али и признање критичара "Небојша Ђукелић".

Тада су Маријана, Валентино и Тијана добили прилику да се као прави професионалци поклоне публици. Маријана је за ту прилику први пут у животу оденула хаљину и шналицама средила фризуру. Ти тренуци из корена су променили њен и живот њених "колега", али и свих осталих из зачараног круга деце са посебним потребама.

Маријана је двадесетседмогодишња девојка са срцем и душом девојчице. Из ње зраче раздраганост и позитивна енергија. Док се радује малим стварима, дешавају јој се велике. Од малих ногу је у "Сремчици", одрасла је уз васпитаче у дому. Брат Драган и сестра Дуња такође су у установи, само у "Јабуци". Обожава да прича о "Оази", о снимању, а открива нам и да јој веома недостаје цела екипа, а највише Маша, глумица Маруша Мајер. Одувек је желела да буде глумица, а време проведено на снимању остало јој је у сећању пре свега као дивно дружење.

- Веома сам била срећна што су баш мене одабрали да будем Драгана у филму - прича искрено Маја, не скидајући осмех са лица. - Валентино и ја смо се допуњавали, а редитељ Икић је најбољи човек на свету.

Говори усхићено о аплаузу на премијери, о огромној бини, дотеривању са васпитачицама за овај догађај... Како сама каже, мало је рећи да је срећна - пресрећна је. Од награде коју је добила пожелела је музичку линију, гардеробу, да иде са другарима на море. Желела би да им се придружи и Маша...

Обожава да гледа домаће филмове и серије, а највише од свега ипак воли Црвену звезду. Испунила јој се недавно жеља да посети "Маракану" и упозна Милана Борјана, а за остварење је најзаслужнији Дејан Ђукић, шеф техничке службе у "Сремчици". Добила је том приликом и дрес, који сада заузима посебно место у њеној соби.

Валентино је озбиљан младић који се поноси целом екипом са филма, али пре свега својом "Сремчицом". Дуго је вежбао и припремао се у радионицама пре снимања, а када је дошао тренутак избора главних глумаца сам се понудио редитељу. Без нервозе, без страха, опуштено.

- Све што ми није било јасно питао сам, а они су имали стрпљења за све нас - прича млади глумац. - Најсрећнији смо, ипак, били када смо добили награду. Сви смо се радовали. Посебно наша Марина.

Валентино одаје утисак младе особе која увек зна шта хоће. Не дозвољава да му дани узалуд пролазе. Завршио је школу, а сада помаже деци у дому која не могу самостално да брину о себи. Желео би да се опроба у још неком филму.

Фото З. Јовановић

Најпоноснија је, чини се, Марина Видојевић, директорка "Сремчице". Не крије задовољство постигнутим успехом њене деце, али и колега васпитача.

- Сви заједно смо кренули у један велики изазов. Деци је пружена шанса, веровали смо у њих и успели су. Цела ова прича је позитивно утицала на њих. Променили су се. Маја је почела да се сређује откад је постала филмска звезда и лепо је када знају да су познати и важни. Филм је тежак, али они су све изнели као велики и прави глумци. Упечатљив, јак, емотиван.

Смирена, насмејана и стрпљива, Марина одговара на свако њихово питање. Заједно нам се хвале шта све имају у дому - рекреативни клуб, фризерски салон, фудбалски терен, цвећарску и компјутерску секцију... Једном речју, кажу, имају све што нико други нема.

ИЗБОРИЛИ СМО СЕ ЗА ЊИХОВУ ВИДЉИВОСТ

- Ово је велики искорак у систему социјалне заштите, да деца која су готово увек била у сенци, стану под светла рефлектора и покажу да могу једнако, као и сви остали, да пруже свој допринос, покажу своје вештине, прикажу своје умеће и разбију заблуде о особама са менталним потешкоћама у развоју - каже Марина Видојевић, директор Дома "Сремчица". - Успели смо да се изборимо за њихову видљивост, да њихове квалитете покажемо светској јавности. Данас они имају прилику да користе своје таленте, друштво их препознаје и то је огроман корак напред. Многобројне награде доказ су да упоран труд и рад дају резултате. Ово није само наша награда, ово је признање за све оне који су вежбали са њима, веровали у нас и који су нам безрезервно пружали подршку.

ЗАЉУБЉЕНЕ У ИСТОГ МЛАДИЋА

У ФИЛМУ "Оаза", Маријана и Драгана су девојке са посебним потребама. По доласку у установу врло брзо су се спријатељиле. Неустрашиве и драге, заљубљују се у истог младића Роберта, због чега њихов однос бива угрожен. Живот им се претвара у опасну игру жмурке са циљем да Роберта освоје. Скривање од друштва и бројне предрасуде које их прате у животу откривају у њима једно ново осећање чежње за независношћу и људским контактом.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације