КУВАМ ДА БИХ СЕ ДРУЖИЛА СА ЉУДИМА: Позната шефица кухиње и тв авантуриста Кристен Киш о новом серијалу

ОТКАКО је Кристен Киш победила у најпознатијем светском кулинарском ријалитију "Топ шеф" пре 10 година, постала је неизбежан зачин најгледанијих ТВ емисија о свету гурманлука и кухиње. Ова позната америчка куварица, рођена у Јужној Кореји, од 5. априла (средом у 22.00) у документарном серијалу "Ресторани на крају света", који се емитује на каналу Национална географија, води нас на пут око планете. У четири епизоде ова мајсторица представиће нам како функционишу неки од најудаљенијих ресторана, и то у деловима земље за које не бисте помислили да је до њих стигла цивилизација, а камоли врхунска кухиња.

Фото: Национална географија

У ексклузивном интервјуу за "ТВ новости", Киш нам открива како вођење било ког успешног ресторана захтева одређену дозу издржљивости и упорности, али и да се они који отварају своје ресторане далеко од уобичајених траса доставе и снабдевања намирницама налазе у посебној категорији. И како нам признаје - управо је то и био разлог због ког је пожелела да их упозна. И жели да упозна те храбре људе.

- Било је ово невероватно путовање за мене. Имала сам прилику да искусим живот тих људи из прве руке. Потпуно је другачији доживљај кухиње када радите у ресторану у урбаној средини, где вам је све надохват руке и ваш највећи напор је да искомбинујете укусе и рецептом одушевите гладне госте. Међутим, у овој емисији била сам принуђена да напустим зону комфора. Тако, у једној епизоди, помажем у брању поточарке власнику хацијенде у Панами, затим у следећој сервирам пастрами на језику ирваса у познатом норвешком хотелу и радио станици "Исфјорд", који је главна дестинација љубитеља авантуре јер се налази на обали Свалбарда, најудаљенијег насељеног дела наше планете на северу. Све су то искуства која заувек мењају поглед на живот, не само на кулинарство - признаје Кристен Киш, чија је животна прича подједнако невероватна. Иако је рођена у Јужној Кореји, са четири месеца усвојила ју је америчка породица, и тако је започела нови живот у САД. Кухиња није била њен први избор, а ријалити у ком је победила види као велику прекретницу али, како признаје, данас му се не би вратила јер су авантура и изазови оно у чему се препознаје.

Фото: Национална географија

Пратећи вашу нову емисију, стиче се утисак да кухиња није у првом плану?

- Тако је, желела сам да кроз кухињу и занимљиве специјалитете гледаоци чују причу о људима који стоје иза њих. Ова идеја родила се још 2019. године. Тада то још није био ни ТВ пројекат. Једноставно смо припремали оброке за породице широм земље. Мој живот је у великој мери породица. Било да је реч о породици која вам је на неки начин додељена као мени, или сте њен део од рођења. Једноставно, породица у сваком свом облику који ова заједница то данас подразумева. Фокусирала сам се на истраживање о томе како породични оброци зближавају људе. Тада се појавио канал Национална географија који је моју идеју препознао, подржао и моје путовање учинио епским. Желела сам пројекат у којем бих могла да будем радознала, и да допустим да ме други људи подучавају. Чини ми се да је ова емисија дошла у правом тренутку у мојој каријери. У време када сам успела да победим своју несигурност. Док сам била млађа мој его је у великој мери био подстакнут мојом несигурношћу. Ваљда тако то иде у животу. Док си млад само машташ о томе да постанеш велики шеф и другима држиш предавања. Сада ми је циљ да будем што бољи и послушнији шегрт правим шефовима како бих научила што више о њима и прихватила њихово знање. То су некада искусни професионалци, а много чешће обични људи који су експерти у свом послу. Ова емисија дала ми је благослов да упознам много таквих људи.

Шта вас је највише изненадило током путовањау "Ресторанима на крају света"?

- Свака локација коју сам посетила, и свака особа коју сам упознала. Све је утицало на начин на који размишљам о људској интеракцији, и све је утицало на начин на који размишљам о храни. Отплакала сам сваку епизоду из захвалности, и због бриге и времена које су ми ови људи давали. Јер, знате, кад се камера искључи и заврши свој део, моје дружење са тим људима се настављало, некада и недељу дана. Ту је и тај тренутак када се запитате: "Зашто ја? Чиме сам заслужила овако драгоцено искуство? Да ли сам стварно добра у томе чиме се бавим?". Све те ствари се сударају у вама, доносе много емоција, суза. Важно је осећати. Сматрам да су емоције за човека важније од чињенице да је обдарен разумом и свешћу. Живот без осећања је тужан.

Фото: Национална географија

Ваша ТВ каријера траје дуже од деценије. У чему сте пронашли мотивацију да се бавите овим послом? Да ли то радите због славе, новца или сте ипак остали доследни принципима које сте имали и на почетку?

- Телевизија никада није била нешто што сам планирала или желела. Приватно, веома сам несигурна. Не кријем да патим од социјалне анксиозности. Рећи да ћу постати велика звезда на телевизији вероватно би изненадило моју мајку, то је сигурно. Али, "Топ шеф" је једноставно десио. Био је то леп продор у свет телевизије, јер је било довољно само да уђете у студио и почнете да кувате. После тога, на моју адресу стизали су различити пројекти и било је више оних којима сам рекла 'да' него 'не'. Нисам желела славу по сваку цену. Било ми је важно да та емисија има концепт који ће ме заинтересовати и кроз који ћу ја доживети неко искуство за памћење. да то буде пројекат који ће на неки начин надоградити моју личност и учинити ме бољом верзијом као човека, не само кувара. Јер сам пре свега човек. Кувар сам постала сасвим случајно. Управо због тога све емисије на којима радим излазе из моје зоне удобности, и оживљавам их као методу сопственог раста. Када снимам неку емисију не желим да држим лекције о кувању. Желим да се дружим са људима док кувамо.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације