ИНТЕРВЈУ Љиљана Благојевић: Није лако бити жена на овим просторима

БИЛА је Доли Бел, докторка на селу, Драга Машин, Рабија Османовић и управо њој је Тома Здравковић посветио песму "За Љиљану". У легенде нашег глумишта Љиљана Благојевић ушла је одавно, а све је почело скоро па случајно. Рођена Земунка није потицала из претерано имућне породице, те је уписала Технолошки факултет.

Фото Н. Ристић

У исто време, била је део младе глумачке групе Радио Београда и после две године студирања љубав према сцени је превагнула. Уписала је Факултет драмских уметности, у класи Миленка Маричића, који је завршила са десетком. Још током студија, 1978. године, добија први ангажман код редитеља Бранка Бауера у филму "Бошко Буха". Велики допринос дала је и "даскама које живот значе", а првакиња драме Народног позоришта у Београду постала је 1996. Признаје да је током дуге каријере више улога одбила него одиграла, али сви њени ликови и даље се памте. После осмогодишњег "поста" вратила се прошле године на мале екране као Марта у крими-серији "Кљун". Потом смо је препознали само по боји гласа у мистичном трилеру "Црна свадба", у ком је оживела баба Микулу. Док чекамо филм "Хероји Халијарда", редитеља Радоша Бајића, који је Љиљану после четврт века спојио са колегом Жарком Лаушевићем, чувена драмска уметница по први пут игра у комедији, и то у серији "Лако је Ралету".

- Као особи која се веома дуго бави овим послом, занимљиво ми је да радим и нешто овакво. Никада досад нисам играла у овој врсти серије, углавном сам имала драмске и историјске улоге и ово ми је изузетно интересантно. Комедија "Лако је Ралету" настаје по чувеној америчкој серији "Сви воле Рејмонда", али публика ће видети аутентичну нашу породицу. У екипи је опробани тандем, нарочито за ову врсту жанра, Бранимир Брстина и Андрије Милошевић, а што се тиче нас осталих, показаћемо да ни ми нисмо за бацање. Све је веома духовито и морам да кажем да знамо да ће бити добро. Ова серија је најближа "Позоришту у кући", али биће ново, наше позориште у ком ћемо приказати шта се догађа са класичном породицом у сукобу генерацијских разлика - објашњава за "ТВ новости" Љиљана Благојевић.

Зашто кажете да је серија "Лако је Ралету" блиска "Позоришту у кући"?

- Неопходно је да се овог тренутка на телевизији деси једна оваква серија зато што покрива целу породицу, враћа нас финим вредностима и ономе што је телевизија била некада. То што ће бити емитована из вечери у вече, радним данима, донеће документаристички приступ једној породици, односима њених чланова и правим вредностима. Ту је класичан спој свекрве и снаје, један успешан и други мање успешан син, али и муж Драган, који мисли да је центар породице и света.

Серијом "Лако је Ралету" по први пут правите жанровски искорак у комедију за коју је важна атмосфера на снимању. Какав је штимунг на сету?

- Изузетно ми прија овај састав екипе, и Андрија Милошевић и Маша Дакић, као и мој директни партнер Бранимир Брстина, са којим први пут сада глумим. Ту је још један члан породице, мој син Стојан, кога игра Александар Срећковић Кубура, а деца су тек посебан зачин, као мирођија. Лепо се слажемо и изузетно је добра, породична атмосфера. Није уопште лако радити од ујутру до увече сваки дан, али захвална сам Богу што радим посао који волим, и што ми је ово пупак света и центар збивања. Продукција нам нуди добре услове, нисмо робови да радимо по 16 сати, што је данас, морам да кажем, тенденција на многим снимањима, на којима се човек израбљује буквално до изнемоглости. Постоји, дакле, људскост која ће се, надам се, видети и на малим екранима.

Како бисте описали своју јунакињу Цицу?

- Веома је занимљива жена. Воли да је доминантна, воли да учини, воли да помогне, воли да буде на услузи, не схватајући да управо том превеликом жељом руши нечију приватност и прелази границе доброг укуса и лепог понашања. Сви проблеми и комични сукоби настају управо зато што Цица не уме да препозна моменат када треба негде да се појави. Мисли да је то у реду, заборавља манире и много тога јој се подразумева. Вероватно би била најсрећнија да Рале и она живе заједно, мада је малтене тако јер су стан до стана, а врата никад нису закључана. Она упада кад год може, долази да донесе нешто што је скувала, или само зато што је нешто урадила, или има идеју да нешто уради. Таквим понашањем ремети мир младих људи који су итекако жељни да имају приватност.

У односу Ралета и Цице, ко не жели да се дете одвоји од "мамине сукње"?

- Цица је по том питању врло специфична. Има различите односе према двојици синова. Ралета толико обожава да не види ништа друго. Стојан је мање успешан и само се подразумева. Рале и Цица јесу врло слични, и ту симбиозу подједнако негују. Ма колико би некад хтео да је се ослободи, Рале није човек који ће бити груб. Зато се налази између жене и мајке, што је духовито, али је битно да се зна да међу свима њима постоји љубав.

Гледали смо вас у "Црној свадби", у којој сте доживели велику трансформацију и многима утерали страх у кости. Како је вама било у улози Микуле?

- Па, богами, није лако играти то што сам играла у "Црној свадби". Опште је познато да су фолклор и културно наслеђе Влаха веома занимљиви и богати. Много је паганских обичаја, много је недоказивог, по чему ни не треба много чепркати, што се каже. И када ме је редитељ Немања Ћипранић звао, било ми је интригантно што је улога потпуно другачија у односу на претходне. Имала сам тоталну трансформацију, говорила сам језик који не знам и радила сам нешто до тад непознато. Истраживала сам влашко културно наслеђе и водила рачуна да не повредим никога.

Да ли вас је можда био страх?

- Сећам се да сам Немањи Ћипранићу, дивном редитељу, рекла: "Молим те, немој да снимамо ове бајалице у цугу. Уопште не знам шта је ту тачно, шта није, али не желим да то изговорим одједном". И тако је било. Слично је било када смо радили "Крај династије Обреновић" па смо у Ковиљу, у манастиру, глумили венчање краљице Драге и краља Александра. Тада је дошао владика и рекао "Можете да снимате, али не у цугу. Ако буде у цугу, то ће бити као да су се венчали". Постоји, дакле, нешто у шта не треба да дирате како не бисте направили неки белај.

Шта вам је најтеже пало у "Црној свадби"?

- Није пријатно снимати под оном маском, са сочивима кроз која ништа не видиш, у два сата иза поноћи, у некој шуми, баш на старом гробљу, уз бајалице. Глумац по природи има велику машту, и та машта само може да расте. Снимање "Црне свадбе" је било прилично интригантно и, без обзира на све, лепо се завршило.

Хоћете ли играти и у наставку који је најављен?

- Бићу можда у једној, две епизоде, како ми је рекао редитељ, да би се завршила прича мог лика. Микула је оставила великог трага у публици, многи су је и заволели и схватили су је. Наш народ воли и хорор као жанр, и драго ми је што сам се и у њему опробала.

Радили сте и серију "Кљун", која повезује машту, снове и већ познате обрасце крими-серија. Како сте ви доживели ту причу?

- Када су ме позвали редитељи Урош Томић и Јелена Гавриловић, сетила сам се да су снимали серију "Група", која ми се јако допала, и знала сам да имам посла са људима који имају став и знање. Текст младог Матије Драгојевића донео је нешто другачије, а мени улогу Марте, жене-мангупа. Она крије велике тајне око којих се плете цела серија и зна решења неких проблема. Радује ме што ће та добра серија ићи ускоро на РТС, а доказ да је добра је то што је у Кану добила награду публике.

Кажете да је ваша јунакиња у "Кљуну" умела да чува тајне. Какви сте ви по том питању?

- Никад нисам пријатеље одала и издала. Баш и не волим да ми говоре тајне, јер се плашим да ће, ако се тајне открију, помислити да сам ја слаба карика, али ћутим и не причам. Ако је човек имао потребу да вам се повери, најмање што треба да урадите јесте да не злоупотребите то поверење.

Снимили сте и филм "Хероји Халијарда", односно серију "Ваздушни мост". Шта нас то ускоро очекује на великом платну и малим екранима?

- То је драмска, историјска ратна прича. Немам велику улогу, играм мајку главног јунака, и можда ме има само у две епизоде, али када сте у годинама у којима сам ја, када иза себе имате преко 40 година стажа, онда имате право и да у серији одиграте једну или две сцене као специјални гост. Играм жену која није посесивна, за разлику од Цице из серије "Лако је Ралету". Притом је историјска личност, жена генерала која схвата да мора да пусти сина у рат, да се бори за своју идеју, да тако мора и да не може никако другачије. Мислим да није лако бити жена на овим просторима. Од ње се очекује да буде одлична мајка, дивна супруга, фантастична баба, да буде јака, да буде нежна, да уме све. Није лако, али постоје жене које то могу. Трудим се да све то постигнем у животу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације