ЗАНЕМЕЛА САМ ПРЕД ЛЕПОТОМ АНТАРКТИКА: Христина Поповић о емисији "Пешке кроз Србију", поларној експедицији и првом лебдећем кампу у региону
ГЛУМИЦА и прави светски пустолов, Христина Поповић, заиста је неухватљива. Када се и скраси на једном месту, бира да оно буде у природи. Иако се спремало невреме, инсистирала је да интервју за "ТВ новости" водимо у сеновитој башти једног врачарског кафића јер, како каже, обожава грмљавину.
Са много шарма и још више искрености говорила је о личним изборима, васпитању ћерке Луче, те о томе како онај необични део свог карактера чини опште прихваћеним. Прву улогу у представи "Чекајући Годоа" одиграла је када је имала само седам година. На великом платну дебитовала је 1991. у филму "Ноћ у кући моје мајке" и од тада је глумила у бројним другим остварењима: "Дезертер", "Кругови", "Мали Будо", "Јесен самураја", а за улоге у филмовима "Парада" и "Последњи Србин у Хрватској" награђена је Златном ареном за најбољу глумицу. Играла је и у серијама "Улица липа", "Вратиће се роде", "Комшије", "Пет", "Жигосани у рекету", "Три мушкарца и тетка", "Благо нама"...
Љубитељка је и екстремних спортова, попела се на Килиманџаро, учествовала на триатлонима, силазила у вулканска гротла, ронила са ајкулама, обишла Северни пол на санкама које вуку хаскији... И то јој није било доста. Недавно је била део поларне експедиције на Антарктику, припрема се да на Ртњу отвори први лебдећи камп у региону, а на малим екранима пратимо како са колегом Александром Радојичићем иде "Пешке кроз Србију" у истоименој емисији, недељом, у 12.40 на Првој.
- Време у ком живимо захтева мултидисциплинарност и уопште брзина којом навигирамо кроз живот захтева различите вештине и способности које треба да поседујемо и развијамо. Тако да се поред свог посла трудим да усавршим још неке вештине, као што је на пример писање и зато сам уписала мастер о креирању ТВ програма и серија. Да би данас био човек и родитељ, мораш да радиш неколико послова истовремено, али и да се трудиш да останеш свој. А, опет, имаш одговорност према својим ближњима, као што имаш и према себи. Што се тиче одговорности, као део неге према себи, наступају моји хобији, као што су керамика, прављење тепиха, плетење и остало што нико не би повезао са мном, међутим мене то изузетно смирује и даје простор и време за промишљање - каже на почетку разговора за наш лист Христина Поповић.
* А шта за вас значи та одговорност према другима?
- То је посао, али постоје разне друге мисије. Поред тога што као родитељ треба да обезбедиш детету све што је потребно, ту је и нешто што је враћање друштву. Тренутно радим на нечему што је веома изазовно, можда најизазовније до сада. На Ртњу смо купили земљу и правимо простор, Space Place, где ће деца, током едукативних кампова Зелене школе, имати могућност да буду своја без страха од последица било које врсте, неуродивергентна као и неуротипична. Програм би се одвијао у природи као и спавање у специјалним шаторима који лебде између стабала дрвећа у шуми. Бавићемо се, између осталог, темама еколошке одрживости кроз прављање према модела у no dig башти (на тај начин се чува тло) које ће увек моћи да посете и убирају плодове, смањењем отпада upcyclingom кроз креативне радионице, обновљивом енергијом стем пројектима и наравно разним играма, гледањем филмова у отвореном биоскопу, планинарењем и учењем о томе како се сналазити по природи а да не остављамо траг. Забава је за мене важан елемент у животу, тако да ни тамо неће изостати.
* Чему учите ћерку Лучу? Које вредности желите да усвоји?
- Питање је приоритета односно ко у шта заправо улаже и време и новац. Мени су много више важна искуства него неке материјалне ствари и то учим и своје дете. Рекла сам јој: "Од мене ћеш да добијеш образовање, упознавање планете кроз путовања и разна искуства, а за остало верујем да ћеш бити апсолутно способна сама да створиш, шта год да будеш бирала за себе у животу". И то је нешто што може да оснажи и не шаље поруку да су мање способни од нас родитеља. Оно што ми је најважније је да остане своја, да не ампутира делове себе који су некима можда превише или премало и да зна да њени избори креирају њен живот, а не обрнуто.
* Колики сте љубитељ природе можемо да видимо и у емисији на Првој ТВ.
- Да, ту имамо прилику да ме видимо у мом најприроднијем елементу јер када нисмо у граду ћерка Луча, пас Мани и ја смо нон-стоп негде у истраживању. Ретко се дешава да спојиш нешто што волиш и да притом покажеш остатку својих сународника у како предивној земљи живимо, а плус да се забавиш са сјајном екипом и са Ацом Радојчићем који је партнер за пожелети. Обишли смо невероватна места. Била сам убеђена да сам све већ видела и да сам се завукла где год може да се завуче по нашој прелепој земљи. Међутим, ипак сам и ја била та која је из епизоде у епизоду била очарана потпуно невероватним и новим локацијама. Стварно имамо срећу да имамо скоро све што природа може да понуди у овој нашој земљи.
* Шта сте ново открили идући пешке кроз Србију?
- На пример Стара планина, на којој сам била не зна се колико пута. Крашка увала Понор ми је једна потпуно невероватна локација која изгледа као из епске фантастике или неких серија. Затим цела пиротска страна Старе планине и мени вазда омиљени исток на коме сам се стационирала и који је још врло нетакнут. Хомоље су предивне и као и све остало што смо обишли. Александар јако добро вози борд и доста локација је обишао у претходним сезонама и наше планине је добро упознао када су снег и зима, а ја сам та која пешке обилази и цео свет.
* Ваша последња авантура по свету одвела вас је на изузетно далек и уједно најхладнији контитент - Антарктик.
- То је седми континент који је потпуно нестваран. Човек занеми пред том лепотом, од прве санте леда која плута, па и када крочи на копно. Сви који смо учествовали у тој експедицији били смо јако тихи пред том снагом, том чистотом и том нестварном природом. Било је потребно седам дана да дођем до тамо. То даје посебну ноту путовању када заиста имаш осећај да си отишао далеко и ниси се само "створио" авионом негде. Тих 15.000 километара прешла сам аутобусом, авионом, аутомобилом, бродом и пешке.
* Шта је било најстрашније или најнеочекиваније што сте тамо доживели?
- Људи често бркају страх и узбуђење. Али заправо ништа није било "страшно", сем Дрејковог прелаза, најопаснијег морског пута на свету, имали смо таласе између 10 и 12 метара и то су поједини путници јако лоше подносили. Сви на тој експедицији, а иначе је било 90 људи, јер толико прима најмањи брод којим може тамо да се оде, били смо веома узбуђени да стигнемо и видимо нешто што је природа одлучила да је ненастањиво за нашу врсту. Интересантно је да је то највећа пустиња на свету и Антарктичком повељом из 1959. тај простор не припада ниједној држави и војска тамо није добродошла, те је проглашен континентом за науку и мир. На том простору не постоје неке људске инвенције, као што су време, својатање територија и владе. Тамо је на неки начин и даље ледено доба, а разне животиње живе у хармонији и било би дивно да им то ничим у будућности не нарушимо.
* Какав је сада ваш однос према глуми и шта вам пружа после свег овог времена?
- Па, има већ 36 година. Од шесте године у континуитету се бавим глумом. И не сматрам је послом, већ позивом. Када кажем позив, мислим да оно што нама иде лако и чему се радујемо јесте оно чиме треба да се бавимо. Наравно, буде овај посао изузетно оптерећујући и захтеван, али то су другачије врсте изазова, кроз уметност можеш да се развијаш и растеш читав живот и то је мени најважније. То покушавам и на своје дете да пренесем, да док је човек жив, треба да живи, да буде радознао, да се забавља, ради на себи, унапређује се и стиче што више знања и вештина.
Препоручујемо
ПРВЕ ФОТОГРАФИЈЕ "ОРЕШНИКА": Украјински истражитељи испитују остатке руске ракете (ФОТО)
УКРАЈИНСКИ истражитељи почели су да испитују остатке Орешника, нове руске балистичке ракете средњег домета, која је недавно употребљена у нападу на Дњепар, и представља најмоћније оружје употребљено у рату до сада.
24. 11. 2024. у 15:26
БРИТАНЦИ ОБЈАВИЛИ ЗАСТРАШУЈУЋУ МАПУ: "Орешник" може да стигне до било ког европског града за мање од 20 минута (МАПА)
БРИТАНСКИ лист "Дејли мејл" оценио је да би балистичка ракета "орешник" могла да стигне до било ког европског града за мање од 20 минута.
23. 11. 2024. у 15:58
"И ЗЕМУНЦИ СУ ГА СЕ ПЛАШИЛИ": Како је Бели постао Звер - прича о Сретку Калинићу
"КАЛИНИЋ је био звер од човека. Заправо, звер је блага реч" - рекао је тада Багзи, након чега је Калинић којег су чланови клана до тада ословљавали са "Бели" добио надимак "Звер".
24. 11. 2024. у 11:09
Коментари (0)