УМЕТНОСТ МОРА ИМАТИ СВРХУ: Британски глумац Доминик Вест, звезда серије "Јадници", о изазовима најновије ТВ адаптације чувеног романа
ШЕСТ епизода најновије ТВ адаптације класичног романа Виктора Игоа "Јадници", које од 21. децембра пратимо на каналу Епик драма, гледаоце воде у бурне године друштвених превирања на улицама Француске у ери буђења грађанске свести.
Амбициозну костимирану драму коју потписује сценаристички маг Ендру Дејвис (филмови о Бриџет Џоунс, серија "Кућа карата") номинован за два признања Еми и добитник награде БАФТА, предводи још амбициознија глумачка постава, попут оскаровке Оливије Колман, миљенице млађе публике Лили Колинс ("Емили у Паризу") и непоновљивог Доминика Веста у роли трагичног борца против сопствене зле судбине Жана Валжана.
У ексклузивном интервјуу за "ТВ новости", звезда серија "Жица", "Доушници", "Афера", "Круна" и филмова "300" и "Чикаго" открива нам све чари учешћа у епској причи Виктора Игоа, разлозима због којих је истински уживао у лику Валжана, порукама ове приче и чињеницама због којих су оне и даље друштвено релевантне, али и суперхеројским особинама свог јунака.
- Ово је једна од улога којој једноставно не можете рећи не. Међутим, истовремено је и веома "врућ кромпир". Изазовно је оживети било који лик из књижевног дела, а са класицима је то увек мач са две оштрице. Имали смо толико примера неуспелих Ана Карењина и других култних јунака класичне књижевности, тако да сам озбиљно размислио пре него што сам коначно пристао да будем део овог пројекта, каже легендарни британски глумац на почетку разговора за "ТВ новости".
Шта је пресудило да, ипак, одлучите да пригрлите ролу Жана Валжана?
- Одлучујући фактор је било то што је по мом мишљењу то најбоље написано дело свих времена. Сматрам да је боље чак и од Толстојевих романа. Реч је о епској причи која може да се тумачи из безброј перспектива. На крају ми је било жао што свака од шест епизода не траје по шест сати. Било је то дивно и, нажалост, за мене прекратко глумачко искуство.
Постоји бојазан да се публика променила и да историјски ликови гледаоцима нису више толико блиски. Да ли сте осетили терет модерних телевизијских токова током рада на овој серији?
- Жртве смо те ужасне кованице "трендинг" у свакој сфери уметности. Нема тајни, рејтинг господари продукцијом, али ми се чини да, ипак, не можемо баш све подредити табелама гледаности. Уметност мора имати сврху. Забава је само једна страна тог сјајног и заводљивог новчића. Али понекад му морамо видети и оно друго лице, а оно доноси едукацију, просвећеност, продуховљеност. Противник сам идеје да уметност служи једино да забави, на шта се све више своди у последње време. Управо то и јесте главни разлог због ког сам заиграо Жана Валжана на малом екрану. Искрено, када се родила идеја да се сними серија, било је много реакција у стилу: "Да ли заиста постоји могућност да се гледаоци поистовете са овом причом". Сматрам да би свако иоле освешћен морао да се заинтересује за причу о човеку који се на толико нивоа моралистички преиспитује и покушава да побегне од онога што га унесрећује. У супротном, апатија гледаоца према овом лику и серији за мене би била друштвено поражавајућа, јер би сведочила о томе да смо се свели на празне љуштуре лишене суштине постојања.
Јесте ли се у раду на лику Жана Валжана држали само књиге и сценарија или сте, ипак, погледали и неке од ранијих филмских и ТВ остварења?
- Пре свега сам лик базирао на роману и сценарију, јер је то оно што ми је за ову конкретну адаптацију било најважније. Нисам на интернету успео да пронађем много материјала када је реч о ранијим верзијама. Једина коју сам погледао била је она у којој је Валжана играо Лијам Нисон, али то је била нека друга перспектива и нисам се превише идентификовао са том причом. Иначе, углавном избегавам туђе наступе, јер увек постоји тај страх да ће те "повући" нешто што није у складу са твојим глумачким инстинктом, а то онда пред камером испадне вештачки и рогобатно. Међутим, када је реч о овој серији, нисам се држао тог принципа, већ сам покушао да Валжана пронађем у неким примерима из приватног живота.
Покушао сам да га откријем делиће овог јунака у људима који ме окружују, јер свако од нас у себи носи мало те његове трагике.
Оживљавање литерарних ликова пред камерама, међутим, није био једини изазов када је реч о "Јадницима".
- Тако је. Оживљавање било ког књижевног дела из епохе прескупо је већ од првог снимајућег минута. А са друге стране, ако не пристанете на ту прескупу варијанту долазите у ризик да ће вас сваки компромис са ценом коштати кредибилитета. Само уводна сцена битке код Ватерлоа коштала нас је половине уобичајеног буџета за просечну пилот-епизоду у Холивуду. Једноставно, скупе књиге чак ни на малом екрану не смеју да делују јефтино.
