ИНТЕРВЈУ Љубица Гојгић : "За вас увек, иако се не слажемо"
КАДА су је награђивали, знали су да кажу "да се њен приступ новинарству одликује темељитошћу и борбеношћу, и лишен је сваке политичке острашћености. Она данас представља најбоље у српском новинарству због лојалности занату уместо политичким пројектима".
То је несумњиво био и разлог због којег је новинарка и уредница емисије "Прави угао" на Радио-телевизији Војводине Љубица Гојгић недавно, поред бројних домаћих награда, добила и престижни Орден витеза националног реда Легије части, који додељује Француска.
Ова Ужичанка једна је од ретких новинарки у српском политичком новинарству којима професионалност и објективност не оспоравају актери политичке сцене, ма на којој страни били. Почела је на Радио Индексу, седам година радила за недељник НИН, на Б 92 је од 2001, била је специјални извештач из Хага и ауторка и водитељка емисије "Процес ТВ". Као стипендиста новинарске фондације "Алфред Френдли" радила је у дневном листу "Питсбург пост-газет" у Питсбургу (САД), а пре тога је била новинарка у "Фондацији новинара Европе" у Паризу, као учесник програма који су спонзорисале Европска унија и Влада Француске.
Такође, Љубица је радила у београдској канцеларији Унмика, као помоћница аташеа за штампу. Памтимо је и по бројним интервјуима које је, говорећи течно енглески и француски језик, радила са најутицајнијим политичким лидерима Европе.
* Како је бити у друштву витеза националног реда Легије части Емира Кустурице, Оље Бећковић, Ружице Ђинђић, Верана Матића, Соње Лихт, принца Божидара Карађорђевића? Да ли вам одговара друштво?
- Изузетна је част придружити се таквом друштву. Да додам да ми је једну од првих добродошлица у тај клуб почаствованих упутио проф. Драгољуб Мићуновић, а потом и колега Зоран Секулић, још један медијски витез.
* Када се говори о награди коју сте добили, каже се да је добијају личности чије ангажовање отелотворује велике идеје, вредности и циљеве које Француска брани на својој територији и у свету. Шта су данас "велике идеје"?
- Мој рад је препознат као допринос идејама демократије и слободе медија и изражавања. То јесу идеје за које се вреди борити. Баш као што великом идејом сматрам борбу малог, у данашњем свету тако често ниподаштаваног човека, да се позове на своје право на чист ваздух и воду.
* Да ли је лична жртва императив за остваривање великих идеја, има ли оних који су спремни да је поднесу, или је жртва обесмишљена?
- Бављење мојим послом данас није жртва, иако јесте борба за неке идеје. Због тога што срећним случајем припадам генерацији која је наследник и настављач борби за велике идеје које су се, у неким другим временима, заиста плаћале и животима. То ме обавезује да те жртве поштујем и да никад не поверујем да је поглед уназад губљење времена.
* Мото ордена је: част и домовина. Шта су за вас та два појма?
- Део васпитања и образовања, и важни животни оријентири.
* Како се ауторска аутономија постиже? Нема много новинара који су то успели да освоје и задрже. Да ли је то ствар непољуљаних и стабилних моралних премиса у професији, или карактера? Или обоје?
- Требало би да је једноставно. Правила нашег позива су јасна, а материјала за рад има и више него што нам треба. Нисам усамљена, има новинара који успешно чувају своје право и обавезу на реч и став. Имала сам срећу да од почетка каријере радим у редакцијама у којима се неговало добро новинарство, или је бар поштовано моје опредељење да останем верна идеалима због којих сам постала новинарка. После скоро тридесет година каријере, то поштује и највећи број мојих саговорника.
* Поредећи прилике у нашем политичком животу деведесетих година са овим данас, рекли сте да су могла са више храбрости да се постављају питања званичницама, и да је недолично понашање политичара било много више санкционисано. Шта је, по вашем мишљењу, довело до тога да те санкције тако видно ослабе или потпуно нестану?
- Променило се време. Промениле су се околности, начини владања, интерес људи за политику је забрињавајуће смањен. Мени се понекад чини да се не ради толико о мањку храбрости да се нешто пита, него је реч о уверењу да питања више немају смисла. Та апатија, не само међу грађанима него и међу новинарима, узнемирујућа је.
* Да ли борба против неправде и безакоња значи аутоматско сврставање у "новинарске опозиционе редове"?
- Јасно да не значи. Али медијски допринос тој борби захтева отвореност и ка опозицији не само ка власти. У првом броју "Политике" који, чини ми се, стоји урамљен на зиду Удружења новинара Србије, стајало је такво упутство. Простор се даје свима, али се власт, за разлику од опозиције, оцењује строжим критеријумима.
* Чини ли вам се да су новинари, без обзира на то да ли раде у "опозиционим" или "продржавним" медијима актери непрестане кампање?
- Сведочимо времену у коме се ствари веома поједностављују како би лакше нашле пут до купца, гледаоца или политичке подршке. Рачуна се на кратко памћење, окупираност људи животним проблемима или уживањима, апатију, бег од реалности, страх. У том сценарију не би требало да се проналазимо као актери, ако смо новинари. Не допада ми се подела на опозиционе и продржавне медије, јер је доказана замка за наивне новинаре и лоша услуга јавности која нас прати.
* Где је граница између деловања медија и критике (контроле) власти, која је једна од основних функција медија у савременом друштву?
- Границу дефинише јавни интерес. Медији, чак и када су у приватном власништву, увек морају да раде у интересу грађана. Ако тако ради и власт нема великих проблема. Наши путеви се раздвајају од тренутка када политички, комерцијални или приватни интереси почну да угрожавају јавни интерес. У разоткривању таквих случајева, што се медија тиче, не треба да има граница.
* Српском медијском сценом, бар када је реч о физичком присуству (тираж, гледаност), доминирају медији чија је позиционираност означена жутом бојом. То "жутило" се временом у нашим приликама претворило у боју коју је тешко описати, као и њихова небројена огрешења не само о струку, већ о елементарни морал, а не ретко и закон. Како бисте ви објаснили такво стање својим студентима, у оквирима покушаја да пружите ваљану дефиницију медија?
- Када сам радила са студентима, а мој посао је био да им покажем како се теоријско знање које стичу на студијама новинарства "преводи" у свакодневни рад у редакцији, инсистирала сам на ономе чему су мене учили. Да новинар мора да буде информисан, да брзо мисли, али да не извештава брзоплето, и да свака информација мора да буде проверена из што је више могуће извора. Једном ме је један млађи колега питао, да ли, када тако саветујем, гледам шта се заиста ради у нашим медијима? Студенти, али и већина људи који нас прате, умеју да направе разлику између медија чији је имиџ постала негација свих стандарда, и оних других, који се боре да ти стандарди остану видљиви.
*Да ли неко никада није пристао да буде гост ваше емисије?
- Имам и таква искуства, али не одустајем. Наравно, много више ценим када на позив да гостују добијем одговор: "За вас увек, иако се не слажемо".
* Јесте ли размишљали о некој другој ТВ форми којом бисте желели да се бавите?
- Једном ми је један политичар, и бивши министар, одговарајући на питање да ли је време за смену генерација на политичкој сцени, узвратио контрапитањем: Мислите ли да је време и за нова лица на екрану? Волим да верујем да се још нисам приближила тренутку када ће то питање постати актуелно, али размишљам о томе како би моја каријера у новинарству даље могла да се развија. Нисам још смислила.
* Како највише волите да проводите слободно време?
- Кад дође лето, једва чекам да седнем у кајак и завеслам Савом и Дуновом.
СЛОБОДА СТАЛНО МОРА ДА СЕ ОСВАЈА
* НЕДАВНО сте изјавили да је "данас најтеже бити новинар". Зашто нисмо успели "да међу владаоцима нађемо савезнике за идеју да је слободно новинарство важно за напредак сваког друштва, да су слободни медији неизоставни елемент развоја демократије"?
- Изгледа да у природи наших власти није благонаклоност према критичком преиспитивању њихових потеза, што је важан задатак медија. Зато слобода стално мора да осваја. Додатно, бојим се да смо искварили и публику, па и она поздравља сврставање. У култури коју у доброј мери креирају и друштвене мреже или си like или си block па је заиста тешко успоставити преко потребан дијалог.
ВАЛЕРИЈ ЗАЛУЖНИ ДАО ПРОГНОЗУ: Ево када ће руска војска да пробије украјински фронт
НОВИ технолошки напредак током ратног времена спречиће озбиљније пробијање фронта дуж украјинско-руске границе до око 2027. године, изјавио је Валериј Залужни, бивши врховни командант Украјине и садашњи амбасадор у Уједињеном Краљевству, за „Украјинску правду“ у интервјуу објављеном 23. новембра.
23. 11. 2024. у 18:55
БРИТАНЦИ ОБЈАВИЛИ ЗАСТРАШУЈУЋУ МАПУ: "Орешник" може да стигне до било ког европског града за мање од 20 минута (МАПА)
БРИТАНСКИ лист "Дејли мејл" оценио је да би балистичка ракета "орешник" могла да стигне до било ког европског града за мање од 20 минута.
23. 11. 2024. у 15:58
ПОТПРЕДСЕДНИК САД УМРО ТОКОМ ОДНОСА: Био са 50 година млађом љубавницом, Бела кућа није знала како да саопшти вест о смрти
БИО ЈЕ то 27. јануар 1979. године. У 1 ујутро, портпарол породице Нелсона Рокфелера објавио је званичну изјаву за штампу. Бивши потпредседник преминуо је У 71 години живота раније те вечери.
22. 11. 2024. у 18:36
Коментари (0)