КАКО ЈЕ СТРАШНО КАДА ЈЕ ЖИВОТ ПРОМАШЕН: Машан Лекић о четвртој сезони ауторске емисије "Иза решетака"

ПРИЧЕ о полицијским акцијама и опасним момцима увек имају публику. Зато не чуди што емисије Машана Лекића годинама постижу високе рејтинге. Аутор популарних серијала "Досије", "На месту злочина" и "Иза решетака" на специфичан, филмски и документарни начин већ нам деценију и по прича о српском криминалу и актуелним дешавањима из света "црне хронике".

Фото: Александар Крстовић

 Од 23. марта, четвртком, у 21.00, на Првој ТВ, пратићемо нову сезону емисије "Иза решетака". Четврти циклус обележиће исповести људи који су одслужили вишедеценијске робије. Биће приказан њихов живот, од раног детињства преко суноврата у криминал, године проведене по озлоглашеним затворима, самице, преживљавање, али и бекства и пуцњаве, као и поновни сусрети са тешким ситуацијама ван зидина.

- Као и у претходне три, и за ову сезону смо нашли интересантне саговорнике. У овом циклусу ће бити шест епизода, а на јесен вас очекује још шест нових епизода емисије "Досије", док "На месту злочина" већ иде сваког четвртка. Управо снимамо последње кадрове за епизоду "Иза решетака", која ће бити емитована крајем априла. Припреме за "Досије" теку још од прошле јесени. Све напредује добро, узели смо изјаве, пишу се сценарија, чак су снимљене и неке реконструкције - каже за "ТВ новости" Машан Лекић, познат по ексклузивним емисијама, темама и реконструкцијама догађаја који су потресали регион, а неки га "тресу" и даље.

Откријте нам бар делић онога што ћемо моћи да видимо у новој сезони емисије "Иза решетака".

- Један од саговорника је Атила, који је 90-их година, када је почео да се бави криминалом, похађао чувену Пету београдску гимназију, у коју су могли да иду само најбољи ученици. Био је сјајан ђак, ишао је у школу глуме и био у шаховском клубу преко дана, а увече је излазио на улицу и почињао пљачкашки поход. Касније је доживео и друга искуства о којима нам је причао, а био је и на дугогодишњој робији. Човек је сада заиста интелектуалац који ће на најбољи могући начин показати људима како се криминал никако не исплати и како уништава живот. Данас је отац четворо деце, криминал је оставио иза себе и бави се легалним пословима.

Која прича из нове сезоне вам је била посебно изазовна?

- Заиста је филмска и веома поучна прича човека по имену Бијеливук, који има 75 година, од чега је 30 провео у затвору, што треба да покаже како живот може бити промашен. Сјајан је саговорник, свестан свега лошег што је урадио у животу и само ће његова прича бити у наставцима. Он је 60-их година припадао ФЛН-у, терористичкој организацији која се борила за ослобађање Алжира од Француске. За њих је пљачкао банке и златаре да би их финансирао. Био је млад када је дао реч да ће бити њихов војник, и није био свестан да када уђе у то, изласка малтене више нема. Провео је деценије радећи за њих, живео је веома опасан живот, имао је више пуцњава и са другим криминалцима и са полицијом, а често је и бежао из затвора. Био је сведок побуне у Забели 70-их година, када су у једном павиљону албански побуњеници измасакрирали неколико стражара и других затвореника. Морали смо, дакле, да радимо реконструкције епоха од 60-их до 90-их година. То је за продукцију велики изазов и мало је скупље, али волимо када "улазимо" у прошлост и снимамо.

Који је случај из прошлих сезона емисије "Иза решетака" вама био најзанимљивији?

- Већина саговорника је била заиста одлична, са интересантним и поучним причама. Рецимо, Рајко Чаушевић је изузетно елоквентан. Мислим да је промашио професију и да је требало да буде глумац. Када говори, просто вам је жао да покривате реконструкцијама његову причу, јер сам прави дијалоге и све до детаља опише. Никад нисам имао таквог саговорника. На мене је снажан утисак оставила и чланица "Пинк пантера", Оливера Ћирковић, јер има јаку енергију. Поготово ме фасцинира њена борба да каже људима да се криминал никако не исплати.

