ПРЕД МУРИЊОМ И ФЕДЕРЕРОМ САМ ОСЕЋАЛА ТРЕМУ: Нина Колунџија, водитељ, новинар и репортер, о спорту, животним борбама и лекцијама...

ИСКРЕНО волим спорт и волим новинарство, и ту је суштина и кључ свега. Када се вратим са посла, не гледам утакмице зато што морам већ зато што волим, и, добрим делом, на утакмице идем приватно, а не службено. И тако је већ годинама.

Фото: Јелена Челиковић/Инстаграм

Овако, за "ТВ новости", почиње разговор Нина Колунџија, једна од ретких жена у Србији која може да се похвали титулом вичног спортског новинара. Још као клинка сањала је да буде уз спорт, па је одлучила да постане спортска новинарка. По знање је дошла у Београд на Факултет политичких наука, а од 2007. и у редакцију. Брзо је прешла пут од новинара на сајту до прве даме презентера, а касније и уредника спортских вести на телевизији Б92. Забележила је много успеха у каријери, али у протеклих неколико година на приватном плану проживела је праву битку. Водитељка и новинарка, коју гледамо у "Јутру" на Првој ТВ, оставила је иза себе најтеже раздобље и борбу са тумором панкреаса. Највећу подршку у тешком периоду дао јој је супруг и колега Александар Гутовић, са којим има сина Луку.

Фото: Јелена Челиковић/Инстаграм

*За шта вам је то искуство дало ветар у леђа?

 - Као и већина у данашње време, стално сам негде журила и никада нисам имала довољно времена. После онога што ми се десило, чешће успорим и уживам у ситницама. Примера ради, када завршим јутарњу смену на послу, волим да свратим у Шумице, које су у мом крају, да сама прошетам, седнем на клупу и попијем кафу или читам књигу... Некада сам на путовањима желела што више да обиђем, да нешто не пропустим, па да одем у куповину, а сада ми је гушт да седнем у леп ресторан или кафић, попијем кафу, посматрам људе који пролазе - једном речју, уживам...

 *Када сте почели да се бавите овим послом, како сте рекли, циљ вам је био да будете новинарка репортерка, а не презентерка вести. Шта вам је сада драже?

 - И дан-данас новинарка репортерка јер ту је адреналин, узбуђење које новинарство носи... Много је лепше када одете на терен, односно на утакмицу, такмичење, шампионат и одатле извештавате, јер тамо су могућности да направите извештај какав други нису, да урадите интервјуе са спортистима и тренерима, сазнате ексклузивну вест. Ту осетите сву драж спорта, емоције. Никада преко телевизије не можете да доживите утакмице као уживо. Далеко од тога да не уживам и као презентерка вести али сам, пре свега, новинарка. Чак и када сам у студију, нисам само презентерка јер вести припремам заједно са колегама у редакцији, и ту волим да дам свој лични печат.

 *Кроз каријеру сте имали прилику да извештавате са многих великих такмичења и разговарате са најистакнутијим именима из света фудбала, кошарке, тениса... Пред којим великим саговорником сте осећали трему? 

 - Пред Жозеом Мурињом и Роџером Федерером. Мурињо је једна од мојих омиљених спортских личности, а у тренутку када сам радила интервју са њим, у септембру 2013. године, уочи утакмице Србија - Хрватска, био је менаџер Челсија у другом мандату. Важи за непредвидивог човека, чак и пргавог, поготово у односу са новинарима, али је мени то искуство једно од најлепших. Захваљујући том интервјуу добила сам признање за ексклузиву године, и то од колега спортских новинара. Када је реч о Роџеру Федереру, то је било моје прво самостално службено путовање у иностранство, Мастерс у Мадриду 2012. године, и успела сам да убедим људе из Тениске асоцијације професионалаца (АТП) да ми дозволе разговор са Федерером који је освојио титулу.

 *Које од бројних разговора памтите по томе што су изашли из очекиваних оквира?

 - Неки од мојих омиљених интервјуа настали су у подкасту "Њена правила са Нином", који је посвећен женском спорту и спортисткињама. У једном од њих каратисткиња Јована Прековић је најавила да ће освојити златну олимпијску медаљу, нимало препотентна, већ пуна искреног самопоуздања и вере у оно што ради. Обећано, учињено неколико месеци касније на Олимпијским играма у Токију. Један од омиљених разговора ми је са сестрама Зораном и Јеленом Аруновић, због искрености, емоција, па и суза.

 *Постоји ли интервју или прилог који бисте сада потпуно другачије урадили? 

 - Да! Интервју са Иваном Балићем, најбољим рукометашем у историји, пре неких десетак и више година. Иако су ме уверавали да уме да буде непријатан према новинарима, врло лако сам га убедила за интервју. Не бих ништа променила у припреми, питањима, приступу, али бих посао у монтажи, односно променила бих финални производ. Сећам се да ме је тадашња директорка информативног програма телевизије Б92, Јелена Косанић Подунавац, позвала да ме похвали због ексклузиве и критикује због начина на који сам прилог урадила. Та критика и савети су ми били злата вредни за све будуће интервјуе. Веома је важно да критике не доживљавате као напад, а није потребно много искуства да разлучите које су добронамерне а које не. Од тапшања по рамену, нећете ништа научити. Када вам неко каже и објасни како нешто следећи пут да урадите да би било боље, е то је важно.

Фото: Јелена Челиковић/Инстаграм

*После толико година шта би вам био нови пословни изазов? 

 - Олимпијске игре. Била сам у Лондону 2012. године, али бих волела да из другачијег угла и на другачији начин извештавам са највећег такмичења на свету. Маштам и о неким интервјуима, сви ми имамо листу жеља када је реч о саговорницима, оних реалних, али и нереалних.

*Чему ових дана придајете највише пажње када су у питању спортске вести? Које су вас највише обрадовале, а које су вас "избациле из такта"? 

 - Јануар је, по правилу, резервисан за Отворено првенство Аустралије у тенису и једна од омиљених рутина ми је већ годинама гледање мечева у јутарњем термину по нашем времену. Кошарка ми је омиљени спорт, па ме ових дана радују и нервирају победе, односно порази, клуба за које навијам. Те кошаркашке (не)успехе најемотивније доживљавам и када је о репрезентацији реч. Радује ме што видим напредак у репрезентативном рукомету, сада је актуелно Светско првенство. Мали су то кораци, али важни. Из рукометног града сам, из Бачке Паланке, па ми је због тога још битније.

*Током Светског првенства у фудбалу водили сте уживо получасовну емисију "У ритму Катара". А у ритму чега куца ваше срце? 

 - У ритму моје породице. То је моја тврђава, снага, мотив за све. Поносна сам на своју породицу и вишеденијска пријатељства.

*Шта радите када се угасе камере? Како се опуштате од блеска рефлектора? 

 - Највише волим да се играм са својим дететом, да читамо књиге, слажемо лего коцке, правимо палачинке... Омиљене вечери су ми када са мужем код куће гледам утакмице или са другарицама изађем на чашу вина. Обожавам путовања - то ми је храна за душу и баш ових дана маштам где бих могла да одем.

БОНУС ВИДЕО:

ЗНАТЕ ИХ ПОД ДРУГИМ ИМЕНИМА: Ово су права имена познатих глумаца и певача

Препоручујемо

ТВ Новости

1 1

"ЗА ЖИВОТ ЈЕ КАО И ЗА ГЛУМУ ПОТРЕБНА ИМПРОВИЗАЦИЈА": Љубомир Бандовић о свом животном позиву и бесмртности која остаје иза глумца

27. 01. 2023. у 11:41

Познати

0 0

ОВАКАВ РАЗЛОГ НИКО НИЈЕ ОЧЕКИВАО: Ево због чега је Пикеова мајка шчепала Шакиру за лице (ВИДЕО)

27. 01. 2023. у 10:48

Познати

0 0

ЋЕРКА НАПАЛА ПЕЈОВИЋА ЗБОГ ДРУГЕ ЖЕНЕ: "Како си могао ово да урадиш мами?"

27. 01. 2023. у 08:21

Друштво

0 0

ОБИЧАЈИ И ВЕРОВАЊА НА СВЕТОГ САВУ: Једну боју не треба носити, шта треба да ураде деца и шта значи ако загрми

27. 01. 2023. у 07:48

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације