ТВ Новости

НЕНАД КАМИЏОРАЦ: Враћамо веселу емисију за целу породицу, суботом увече

Душан Цакић

29. 01. 2024. у 08:05

СЛАВИЦА, КАМИ, ЈОЦА И МОМА позивају вас да суботом увече на Првом програму РТС-а пратите несвакидашњи забавни програм „Весело вече“, који припремају уз много љубави и труда. „Весело вече“ открива атмосферу редакције у којој марљиво битишу „мали људи из Радија“: посвећена секретарица Славица коју тумачи Анђела Јовановић, надахнути спикер Јоца, кога игра Зоран Пајић. „Ходајућа енциклопедија“ Ками, кога глуми етномузиколог и музички уредник Радио Београда 1 Ненад Камиџорац, и „глас младе генерације“, тон мајстор Мома кога је дочарао Семир Гицић, глумац и стендап комичар.

НЕНАД КАМИЏОРАЦ: Враћамо веселу емисију за целу породицу, суботом увече

За „ТВ Новости“ Ненад Камиџорац открива шта ће овај мали, сложни колектив донети ТВ гледаоцима у вечерњим викенд сатима.

- Заиста ми је драго што припадам овој генерацији младих људи којој сам се и ја прикључио. Срећан сам што могу да обележим 100 година Радио Београда и дам свој мали допринос – истиче Камиџорац на почетку разговора.

*Поводом 100 година трајања и успеха Радио Београда, у продукцији Радио-телевизије Србије креиран је нови играни ТВ формат Забавног програма, „Весело вече“, посвећен богатој историји најстаријег електронског медија на Балкану и најлепшој народној музици.

- Нисам дошао сам на ову идеју. Она је потекла од Забавне редакције РТС-а, редитељ програма Петар Станојловић, музички уредници Душан Шуклетовић и Јована Дукић, глумац Семир Гицић и ја направили смо форму која је на нашим просторима мало заборављена. Овај играно-музички програм је донекле традиционалан, у најбољем смислу, али и у складу са временом. Слушаћемо народну музику и пристојан хумор. Такође, много историјских чињеница смо преко тих глумачких шала и игара уврстили у емисију. Сценографкиња Мирјана Андрејевић, костимографкиња Александра Александрић, монтажер Горан Митровић Гоџа су на свој начин такође дали посебан печат „Веселој вечери“.

*Како сте дошли на ту идеју? Славица, Јоца, Мома и Ками су чланови веселе и сложне редакције у којој брижљиво припремају изузетан забавно-музички програм, а испуњавају и музичке жеље, а гошћа у првој емисији Ана Бекута “отпевала је почетак”.

- Певачи су наши главни гости, разговарамо са њима и откривамо много детаља о њиховим животима и каријери. Видећете и чућете причу Неде Украден, како Недељко Билкић износи најтананије тајне, а Душица Билкић присуствује и слуша. Темпрераментна Нада Топчагић ће бити интересанта на њој својствен начин. Много тога је занимљивог и лепог, а између осталог открићемо како и где су настале неке најлепше народне песме.

*У другом издању емисије, говорила (и певала) је Лепа Лукић. Наредне епизоде су резервисане за велике звезде као што су Снежана Ђуришић, Недељко и Душица Билкић, Нада Топчагић, Радиша Урошевић, Неда Украден, Драгица Радосављевић Цакана, Драган Којић Кеба. Ко се још очекује? И шта ће све да нам донесе „Весело вече“?

- Лепа Лукић заслужила је посебно поштовање и веома смо захвални што је била наша гошћа. Поред музике и добре забаве овај програм, што није баш често, намењен је целој породици и дружењу суботом увече. Имамо и један од „сукоба“ у емисији, јер је тонац Мома (Семир Гицић) припадник млађе генерације који не воли народну музику, али после извесног времена спаја „Лед Цепелин“ са Драганом Којићем Кебом.

*Да ли на овим просторима има слуха за народно музичко наслеђе?

- На Балкану су сви народи изузетно музички талентовани, када је у питању народна и изворна музика. Лако је говорити о Латинској Америци и њиховој лепој музици, али то је велики континент, а Балкан је мали простор. Али са изузетним музичким наслеђем, сјајном румунском, мађарском, бугарском, српском, македонском музиком. Сва та обележја и различитости, а то је велико богатство, били су веома интересантни етномузиколозима који су долазили са стране, посебно педесетих и шездесетих година, када су истраживачке експедиције биле чешће, и са великим поштовањем гледали су на Балкан.

*Која је, по вашем мишљењу, улога Радио Београда у очувању и популаризацији народне музике?

- Радио Београд је одиграо кључну улогу 1924. године, када се сматра да је 1. октобра кренуо са емитовањем. Међутим, пробно емитовање је било 19. септембра. Тај програм није био редован, емитован је три пута недељно – уторком, четвртком и петком од 18.45 до 19.45 сати. Извођене су композиције, арије, сегменти концерата славних композитора, а велику пажњу привукло је када је првак Драме Витомир Богић рецитовао сцену „Под балконом“ из Ростановог „Сирана“ и сонете Јована Дучића. На основу тога смо схватили да осим музике, која је нераскидив део радија, имали смо и добре говорне сегменте. Велико је културолошко благо које је стварао и чува Радио Београд. Од самог почетка реализовао је и директне преносе, не само из Коларчеве задужбине и концертних сала, на пример, преносио је смену страже испред Краљевог двора. Преношене су и позоришне представе. Радио је, наиме, био прави чувар, чувао је музику и културу српског народа.

*Шта се још може учинити по том питању?

- Много тога. Као медијски сервис који је најстарији, који је почео само пола године после Радио Париза, неко ко је перјаница на овим просторима и у чијој сенци су настајале друге медијске куће у нашем окружењу, у другим земљама. Морамо да „привучемо“ младе људе, продукцију која у свом саставу има Симфонијски, Џез оркестар, Народни ансамбл и Народни оркестар, као и Дечији хор. Можемо да стварамо чуда.

*Занимљива је прича о формирању првог оркестра Радио Београда. Можете ли да нам откријете још неке детаље?

- Врло су штури подаци о томе, али Властимир Павловић Царевац 1929. године на лето је основао први оркестар Радио Београда, када је кренуло редовно емитовање програма. Пре њега је Сима Беговић са сестром Лелом и још једним помоћним музичарем пратио певаче, пре њих, ту је био Анте Грујић са својим оркестром, који је недуго потом отишао у Минхен. Интересантно је то што је Царевчев оркестар имао много промена, а чланови су били виђени људи – радници Поште, војна лица, лекари, адвокати, који су били одлични музичари. То је био оркестар интелектуалаца који је волео народну музику. Посебно је то што се све уживо изводило.

*О песми „Иде Миле“, коју су препевали многи, распредале су се легенде. Да ли је Миле корачао лајковачком пругом уског колосека како не би укаљао ципеле?

- Пруга није била уског, била је нормалног колосека и тај воз је имао брзине ових савремених. У оквиру емисије „Иде Миле“ доносили смо и традиционалну и нову музику, а народу смо је представљали на прави начин. Поред музичког дела, у тој емисији свако од гостију је отворено причао о себи, почев од Бокија Милошевића, преко Љубише Павковића који је на челу Народног оркестра РТС-а, Шабана Шаулића који је био гост у првом издању емисије, до Лепе Брене, Боре Дрљаче и других.

*„Музичка плетеница“ је једна од најслушанијих емисија на таласима Радио Београда 1. У чему је, према вашем мишљењу, тајна њеног успеха?

- На почетку емисије, која траје 54 минута дајем коментар, затим следи рубрика „Стари грамофон“, у којој се слушају певачи између два светска рата, а централни део заузима „бисер“ наше радиофоније. Трудим се да многе људе вратим из заборава, као и наше музичко наслеђе, кроз интервјуе и етномузиколошке анализе, и дам ново светло на музичке легенде прошлог века и традицију Србије и региона.

*Гледали смо вас у емисијама „Иде Миле“, „60 најлепших народних песама“ и сада у „Веселој вечери“. Шта вас је мотивисало да звучну кутију, бар накратко, замените малим екраном?

- Почео сам на радију и радио сам на „Стереорами“ уметничку музику док сам био студент. Након тога уследила је телевизија и емисије попут „Јутарњег програма“ и био сам део спортског програма, али и документарног. Не рачунајући хонорарни рад, тридесет једну годину сам део Радио Београда. Мало је тешко очекивати да ћу се у овим годинама вратити на телевизију, али никада се не зна. Морам да истакнем да имам подједнако добру сарадњу са колегама и са радија, али и са телевизије, са којима годинама радимо.

*Каква је будућност радија и музике?

- Одлична. Радио мора да има још више динамике, како би пратио и задовољио укусе савременог и младог човека.

*Како видите себе у деценији пред вама?

- Дајем све од себе, ништа ми није тешко и радујем се сваком послу, дружењу са колегама и најдраже од свега ми је што припадам генерацији која може да обележи сто година радија као медија.

*Шта ради Камиџорац када се одмара?

- Волим да гледам телевизију, а посебно спорт. То је због моје кћерке која игра фудбал у женском ФК Милутинац, тако да нас двоје заједно гледамо фудбалске емисије.

*Како је изгледало највеселије вече?

- Свако је било весело на свој начин, а имамо и такозване скечеве, где ваш телевизор у боји губи боју. Само гледајте, и видећете!

БОНУС ВИДЕО:

СВАКО ТРЕБА ДА БУДЕ СВОЈ | Божићни "Новости" интервју | Драган Којић Кеба

25. 01. 2024. у 21:25

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - Имао је осећај за то

Свет

0 14

МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"

БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет са Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.

21. 11. 2024. у 11:45

РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ ИГРАЧ У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године

Економија

0 4

РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године

РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.

21. 11. 2024. у 11:32