Пошто се овим послом бавите већ доста дуго, колико вам долазак до саговорника сада представља изазов?

- Интересантно је да се за емисију "Иза решетака" саговорници често јављају сами. Разни су мотиви, неко се каје, неко жели да млађим генерацијама покаже како то није прави пут, други издају књигу и јаве се због промоције, а има и људи који су игром случаја завршили у затворима, ни криви ни дужни, па и они хоће да пренесу своје искуство. Наравно, увек проверимо приче оних који се јаве, али има и оних за које знамо, па их сами јуримо. Некада једноставно одбијају да причају, а некада им треба мало више дана да пристану да стану испред камере. За емисију "Досије" је већ другачије, јер сами смишљамо теме, па је мало комплексније и теже. Не отварамо баш увек полицијске досијее, некада до саговорника и документације долазимо новинарским истраживачким радом, али чешће уз помоћ полиције.

До кога сте хтели да дођете, а нисте успели?

- Углавном проценим ко хоће да прича, јер "на кеца" видите има ли шансе да га наговорите или нема. Не бих да именујем кога нисам успео да придобијем, јер сам скоро сваког ко ми је био интересантан успео да доведем пред камеру. Можда је било двоје који су се предомислили, али то не значи да их нећу снимити кад-тад.

Фото: Александар Крстовић

Мислите ли да је мач с две оштрице дати тим људима публицитет?

- Није. Ми на неки начин све то кројимо. Никада емисија "Иза решетака" неће бити таква да популарише криминал. Сви људи који причају, морају директно у камеру да дају јасну поруку гледаоцима, поготово младима, да се криминал никако не исплати и да су њихови животи уништени.

Колико вам је тешко да се изборите са таквим животним причама?

- Некада саговорници имају црну енергију, нешто мрачно у себи, и после три, четири сата снимања будем потпуно исцрпљен. Има и људи које морам да снимам два или три дана, јер имају дугачке приче, али се уопште не уморим. Постоје, дакле, енергетски вампири који потпуно извуку енергију, али све је то до човека.

Шта је контратежа послу?

- Искључим се и наставим даље. Дођем кући код своје две предивне кћерке, које се зову Миа и Зои, и код Кристине са којом чекам још једну бебу, девојчицу, тако да посао морам да оставим са стране.

Скоро целу новинарску каријеру посветили сте криминалу. Шта вас мотивише да скрећете пажњу на овакве приче?

- Догађало се да ми проблематични клинци напишу да су гледајући моје емисије одустали од криминала. Многи млади полицајци, инспектори, форензичари говорили су ми да су одлучили да упишу Полицијску академију управо одрастајући уз "Досије", који постоји већ 15 година. То је за мене заиста велика част. Пре седам, осам година преко друштвених мрежа сам сазнао да је на часу грађанског васпитања у једном граду, чини ми се у Војводини, наставница ученицима пустила да погледају једну моју емисију као пример. Емисија је била о младићу од 16 година, који је отет због злоупотребе друштвених мрежа. Дописивао се преко "фејсбука" са неком девојком коју није никада ни видио ни чуо. Она му је заказала састанак, отишао је и отели су га. Провео је неколико дана завезан у подруму, али успео је да се ослободи, полиција је ухапсила починиоце и све се срећно завршило. Ови примери утицаја на младе су ми највећа награда, чак и већа него разна признања добијена на такмичењима и фестивалима или прво место на листи гледаности у односу на све телевизије у дану емитовања.

Да ли вас је рад у полицији икада занимао?

- Не бих никад могао да будем у полицији јер не подносим ауторитет (смех). Имам пријатеље полицајце и често тренирам с припадницима Специјалне антитерористичке јединице. Али, не бих могао да радим ни у полицији ни у војсци јер не подносим да ми неко наређује.

 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације