ИНТЕРВЈУ Редитељ Иван Живковић: Уживао сам радећи на серији "Госпођица Скарлет и Војвода"

ПРОШЛО је две године откако је Иван Живковић, један од најутицајних српских редитеља, који потписује неке од најпознатијих домаћих серија и филмова, међу којима су "Корени", "Време зла", "Убице мог оца", "Сенке над Балканом", "Државни службеник", "Миле против транзиције", "Ујка - нови хоризонти", "Вере и завере"... поручио да долази време када ће наши пројекти осванути на светским стриминг платформама попут Нетфликса и освојити свет. И био је у праву. Филм "Нечиста крв: грех предака", од јануара ове године у понуди је Нетфликса, а свој пут ка светској публици пронашли су и многи други домаћи наслови.

Фото Вијасат/Промо

Занимљиво је да је тај први корак на најпознатијој веб адреси за све љубитеље филмског и серијског садржаја начинио један костимирани пројекат. Реч је о области која посебно привлачи пажњу Живковића, а који после "Корена" и "Времена зла", са серијом "Време смрти" управо довршава култну трилогију базирану на романима Добрице Ћосића.

У разговору за "ТВ новости", наш познати редитељ открива нам колико нас дели од премијере нове серије која ће се емитовати на каналу Нова С, када нас очекује наредна сезона трилера "Државни службеник", а први пут говори и о свом учешћу у светском хиту "Госпођица Скарлет и Војвода", чија су два циклуса снимана у Србији, а тренутно се емитују на каналу Епик драма (уторком од 21.00).

- Заиста сам уживао радећи на серији "Госпођица Скарлет и Војвода". Изградио сам сјајан однос са читавом екипом, од креаторке Рејчел Њу, преко продуцената до главних глумаца Кејт Филипс и Стјуарта Мартина. Занимљиво за овај пројекат је и то да су први пут у једној таквој светској продукцији сви главни аутори били из Србије. Мислим да смо оправдали поверење, због чега се надам се да ћу поново имати прилику да радим са њима - открива на почетку разговора Живковић, који је као редитељ радио на три епизоде друге сезоне популарног серијала.

Занимљиво је да је и ова серија костимирана, баш као и "Корени", "Време зла" и "Време смрти", на ком тренутно радите. Колико се светска епоха разликује од оне која настаје у Србији?

- У суштини, процес рада је веома сличан. Основна је разлика у буџету, количини новца којом се располаже, што је у пројектима који су смештени у епоху изузетно значајно. Наравно да није све у новцу, али већа средства нуде веће могућности и сасвим другачије креативне одлуке. Такође, подразумевају и више времена уложеног у пројекат, и то у свим фазама - од писања сценарија, снимања, до постпродукције.

Да ли уз серију "Госпођица Скарлет и Војвода" у вашој биографији имате још неки страни пројекат? Колико је за ваше колеге важно то што се све више страних серија и филмова снима код нас?

- Радио сам у разним "улогама" и на различитим позицијама на много страних филмова и серија сниманих у Србији. Та количина иностраних пројеката на неки начин је мач са две оштрице. Са једне стране, међународни продуценти увек могу да запосле најбољу филмску екипу, што угрожава домаће продукције. Што због количине посла, што због неминовног поскупљења производње, коју онда домаће продукције не могу да плате. Са друге стране, та врста искуства заиста помаже нашим филмским радницима у свим секторима, јер захваљујући сарадњи са странцима, они постају све квалитетнији у свом послу.

Од адаптације Тишминог романа "Вере и завере", преко "Корена", "Времена зла", па до "Времена смрти", оставили сте снажан печат на домаћим пројектима "епохе". У чему је највећи изазов у екранизацији, како сте ви то рекли, "лепе књижевности"? Колико је захтеван посао преточити речи у слике?

- Свако док чита занимљив роман ствара у глави слике. То је у природи читања, односно уживања у књижевности. Исто радим и ја. А када се укаже прилика да нешто пренесем на екран, дајем све од себе да то што радим, у што већој мери приђе тој иницијалној слици коју сам имао док сам читао. Реч је о сизифовском послу. Он је необично тежак, дуготрајан, исцрпљујућ и носи велику одговорност. Али на крају тог пута, уколико је успешан, следи велико задовољство урађеним. Одговорност за такав посао, у култури мале земље каква је наша, заиста је огромна. У Србији, најчешће се указује само једна шанса да се екранизује неко дело. Због тога је и одговорност аутора који се прихвате тако озбиљног задатка велика.

Од чега полазите пре него прихватите ту ауторску одговорност и кажете себи: "Екранизоваћу ово дело"? Из чега црпите инспирацију?

- Највише из тог мог изворног утиска који је настао при читању. Касније се то претвори у сталну борбу са околностима, јер су и ограничења велика. Нарочито у епохи. Али како је рекао Орсон Велс - Ограничење је мајка креативности. Тако се у том процесу може делом и уживати, иако је у целости болан.

Постоји ли неки редитељски израз у ком се осећате најудобније? Као и онај у ком тек желите да се докажате?
- Нашао сам релативно удобан свет у серијама. Прија ми тај простор, и сагласје величине простора са романима које радим. Радио сам писце различитих стилова и идеологија. Некако се погодило да су баш сви били смештени у епоху. То није био мој избор, и волео би да радим и неки савремени роман. Такође би волео да радим и нешто што је забавније, ведрије, духовито. Надам се да ће се прилика указати.

Докле се стигло са снимањем серије "Време смрти"? Када ћемо погледати првих 15 од планираних 30 наставака?

- Тренутно смо негде на половини снимања. Пројекат је изузетно захтеван, а досадашњим резулатима сам презадовољан. "Време смрти" је изазовно како због саме садржине, јер је радња смештена у период Првог светског рата, али и због своје величине. Ова серија је највећи пројекат који сам икада радио, а вероватно ће за мене то и остати. Реч је о 30 епизода, кроз два циклуса, које снимамо истовремено у једном налету. Исцрпљујуће је, али ево стигли смо негде до пола. Крај снимања предвиђен је за почетак лета 2023, а емитовање вероватно почетком или средином 2024.

Да ли нам уз већ богату глумачку поставу припремате још неко изненађење?

- Глумачка екипа је заиста огромна. Не бих никога тренутно да издвајам. Сви су апсолутно посвећени и одлично радимо. У серији има више од 200 улога, што је и у том погледу чини једним од најозбиљнијих домаћих пројеката.

Један од пројеката који стоје на вашој радној листи је и филм "Хештег Бруцоши". Хоћемо ли га ускоро видети на великом платну?

- За "Хештег Бруцоши" постоји подршка Филмског центра Србије, али даље од тога за сада нисмо одмакли. Продуценти вредно раде у покушају да нађу још средстава. Мало их је успорила ситуација са короном, али ми се чини да се ствари сада поново покрећу. Надам се да ћемо успети, јер је пројекат изузетно занимљив, великог биоскопског потенцијала, нарочито за млађу публику. Специфично је то што није из популарног крими-нарко миљеа, што га издваја, и верујем да је важно да постоји више таквих прича у овом тренутку.

Као редитељ потписујете и "Државног службеника", а пре тога сте радили и на серији "Убице мог оца"? Има ли назнака да ће се екипа "Државног службеника" ускоро вратити пред камере и почети рад на новом циклусу?

- Припреме за нову сезону "Државног службеника" увелико су у току. Верујем да ће у 2024. сигурно још једна сезона ући у продукцију. Надам се да ћу бити и део тог новог циклуса, јер сам у досадашње три сезоне заиста уживао у раду на том пројекту. Предраг Гага Антонијевић као креатор и продуцент ове серије, и Мирослав Лекић и ја као редитељи, створили смо једно дело које се изузетно добро прима у свету. Чини ми се да је то најпродаванија домаћа серија у новије време. Освојила је многобројне награде у свету и постигла завидан успех током емитовања на међународном тржишту.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације