ПАУЛИНА МАНОВ: Хвала ти, Томо, биће ово добро

Ј. БАЊАНИН

19. 01. 2024. у 21:00

НЕПОСРЕДНА и срдачна Паулина Манов, између светла рефлектора и мира викендице, гради свој јединствени пут кроз свет уметности. Њена страст према глуми, музици и животу осветљава стазу за нове генерације уметника који теже хармонији и изражавању сопствене аутентичности.

ПАУЛИНА МАНОВ: Хвала ти, Томо, биће ово добро

Фото Александар Кујучев

Њено искуство, украшено бројним улогама у филму, на телевизији и у позоришту, сведочи о дубоком разумевању уметности и живота. После великог успеха филма и емитовања серије "Тома", глумица се осврће на време проведено на снимању и дели значајне тренутке, откривајући у интервјуу за "ТВ новости" која сцена је захтевала посебну концентрацију и емотивну преданост.

Иако песма "За Љиљану" у стварном животу носи другу причу, захваљујући филму је добила нови контекст. Очекујући другу сезону "Дрим тима" и снимање четвртог циклуса "Камионџија", Манов се присећа и сарадње са Жарком Лаушевићем, великаном српске глуме, у филму "Руски конзул" и серији "Калкански кругови". Мимо радних обавеза, Паулина и њен супруг, сценариста Владимир Ђурђевић, уживају у викендици, где се са ћерком и сином баве различитим активностима.

* У чему је, по вашем мишљењу, тајна "Томе"?

- Добар сценарио, добра режија, одличан кастинг, врхунска продукција, Тома Здравковић и његове песме као икс-фактор.

Фото Александар Кујучев

У филму и серији "Тома"

* Ваша улога у "Томи" је једна од најемотивнијих. Како је било док сте снимали, а потом и гледали те емотивно важне сцене?

- Најтеже је било снимање кадра на тераси. Тај један кадар смо снимали два и по сата. Сећам се да су ми у паузама између кадрова прилазиле шминкерке и гардероберке да ми наместе косу и костим. То ме је реметило, избацивало из концентрације, а онда сам почела да их замишљам као медицинске сестре које ме окрећу, убадају иглама, стављају браунилу. То ми је помогло да уђем у стање последњег даха и последњег атома енергије које треба дати вољеном човеку, а онда отићи заувек.

* Иако је у реалном животу Тома песму "За Љиљану" посветио глумици Љиљани Благојевић, у филму је инспирација ваш лик. Да ли је та чињеница пробудила посебна осећања у вама?

- Љиљана у филму је измишљен лик. Када сам први пут читала сценарио, помислила сам да је Љиљана цела Србија. Свако од нас је имао некога ко се борио са тешком, неизлечивом болешћу, ко је одлазио. Љиљана је прича о пропуштеним приликама и симбол немоћи оних који остају. Мој лик у филму нема много сцена, али преломне су свакако сцене у Скадарлији и те две песме "Два смо света различита" и "Љиљана". Била сам свесна да је снимање тих сцена оно што се народски каже "пуковник или покојник". Када сам кренула на снимање у ресторан "Два јелена", чула сам песму "За Љиљану" и помислила сам да екипа можда испробава звучнике. А онда сам угледала човека који седи сам у "Три шешира" и плаћа оркестру који му свира управо ову песму. Седи сам, пије, и слуша "За Љиљану". Мене су преплавиле емоције које баш и не умем да објасним, јер сам схватила да је та песма важна неким људима, а моје колеге и ја сада треба да снимимо сцену на те тактове и дамо тој песми неку слику. То је велика одговорност. Кренула сам ка "Два јелена" и помислила "Хвала ти, Томо, биће ово добро". А онда, док смо снимали, људи око нас су плакали. Мислим да то нико заправо није очекивао. Такве реакције на сету се не дешавају баш често.

* Шта вам сада свирају кад уђете у кафану? И да ли сте иначе неко кога песма може да погоди као жену коју сте оживели пред камером?

- Мени је музика веома важна. Она је као мирис. Као када уђете у неку просторију, или мирише лепо или не. Нисам љубитељ новокомпоноване музике, волим више неке друге жанрове, али учешће у овом филму донело ми је и то да сам се упознала са делом Томе Здравковића. Заволела сам његове песме, и данас Томин глас успева да ме покрене. "Љиљана" је некако постала неизоставна када сам присутна у кафани. Пријатељи и познаници ми често шаљу снимке људи који се веселе уз ту песму. Филм је овој песми дао потпуно ново читање које су људи прихватили и мислим да је сада воле још више.

Foto Nikola Skenderija

* Завршили сте Средњу музичку школу и определили се да свирате обоу. Шта свирате за своју душу и како све музика оплемењује ваш живот?

- Свирала сам обоу, али сада више волим саксофон. Да бисте се бавили неким инструментом потребан је континуитет, пажња, време. Тренутно немам времена за вежбање, али радујем се времену када ћу моћи поново да се посветим саксофону.

* Улогом Љиљане, али и Даре у "Камионџијама д. о. о.", поново је рефлектор усмерен ка вама. Како вам је под тим светлом и шта вам значи популарност?

- Ја не примећујем ту популарност. Породица, снимање, пробе у позоришту, студенти... То је неки мој свет, тако да популарност не осећам. Љиљана и Дара су ми донеле неке нове улоге, чему се радујем. А популарност се углавном одвија на друштвеним мрежама, где људи понекад изражавају своје емоције везане за моје улоге. И то је лепо. Имају потребу да пошаљу поруку да су плакали или да су неки лик заволели. Друштвене мреже су постале место на коме ми добијамо неку повратну информацију од публике, и то је сасвим у реду, јер су улоге публици и намењене.

* Дали сте и посебан печат другој сезони "Калканских кругова" као Магдалена, бивша супруга Велибора (Жарко Лаушевић) и мајка Петра (Лазар Николић). Како се вама, као љубитељу епске фантастике, допала ова хит серија?

- Чини ми се да успех "Калканских кругова" лежи у томе што је напетост око Забрана упелетена у савремену причу. Не гледамо класичну епску фантастику, смештену у средњи век или неку другу епоху, већ нешто магијско и окултно у данашњем времену. Трећа сезона серије је сезона разрешења и чини ми се де не би било добро да најављујемо било шта.

Фото Firefly production

Са Жарком Лаушевићем у серији "Калкански кругови"

* Сарађивали сте са Жарком Лаушевићем и у филму "Руски конзул". Рекли сте да нисте моги да замислите да ћете са њим радити, а онда се то два пута догодило пре његове смрти.

- Жаркове улоге обележиле су моје детињство и рану младост. Незаборавне су оне у "Сивом дому", "Шмекеру", "Официру с ружом", затим мој омиљени "Догодило се на данашњи дан", а онда "Бој на Косову", "Боље од бекства", "Нож" и многе друге. Тада нисам ни помишљала да бих једног дана могла бити глумица, па ми ни на крај памети није било да ћу се срести у кадру са једним од наших највећих глумаца. Редитељ Милан Караџић позвао ме је да се прикључим екипи серије "Калкански кругови" као Велиборова жена. Од тог тренутка почео је рад на креирању лика Магдалене, у чему ми је Жарко много помогао. Он је био један од оних глумаца који воле што више да пробају пре снимања, да би на снимање дошао што спремнији. Пуно смо пробали пре почетка снимања. Да бисмо олакшали себи, измишљали смо и оно чега у сценарију нема, неке непознате детаље њихових биографија, начин на који су се упознали, како је изгледала њихова веза, а касније и брак. Тражили смо одговор на питање како је дошло до тога да је она отишла чак у Аустралију... На самом снимању били смо толико спремни да смо све снимили из прве. Након "Калканских кругова", од Мирослава Лекића је стигао позив за снимање филма "Руски конзул", што сам са радошћу прихватила. Одмах сам позвала Жарка и рекла сам му: "Жарко, чини ми се да у овоме има твојих прстију". Насмејао се и џентлменски рекао: "Не, ти си тај позив заслужила". Био је велики професионалац и човек. Био је талентован, не само за глуму, већ и за писање, сликање и приповедање. Након његовог одласка остала је велика празнина и жал.

* Враћате се комедији у другој сезони серије "Дрим тим". Како се ваша улога уклапа у причу о породици Срдић?

- У серији "Дрим тим" играм лик другарице Десе. Она је нешто што би могли назвати маскотом њиховог тима. Увек је ту да их подржи и повремено да идеје које ће решити неки проблем. "Дрим тим" је у жанру комедија, али високостилизована комедија јарких боја. Када радите тако нешто неопходно је изаћи из зоне комфора глумачких средстава. То је рискантно јер можете и да се оклизнете. Много је лагодније држати се глумачких решења која су вам већ позната и испробана. Али без ризика нема ни напретка. Мој професор је говорио: "Усуди се и буди спреман да пропаднеш". Видећемо како ће публика доживети наше глумачке храбрости у овој серији.

Фото Емилија Гајић

Са Тихомиром Станићем у серији "Камионџије д. о. о."

* Са супругом често слободно време између снимања и представа проводите у викендици. Шта је од печења ракије, преко садње воћа, до прављења кобасица било најизазовније?

- Ми волимо активан одмор. Нисмо неки all inclusive типови. То су углавном хобији мог мужа. Он, човек, воли да је домаћин. Ја га у томе подржавам, понекад активно, а понекад му дајем моралну подршку.

* У којој улози бисте још волели да нам се представите?

- Улога Љиљане је свакако привукла највећу пажњу, али оно чему се тренутно радујем је представа коју припремам у мом Београдском драмском позоришту и чија премијера је заказана за 2. март. У питању је комад "Позиција детета", по тексту и у режији Ане Ђорђевић. Реч је о "пунокрвном" драмском тексту. То је сигурно најзахтевнија улога коју сам радила до сада, али уживам у процесу јер имам дивне партнере на сцени. То су Тања Пјевац, Јово Максић, Владан Милић, Мина Ненадовић и Стефан Радоњић.

* И за крај, шта поручујете младима који имају амбиције да се баве глумом, а које и усмеравате као педагог?

- Мени рад са студентима даје велику наду за будућност. На Академији уметности Милица Краљ и ја водимо класу младих људи, будућих глумаца за које имам само речи хвале. Много је критика на рачун младих данас, а ја ето имам ту срећу да предајем глуму некима који су вредни, образовани, лепо васпитани и талентовани. Оно што им Милица и ја говоримо јесте да је рад кључ успеха и да онај ко је талентован, вредан и лепо се понаша, он ће сигуно успети. Можда не брзо као неки који се понашају другачије, али у овом послу је битно трајање, а не тренутно постигнуће.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.

15. 12. 2024. у 13:55

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

Коментари (0)

ДА ЛИ ЋЕ НОВАК ВИКАТИ НА ЕНДИЈА: Бивша британска тенисерка о сарадњи Ђоковића и Марија