ТВ Новости

20 НЕВЕРОВАТНИХ ГОДИНА СА ГИБСОМ: Интервју - Марк Хармон, највећа легенда Америчке телевизије

НИКОЛА ДРАЖОВИЋ

07. 01. 2024. у 15:40

МАДА се легендарни Марк Хармон од роле Лироја Џетроа Гибса, која му је донела две номинације за Еми и још четири за Златни глобус, уз много значајнијих 120 милиона долара зараде током две деценије снимања, опростио још средином 2022. су у Србији на каналу Стар крајм (уторком у поноћ) догурали тек до 13. циклуса.

20 НЕВЕРОВАТНИХ ГОДИНА СА ГИБСОМ: Интервју - Марк Хармон, највећа легенда Америчке телевизије

То значи да ћемо се са вероватно највећом живом легендом америчке телевизије дружити још неких шест сезона (19. серијал је Хармонов последњи), док ћемо на растанак од чувене франшизе морати да причекамо барем још коју деценију. Серија која у Америци емитује 21. сезону тачно 20 година је у врху гледаности, приказује се у 200 земаља, била је проглашавана за најбољу ТВ драму света, номинована је за три Емија и има исто толико спин-офова (Лос Анђелес, Њу Орлеанс и однедавно Хаваји). "Морнарички истражитељи" сврставају се међу највеће ТВ феномене, а у разговору за "ТВ новости", Марк Хармон нам открива да ли га је Гибс уморио и шта је за њега значило ово дводеценијско путовање.

- Верујем да оног тренутка када признате себи да сте уморни и да немате инспирацију како да започнете дан, да је то први дан краја вашег живота. Путовање уз "Морнаричке истражитеље", пре тога уз "Западно крило" и све улоге које чине моју каријеру дугу готово пола века, све то чини мој живот, на који још нисам спреман да ставим тачку - поручује Хармон, који се осим у глуми, опробао и као продуцент, редитељ и сценариста заокруживши на тај начин свој рад у кинематографији.

Да ли сте спремни за нови круг или се ваше дружење са телевизијом полако приводи крају?

- Заправо не. После 20 година у служби "Морнаричких истражитеља" поново им се враћам, али из потпуно нове перспективе. Управо сам објавио књигу "Дух Хонолулуа", која се враћа на сам почетак приче о овој серији и представља све оно што о њој нисмо знали. Не знам колико је гледаоцима познато, серија је заснована на стварним случајевима којима се деценијама бави одељење Морнаричких истражитеља, које заиста постоји. Те приче нас воде још у време напада на Перл Харбор, и зато ми је било веома фасцинантно да никада раније нисам чуо за Морнаричке истражитеље. Пре него што сам почео да пишем књигу, покушао сам да пронађем више информација о тој институцији и да пробам да своје истраживање и припрему за рад на књизи "завршим" преко компјутера. Изненадило ме је то што на "Гуглу" нисам могао да нађем ниједан податак о њима, као ни о случајевима којима су се бавили. То вам само говори о томе колико је тајности у њиховом послу. Срећом, упознао сам официра Леона Лерола Џуниора који је коаутор на овој књизи и који је већ 20 година прави агент Морнаричких истражитеља. Он ми је био водич кроз занимљиву прошлост овог одељења и захваљујући његовим искуствима успео сам обожаваоцима серије да донесем мало историје.

Шта је био главни разлог да се после 19 сезона опростите од Гибса?

- Докле год постоји унутрашња жеља, порив, односно привлачност улоге, не можете се уморити од лика који тумачите. Сматрам да уз доброг сценаристу сваки лик може живети вечно. Када је реч о Гибсу и мени, знамо се од 2003. године и погрешно је рећи да смо се уморили један од другог. Једноставно, сваки период живота носи неку своју причу, а и Гибсу и мени се чини да је за нас било доста акције пред камерама. У ауторском погледу још смо далеко од тог нашег последњег збогом. Активно учествујем у креирању серије и спин-офова иза камере, а и кроз моја додатна интересовања настављам дружење са "Морнаричким истражитељима".

Да ли сте се у било ком тренутку запитали могу ли "Истражитељи" без Гибса? Колико је ваш одлазак био ризичан за наставак серије?

- Чини ми се да смо са спин-офовима већ доказали да о томе чак не треба ни размишљати.

Гибс је нит која све повезује, али "Морнарички истражитељи" су већи од њега. После толико година ова серија је већ феномен. Мој јунак био је само лице, али сада смо већ дошли у фазу када сама идеја постаје већа и важнија од једног лица. То вам је као са одгајањем детета. Док потпуно не сазри и буде способно да самостално крене даље у живот потребни сте му као узор и подстрек. Међутим, са пунолетством дође време за велике и храбре независне кораке.

У чему је тајна дуговечности "Морнаричких истражитеља"?

- Као и код сваког успешног посла, иза свега стоји тим паметних и способних људи који су омогућили тај успех. Најтежи задатак је ускладити све те различите карактере и типове личности тако да сви заједно функционишу као један механизам. Међутим, када вам је магнет за рад снажна и позитивна идеја онда је све много лакше. Људи ме често питају која ми је најдража успомена коју сам понео из ове серије и очекују да ћу им препричати неку атрактивну сцену или нешто невероватно што ми се догодило током снимања. За мене је, међутим, оно што ћу увек памтити тренутак када на крају дана неко од нас каже: "Хеј, хоћемо ли заједно на вечеру?" То значи да смо сви и даље једна велика породица и да сви делимо исту страст према том пројекту. Докле год постоји та енергија међу људима, биће и серије.

Који је најбољи савет који сте добили од Гибса?

- Његов однос према људима са којима ради ми је био велика инспирација. Гибс важи за немилосрдног ментора који од свог окружења тражи максимум, али исти критеријум поставља и себи. Да бисте успели, морате бити подједнако искрени и према другима и према себи. Морате бити свесни својих мана. Тако једино можете напред.

Сећате ли се уопште живота пре ове серије?

- Иако сам глумом почео да се бавим веома давно, нисам одувек веровао да ће ово бити мој животни позив. Да нисам постао глумац, био бих столар. У ствари, пре него што сам почео да се бавим глумом, и јесам био столар. У том послу има нечег племенитог, има нечег опијајућег у структури дрвета и самој идеји да стварате нешто својим рукама.

Давне 1986. наследили сте Мела Гибсона на насловној страни магазина "Пипл" као најсексепилнији мушкарац на планети. Како данас гледате на тај део свог живота?

- Драго ми је што сам готово четири деценије касније и даље ту и што ми се каријера није завршила том насловном страном. Шалу на страну, као што рекох, свако доба има неку своју енергију. Са 20 изглед је битан, дан започињеш тренингом, а завршаваш га мислима о сутрашњем. Данас то већ иде мало теже, али пилатес је сјајна ствар и захваљујући њему још осећам тај младалачки дух.