ТВ Новости

ИРИНА ВУКОТИЋ: Када волим, онда бих урадила све за вољене људе

Душан Цакић

25. 12. 2023. у 08:05

ПОПУЛАРНО ТВ лице, новинарка и водитељка јутарњег програма „Јутро“ на ТВ Прва Ирина Вукотић телевизијску каријеру гради још од 2001. године. У дугогодишњем новинарском искуству воли да прави промене, јер јој, каже, доносе изазове, буде јој искру живота и жељу за радом на себи. Спада у најшармантније даме на нашим малим екранима, а ведра, професионална, енергична у послу и са широким осмехом ако тема то дозвољава.

ИРИНА ВУКОТИЋ: Када волим, онда бих урадила све за вољене људе

За „ТВ Новости“ Ирина говори да се увек враћа обичном, а необичном човеку и животним причама које су за романе. Мисли да је успела да на нову медијску адресу донесе оно што је хтела - а то су живот, заборављене вредности и носталгија, али и да су једино љубав и загрљај, када се угасе камере, њена најбоља терапија.

*Шта је то што вас најбоље буди за јутарњи програм „Јутро“ на ТВ Прва и како одржавате енергију у програму уживо?

- Нема тога за шта се може рећи да ме „најбоље“ буди у пола пет ујутру. Тад аларм ради своје, а ја своје, тачније он се оглашава иритантним звуком, а ја померам још пет минута, и још пет минута и не ослобађам се те лоше навике. Уместо да као нормални људи, када звони - устанем, ја овако. У току програма, ту је кафица, која ме већ чека у шминкерници, захваљујући дивним колегиницама, а често понесем доручак који ми даје енергију. Неки цеђени сок од поврћа и неку салату.

*Кроз каријеру сте радили различите формате и у емисијама разговарали са најважнијим људима у овој земљи, познатим личностима, али и „обичним човеком“. У чему сте се највише проналазили?

- Последња три месеца на ТВ Прва су доказ да се увек враћам обичном, а необичном човеку и животним причама које су за романе. Према сваком госту имам тај приступ, искрен и људски, с тим што различите теме изискују различите поруке, које желимо да пошаљемо. Животне приче и људске судбине које у човеку пробуде вољу, снагу за борбу, а буду мотив многима да се у тим причама препознају, нешто је што ме као новинара и као човека покреће. Прича Луке Црепуљаћевића из Семегњева, код Златибора, пробудила је топлину, сећање на детињство, заборављене вредности и поред свих политичких актуелних и естрадних тема и то је имало милионске прегледе и коментарисало се свуда. Колеге из свих медијских кућа су ме звале за његов контакт и угостили су га после „Јутра“ на Првој. Такође, слепи момак и девојка који су високо образовани, талентовани и раде у ресторану у ком се вечера служи у мраку, па млад момак који је са осамнаест година остао непокретан после пада са терасе. Писала ми је његова мама, јер су успели да скупе новац и оду на Тајланд на операцију. То је поента добре приче. Професорка историје из Ужица, која своје ђаке води у манастире и тако их упознаје са нашом историјом, привукла је велику пажњу. Људи воле лепе приче које хране душу и стотине порука добијам са реченицом: „Хвала ти, Ирина, што нас упознајеш са оваквим људима“. Наравно, бавим се актуелним спољнополитичким темама, као и унутрашњом политиком, економијом и свим темама које заслужују место у јутарњем програму.

*Гледали смо вас у разним ТВ програмима, у чему се „Јутро“ на ТВ Прва разликује од осталих формата?

- Зато што се бави најразличитијим темама, па и у самој припреми док уређујем програм, а потом и док водим, имам могућност да се за тих пет сати позабавим свим актуелним причама из света и земље, али и феноменима, животним исповестима.

*Како сачувати етику медијског посла у времену сензационализма по сваку цену?

- Свако има своја начела, начине, принципе. Увек ћу поштовати саговорника, јер сам још на Трећем каналу научила да је новинар ту првенствено због госта, а не због себе. Одговор на ово питање лежи и у причи о темама које сам покренула на Првој за ова три месеца - живот, борба, радост, личне борбе и победе, без обзира на животне околности. Ту нема сензационализма, а има оног много значајнијег. Има људскости, топлине, а публика то воли да види у емисијама које радим, између осталих тема.

*Како се чувате од „сагоревања“ због посла који радите, а који подразумева константну пажњу?

- Не умем баш увек да се сачувам. Често ме та жеља и полет носи, да и не приметим кад дођем до „тачке пуцања“. Ту новинарску страст имам од самих почетака, пре двадесет три године и то је саставни део мене. Зато приватно волим да се ушушкам међу својима, да отпутујем, да уживам у свиркама моје ћерке и њеног бенда, да одем на концерте, у позориште, у кафану са вољенима и онда све може.

*Ко је Ирина на радном месту?

- Моја мама је увек имала реченицу, коју је њој њен тата говорио, а то је: „Чувај и поштуј посао“. Поред посла, тако ме је васпитала и за однос према људима. У послу сам врло јасна, тачна, некад перфекциониста, волим да је све под контролом, али с обзиром на то да телевизија носи и промене, у ходу волим храбре, смеле људе, који су одговорни за одлуке које доносе и имају идеје. Кажем шта мислим да је добро, а шта не и код мене нема оно „е, то не може да се реализује“ или „неће тај гост хтети“. Треба наћи начин да добијеш оно што ти је важно за програм и да то буде велика сатисфакција.

*А приватно?

- На телевизији се све види. Види се одлично и какав си приватно. Насмејана, емотивна, енергична, и кад волим онда могу све, а и све бих урадила за вољене људе свог живота.

*У свет медија сте ушли пре две деценије. Шта је тада било другачије, лепше у односу на данашње време?

- Трећи канал је био моја друга породица, а и дан-данас се дружимо. Тада си морао да донесеш списак идеја, па онда ако уредник одабере бар две, пресрећан си. Онда снимимо прилог, али ако није савршен, не значи да ће бити емитован. Гледало се како говориш, шта говориш, дикција, образовање, посвећеност. Није било компјутера, телефона, па си информације тражио на све могуће начине. Није било промптера, где само читаш нешто написано, већ си морао да будеш креативан и оригиналан, све сам осмислиш и причаш.

*Шта су тада била ваша очекивања, шта сте прошли и како видите ту путању до које сте сада стигли?

- Нисам имала очекивања, осим жеље да радим најбоље што знам посао који волим. Кад су нам угасили Трећи канал, свет нам се срушио, али тада је стигао позив из „Emotion-а“, па су се отварале нове могућности. Некад нисам имала могућност избора, већ и животни тренутак је наметао одлуке. Доста рада, посвећености, новинарске жеље, рада на себи.

*Важите за даму од стила, на који начин бирате гардеробу за посао који радите?

- Волим да се добро осећам у гардероби у којој сам у програму. Волим хаљине, одела.

*Која су ваша интересовања која вас испуњавају?

- Путовања, позориште, књиге. Српски језик и књижевност сам и дипломирала, а у мојој породици књига је увек имала посебно место.

*Да ли сте међу млађим колегама запазили некога ко би могао да буде лепо лице ваше професије?

- Није све у лепом лицу, када је у питању моја професија. Ма није то ни пола посла. Харизма, осмех, спонтаност, беспрекорна припрема, прихватање савета искуснијих колега, рад на себи, то је све испред лепог лица.

*Која је ваша најбоља терапија када се камере угасе?

- Љубав и загрљај.

*Осим здравља и сигурности које сигурно желите себи, најмилијима и пријатељима, која је ваша посебна жеља?

- О тој жељи најлепше ћутим.