То је оно што их чини епским.
Шта је за вас највећи изазов код снимања костимираних филмова и серија?
- Несумњиво је то повратак у садашњост. Прошлост и цела та атмосфера лако обузму глумца. Подједнако изазовне умеју да буду захтевне психолошке улоге, али у костимираним пројектима уз то "упливавање" у нечији ум имате сусрет са читавим једним временом коме никада нисте припадали, а чији део морате да постанете. Епоха уме да ме обузме и често ми је потребан одмор од радње и јунака ког сам тумачио да бих се некако вратио у нормалан колосек. То вам је као глумачки џет-лег.
Који је ваш рецепт да лакше пребродите тај повратак у садашњост?
- Када је реч о овој серији имао сам срећу да смо снимали у предивном Бриселу, који има сјајне ресторане и богату историју, тако ми је продужени одмор са екипом полако вратио у савремени свет. И знам које је ваше следеће питање (смех). Да ли ми недостаје 19. век?
Међутим, нисам ову серију посматрао из те перспективе. За мене је ово једна вечита тема која колико год пута да је била испричана мора поново допрети до људи. За мене као глумца највећи пораз је да играм ликове који не носе никакву поруку. Самтрам да у нашој професији има много таквих примера и да бисмо сви морали да се запитамо зашто се бавимо овим позивом. Шта нам је мотивација?
Да ли вас је изненадила актуелност ове теме, без обзира на то што је прошао готово век и по откако је роман написан?
- И сам Виктор Иго је о "Јадницима" рекао: "Докле год постоји сиромаштво, ова прича ће имати значење." Ко зна, можда је у своје време мислио да ћемо као друштво и цивилизација за 150 година напредовати толико да сиромаштва и сукоба међу људима неће бити, али ми се, ипак, чини да његово дело и после толиких година има подједнак одјек.
Највећа вредност "Јадника" је то што демаскира људе у њиховој сржи. Сама чињеница што се и после 150 година и даље препознајемо у јунацима Игоовог романа довољно говори о нама. Чини ми се да смо и даље исти "Јадници".
По којој сцени ћете памтити "Јаднике"?
- Дефинитивно је то сцена у којој Фантина умире, али не због тежине значења смрти тог лика, већ због тога што сам тада први пут упознао колегиницу Лили Колинс и остао запањен њеном младошћу и раскошним глумачким талентом. Нисам навикао на то да ме младе колеге до те мере оставе без даха. Додатно, то је и била прва снимљена сцена ове серије.
Сећам се да је била језива јануарска зима. У кући у којој смо снимали, која је била на старом белгијском имању, у том тренутку је било минус 5 степени. Колико је било хладно напољу не можете ни да наслутите. Лили је имала задатак да у танкој кошуљици сними Фантинине последње минуте. Тај први снимајући дан и оно што је она извела у тој каменој хладњачи прекривена само минималним готово провидним платном у глумачком смислу поставило је критеријум за целу серију. Сећам се да је моја мисао после тог кадра била: "Ок, овде имамо реч о озбиљној глуми. Матори, мораћеш да се потрудиш".
У каквим ликовима проналазите највећу инспирацију?
- У последње време схватам да у сваком јунаку кога играм у ствари тражим неку суперхеројску црту. Сматрам да су људи који на било који начин одскачу и мењају свет око себе прави суперхероји, и они су ми невероватна глумачка инспирација. Храброст ме инспирише. Моћ да дигнеш главу, стегнеш песницу, да се бориш, али не на начин да у својој борби будеш заведен туђим идејама, већ да је она урезана у сржи твог бића. Никад нисам волео оне који се боре утапајући се у масу, људе који су гласни у гомили. Изађи сам и кажи оно што мислиш. То је прави суперхеројски чин.
Носи ли храброст и одређене замке са собом?
- Ако је искрена, онда никада нисте у проблему. Али увек треба пажљиво да се преиспитате о суштини ваше храбрости. Да ли је она искрен чин или је мотивисана неким бесом. Бес је јефтино осећање које лако може да вас кошта главе. Жан Валжан је у затвору завршио због украдене коре хлеба. Две деценије у затвору због коре хлеба у човеку може да створи много беса. Зато је и његова борба да побегне од онога што га стварно мучи сизифовски посао. Никада не можеш побећи од нечега ако не знаш од чега стварно бежиш.
МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"
БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет са Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.
21. 11. 2024. у 11:45
РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године
РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.
21. 11. 2024. у 11:32
ДЕСИЛО СЕ ЧУДО: Кренули да му искључе сина са апарата, отац УЛЕТЕО СА ПИШТОЉЕМ у болницу (ВИДЕО)
ЛЕКАРИ су рекли да за њега више нема наде и наложили су да се искључи с апарата за одржавање виталних функција, али то његов отац није могао да дозволи, упркос томе што се младићева мајка, Пикерингова бивша супруга, сагласила са докторима.
21. 11. 2024. у 15:31
Коментари (0)