ЖИВОТ МИ СЕ ПРОМЕНИО ИЗ КОРЕНА: Сузана Лукић о комедији "Попадија", мајчинству које је унело нову боју у њену глуму, сарадњи са супругом...

ГЛУМИЦУ Сузану Лукић заволели смо још као Драгану у серији "Мој рођак са села". Драма смештена у неименовано сеоце у центру Шумадије, где се укрштају судбине обавештајца Вранића и породице Малешевић, остварила је велики успех, доживела две сезоне и безброј репризирања на РТС 1.

Фото Миша Обрадовић/Прва

Ипак, талентовану Крушевљанку дуго нисмо видели на малом екрану јер вредно ради у матичном Народном позоришту и другим београдским театрима. У једном од њих чак игра представу "Плућа" у преводу и режији Ивана Вуковића, њеног супруга са којим однедавно има сина. Многи су се обрадовали Сузанином повратку на телевизију после више од деценије. И поново је прича смештена у сеоску средину, овог пута измаштани Доњи Врцањ у околини Крушевца. И, заиста, поносна "чарапанка" унела је свежину својом креацијом у лику Цеце у комедији "Попадија" (петком, у 22.20, на Првој), заједно са колегама Крушевљанима.

* Родом сте из Крушевца, а серија "Попадија" управо је смештена у те крајеве. Да ли сте осетили понос када сте сазнали да ће неко да се бави вама познатим људима (ликовима)?

- Драго ми је кад чујем да се неко бави мојим крајем. Посебно када је то неко ко зна о чему говори. Зоран и Лала Лисинац, креатори серије, врло добро су упознати са тим менталитетом. Зоран је родом баш из тих крајева, и драго ми је што смо сви разумели и познавали људе чију причу причамо.

Фото А. Крстовић/Прва

* А да ли вам је као "чарапанки" импоновало што су вас аутори серије "видели" у једној од главних улога у таквом пројекту?

- Наравно. Ја сам тај кастинг прошла кроз иглене уши. Шалу на страну, али мој хабитус и конституција заиста нису на прву лопту за тај кастинг. Лепо је што је тако млада продукција, као што је "Субплот", решила да ипак ризикује. Већ у другој и трећој сезони било је свима једноставније.

* Ваша јунакиња Цеца је лукава, промућурна, трачара, користољубива, покондирена, карикатурална, али и брижна мајка петоро деце. Које њене особине су вас "нервирале", а које су вам прирасле срцу?

- Цеца је мени добро позната. Знам их много таквих. Није она лукава ни покондирена, само је расла у таквим околностима, те су њени приоритети и животни постулати мало извитоперени. Ја сам се иначе баш забавила док смо правили Цецу. Од кастинга до последњег кадра. Трудила сам се да ме њене негативне особине не нервирају него да ме насмеју. И не само мене него и људе испред малих екрана. Надам се да сам у томе успела.

* У приватном животу имате сина, који је рођен пре три године. На који начин вас је улога мајке променила?

- Да, пре мало више од три године добила сам сина. Живот се променио из корена. Ја се нисам променила превише, само су ми се приоритети распоредили другачије. Васја је заузео неприкосновено прво место у свакој мојој одлуци. Неки ме догађаји самим тим погађају много више него раније, док неки, који су ми пре три године ставарали нелагодности и несаницу, не остављају никакав траг у мени.

* Колико сте захваљујући том личном искуству лакше разумели Цецу, која је из чисте мајчинске љубави основала покрет "Пето дете" како би се изборила за "своју ствар"?

- Цецу сам највише разумела тако што сам се са мојом редитељком све лепо договорила. И о мотиву и о егзекуцији. Такође, стварно врсни писци су расписивали дијалоге и радили на сценарију. И то међу мени омиљеним драмским писцима Маја Пелевић, Олга Димитријевић и други. А то што сам мајка вероватно даје неку нову боју мојој глуми у свакој улози, па и у овој.

Фото А. Крстовић/Прва

* Каква је била сарадња са врсним комичарима из "Крушевац гета", Николом Тришићем и Николом Миленковићем? Да ли сте се знали одраније?

- Тришу и Чамија сам знала из виђења, не лично. Наравно знала сам чине се баве, још од музике коју су правили. Они су стварно супер момци, изузетно духовити и драги. Никола је био мој директни партнер у серији. Уживала сам радећи са њим. Он је вансеријски даровит и интуитиван, благ и прецизан. И константно је запитан над тим што ствара. Он се саветује и уме да чује савет. Уме и да га не чује кад процени да савет није добар. То су стварно ретки квалитети у овом послу и овом свету уопште.

* Коме од ваших колега из серије сте "давали часове" косовско-ресавског дијалекта?

- Великом делу поделе је тај дијалекат близак. Сви остали су просто "купили" акценте успут од онога ко је на сету. Срећом подела је таква да су сви у сваком тренутку били спремни на час дикције. Мислим да смо углавном успели да будемо веродостојни, и то ме баш радује.

* Велику, регионалну популарност стекли сте капиталном улогом Драгане у култној серији "Мој рођак са села" (2008-2011). Како сада, са ове дистанце, гледате на то, прво веће телевизијско искуство?

- То је заиста велико искуство за тако младу глумицу као шта сам тада била. "Мој рођак са села" се снимао у озбиљним продукцијским условима, кадар по кадар. То је, пре свега, јако добро написано, одлично режирано и са фантастичном поделом. Ретко се сви ти елементи скупе на једном месту. Са ове дистанце могу да кажем да сам баш имала среће да ми то буде први телевизијски пројекат.

Фото В. Данилов

* После тога, дуго вас нисмо видели на малом екрану. Колико је то био сплет околности, а колико ваша жеља?

- То је апсолутно сплет околности, или, боље речено, неоколности. Просто се тако десило. Неке ствари које су ми се нудиле нисам желела, или могла да радим. С друге стране, неке које сам желела ми нису нуђене. То је бреме овог посла.

* Хоћемо ли вас гледати ускоро у још неком филму или серији, али и на позоришној сцени?

- Поред репертора који имам у својој матичној кући, где ме 26. јуна очекује и премијера комада "Није смрт бицикло" Биљане Србљановић, а у режији Андреја Носова, можете ме видети и у Мадленијануму у представи "Плућа" и у новој представи Атељеа 212 "Страх у опери". Сезона у позоришту се полако приводи крају, али од октобра се враћамо. Што се снимања тиче, требало би да од краја лета уђем у снимање једне нове серије, али то је све још увек на дугачком штапу тако да ћемо о детаљима следећи пут.

* Када бисте посматрали улоге и представе у којим сте играли од почетака, да ли се променила ваша тежња ка неким новим улогама, савременим или класичним комадима?

- Моје жеље су увек биле добре улоге у добрим комадима или сценаријима са фантастичним редитељима и у одличним поделама. Да ли је савремено или класично штиво заиста је мање битно.

* Театар "Бошко Буха" послужио је као кулиса за први пољубац са вашим драгим, иначе позоришним редитељем, Иваном Вуковићем. Данас су тамо, нажалост, рушевине.

- Да, пре скоро две деценије. Сада су, како сам начула, почеле припреме за реконструкцију. Надам се да је овог пута то заиста. За мене је незамисливо да се позориште Бошко Буха налази на било ком другом месту. Преместити то позориште било где био би недопустив атак на културу, на културно наслеђе и будућност културе ове земље. Чини ми се да је то међу нама позоришним људима један од ретких заједничких ставова.

* Недавно сте заједно радили представу "Плућа", која се осврће на савремене проблеме и изазове једног брачног пара. Како је, из вашег угла, изгледало њено стварање и преплитање личног и пословног у вашем животу?

- Иван и ја смо пуно радили заједно. Још од самих почетака. И мог и његовог. "Плућа" су наш мали породични позоришни пројекат. Тако их из милоште зовемо. Иван је превео тај комад за време корона карантина. И још од тада смо знали да ћемо га некада радити. Мени је то прва улога у театру после две године паузе. Горан Јевтић је стални члан Иванових подела и наших живота уопште. Мадленијанум је препознао нашу потребу и отворио нам врата, хвала му на томе до бескраја. А копродуцент је одустао пар дана пре прве пробе. Хвала и њему. Заменила га је "Марадор продукција" на челу са Тамаром Тодоровић. Тим чином све то је постала једна породична лепота. Направили смо, без лажне скромности, једну дивну представу. Уживали смо док смо је радили и уживамо док је играмо. Публика такође.

* Говорећи о овом делу рекли сте "Љубав двоје људи може спасти планету. То је тема коју писац истиче". Шта је потребно да би то било могуће и изван граница литературе и позоришта?

- Верујем да су ме мало парафразирали. Прво љубав у партнерском односу не мора нужно бити љубав између двоје људи. Такође, не мора се о љубави говорити само у односу на партнерске односе. Љубав је и љубав према детету, родитељу, пријатељу, граду у ком живите... У том смислу, да, љубав према свом животу и животу ваших ближњих и животу који вас окружује је први корак ка опстанку ове ужурбане планете.

Препоручујемо

Познати

0 0

"МОЈ РОЂАК СА СЕЛА": Где је данас Малишина жена Драгана?

10. 06. 2022. у 09:46

Култура

0 2

ЗАЈЕДНИЧКЕ БРИГЕ: Сузана Лукић о представи "Плућа", дилемама савременог доба, "малолетним" улогама

10. 05. 2022. у 13:26

Познати

0 1

"ПОПАДИЈА" НИНА СЕНИЧАР СЕ ВРАЋА: Трудноћа и остале промене у животу младог брачног пара (ФОТО)

17. 11. 2023. у 17:35

Познати

0 5

НИНА СЕНИЧАР АМЕРИКУ ЗАМЕНИЛА СЕЛОМ: Од коаутора филма "Тома" - стиже "Попадија", манекенка као супруга свештеника

09. 06. 2022. у 12:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације