ИСТИНУ СВАКО ТУМАЧИ КАКО МУ ОДГОВАРА: Редитељ Вељко Мићуновић, за "Новости", уочи премијере комада "Искупљење"

САОБРАЋАЈНА незгода једног "камионџију златног срца" Григорија Зидара доводи у варош у којој затиче - властити споменик!

Фото Марија Ердељи/СНП

Згранут, упиње се да им укаже на грешку, да он није мртав херој него жив човек. Али, узалуд, то су људи који су слика и прилика духовног сиромаштва. Њима је потребнији мртав симбол.

Ово је сиже представе "Искупљење" редитеља Вељка Мићуновића, који је на сцену поставио истоимени роман Бранимира Шћепановића, написан 1980. године. Премијером, "Искупљења" 2. октобра (Сцена "Пера Добриновић", 19.30, репризе 5. и 26. октобра), Српско народно позориште, наш најстарији професионални театар, започеће 163. сезону.

- Представа кроз причу о малом човеку Григорију Зидару провлачи тешко, страствено и халуцинантно размишљање, визију невиног и прогоњеног човека који у окрутном огледалу друштва чита његов распад али истовремено и обману сопственог постојања. Све је ту у двојству и двострукој противуречности: заједљивост и сажаљење, страх и мржња, љубав и издаја, разобличавање једноумља и лажно херојство. Демистификацијом и разарањем митова једног, односно свих система, говоримо и о великој превари историје коју пишу победници, о обмани која се рефлектује и на нашу стварност. - каже Мићуновић у разговору за "Новости".

Шта вас је привукло баш овом, последњем, Шћепановићевом роману и то четири године после пишчеве смрти?

- Бранин приповедачки стил је врло инспиративан, драмски. У овом случају прича се тиче свих нас. Без обзира на то што је написана пре 44 године, и данас је актуелна јер велики писци имају својство да антиципирају време. А то су питања идентитета, питање ко су наши хероји, које људе издижемо на пиједестал... И то прекрајање историје које се изнова и изнова понавља. Можете ову причу да објасните у једној реченици а то је да у неко мало место долази сасвим случајно шофер Григорије, затиче споменик са својим именом и то је већ ситуација сама по себи заумна и инспиративна која гледаоца, већ на самом почетку, везује за представу.

И даље редитељски фокус чврсто држите на теми идентитета и на малом, обичном човеку...

- Тема идентитета је важна кроз све епохе. Важно је знати ко су наши хероји, те да историју пишу победници, а они су имали тенденцију да је прикажу онако како њима то одговара. Мени је посебно инспиративно, не само у овој већ и ранијим представама да се бавим малим човеком, неким "еврименом" који у овом случају јесте жртва једног система али је и борац на неколико нивоа.

С обзиром на то да је роман писан пре безмало пола века у некој другој држави и у другачијем идеолошком времену, какву сте паралелу заједно са драматургом Слободаном Обрадовићем, повукли са данашњицом?

- Инсистирао сам на томе да правимо представу између јаве и сна. У њој заправо испливава халуцинација која се веома добро рефлектује и на нашу стварност, такође халуциногену, у којој више нисмо сигурни шта је истина, а шта лаж. Нисмо сигурни ко нам шта сервира, а ми смо само неки објекти који бивају преношени од тачке А до тачке Б и тако свакодневно.

Роман је настао у време када друштвене мреже нису постојале и нису нам мутиле разум.

Коју поруку "Искупљењем" шаљете нама данас?

- Ми сведочимо стварности за коју нисмо сигурни да ли је наша. Шаљемо поруку да живимо у времену извртања чињеница. Дакле, мали човек, неки радник, службеник или шофер, он је избрисан данас. Постао је глобални пион који ту само обитава желећи да перципира кроз уобразиљу своју стварност која је веома изрежирана са висина моћника. То је аспект који ми је веома важан. То да ми имамо клику, једну машину која само кокетира са реалношћу помоћу друштвених мрежа у којима не можемо да "похватамо" ни ко је ко.
 

Foto: Фото Марија Ердељи/СНП

POGLEDAJ GALERIJU

Истина је постала крајње релативна ствар?

- Свако може данас да тумачи истину како му одговара. Поготово што можемо да се кријемо из неке анонимности, пуштамо квази истине преко разних друштвених мрежа.

Узнемиравамо или спинујемо јавност како коме одговара. Ту је и наша немоћ да задржимо било какву врсту приватности. Истовремено, парадокс је да је данас најексклузивније остати анониман.

Шта вас је подстакло да се определите да и публику поставите на сцену са глумцима?

- Од самог почетка имао сам идеју да је овај комад интиман чин што самим тим пребацује емоцију на саму публику. Та нека идентификација публике са ликовима доводи до тога да нас се та прича додатно тиче. Порука - да историју увек пишу победници, да је то велика превара. Има ли шансу да се ваш Григорије избори са свим тим дволичностима, контрастима и паклом у који је његов живот изненада запао?

Осим поруке да историју увек пишу победници, има ли шансу Григорије да се избори са свим дволичностима, контрастима и паклом у који је његов живот изненада запао?

- Велика је то борба "малог човека" који мора да се помири с тим да је истина можда само илузија истине, да се не зна ко су прави а ко лажни хероји, да се не зна чија су сећања проживљено истинита, а чија су мутна и фабрикована.

И Брана би био задовољан

ГЛАВНИ лик у представи тумачи Борис Исаковић, који већ осам година не игра у овом позоришту али није одолео позиву редитеља Мићуновића.

- Нисам раније читао "Искупљење", али јесам све друго што је Брана Шћепановић написао.

Волео сам његовог "Господина Голужу" првенствено као филм Живка Николића. Мислим да као што је Живко успео да "господина Голужу надогради", мислим да смо и ми успели нешто слично да учинимо са "Искупљењем". Мислим да би и Брана био задовољан што смо његов роман преточили у позоришни чин - рекао је Исаковић уз којег у представи играју: Марко Марковић, Марта Береш, Ненад Пећинар, Југослав Крајнов и Марко Савић.

* * * * * * * * * *

ШЋЕПАНОВИЋЕВА ДЕЛА У МНОГИМ СВЕТСКИМ АНТОЛОГИЈАМА, ПО ЊИМА СУ СНИМАНИ ФИЛМОВИ

Водећи прозни писац 20. века

БРАНИМИР Шћепановић (1937, Подгорица - 2020, Београд) један је од водећих прозних писаца српске књижевности 20. века. Заступљен је у многобројним антологијама књижевности код нас и у свету. Тако је "Смрт господина Голуже" уврштена у антологију Модерне европске новеле у Данској, у Антологије светских прича и словенских књижевности у Америци.

У антологију светске књижевности, коју је објавила Француска енциклопедија под насловом Идеална библиотека, међу 700 књига свих времена - од "Гилгамеша", Хомера и Библије до данашњих дана - уврштен је и Шћепановићев роман "Уста пуна земље", који је преведен на 30 језика. Објавио је и ове наслове: "Пре истине", приповетке (Београд, 1961), "Срамно лето", роман (Београд, 1965), "Уста пуна земље", роман (Београд, 1974), "Смрт господина Голуже", приповетке (Београд, 1977) "Искупљење", роман (Београд, 1980).

У француско-немачкој продукцији снимљен је филм "Нехај" - по роману "Искупљење".

Његове радио-драме емитоване су на готово свим великим европским радио-станицама. По његовим делима са успехом су извођене и три позоришне представе у Француској ("Искупљење" у Националном позоришту у Тулузу, "Смрт господина Голуже" у Градском позоришту у Шартру, а "Уста пуне земље" у Модерном позоришту у Лилу).

Препоручујемо

Додатак Култура

0 2

ЗНАЧЕЊСКА ПРОМЈЕНА РИЈЕЧИ: Беседа приликом уручења награде "Светозар Ћоровић" у Билећи

24. 09. 2024. у 17:30

Додатак Култура

0 2

СВЕТ СТАРОГ БЕОГРАДА

17. 09. 2024. у 05:00

Додатак Култура

0 0

НЕПРОЗИРНА СВЕТЛОСТ

11. 09. 2024. у 05:00

Додатак Култура

0 0

ЈОВАН ДЕЛИЋ О ДЕЦЕНИЈИ БЕЗ МИОДРАГА ПАВЛОВИЋА: Књига-храм као песнички идеал

04. 09. 2024. у 16:38

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације