ПОГЛЕД ИСКОСА: Век Кашанинове критике
СРПСКИ историчар уметности, ликовни критичар, књижевник и историчар књижевности Милан Кашанин рођен је у тадашњој Аустроугарској, у Белом Манастиру 1895. а преминуо у Београду 1981. године.
Његов старији брат Радивој био је чувени математичар, професор и академик. Потиче из сиромашне сељачке породице а родитељи му нису били ни венчани.
Кашанин се из лошег положаја личним способностима узнео до најелитнијег Србина XX века. Сматран је неподељено у десним и демократским круговима за горостаса српске културе, једног од последњих правих господина уз Павла Бељанског и Иву Андрића. Био је узор националног борца са најдубљим познавањем српске традиције и историје али и пример Европејца и светског човека, што су као идеал истицали Деспот Стефан Лазаревић, Владимир Велмар Јанковић и Драгош Калајић. Историју уметности, естетику, руски језик и књижевност студирао је на Сорбони где је и дипломирао а докторирао је у Београду. Био је директор Музеја кнеза Павла који је прерастао у Народни музеј после Другог светског рата.
Покретач је и уредник првог српског часописа те врсте "Уметничког прегледа" који је излазио између 1937. и 1941. године. Сваког првог у месецу био је на столу директора Кашанина нови број тог и сада важног гласила. Одлично уређен и широко заснован часопис Кашанин је водио тако да је окупио елиту познавалаца уметности, између осталих и Тодора Манојловића, једног од најбољих критичара. Кашанин је и сам један од наших најсвестранијих ликовних критичара између два светска рата. Школован у Паризу, на извору модерне уметности, разумљиво је као критичар деловао са изразито модернистичких позиција, насупрот Лагарићу, Одавићу, Витезици и другим десним критичарима, који су српски модернизам сагледавали као издају националних интереса и традиције.
Кашанин се посветио класицима наше међуратне уметности, својим савременицима, у то време занемареним али и старијим сликарима. Његово поље интересовања креће се у средњем току наше уметности, проширено схваћеном сезанизму, експресионизму и модерном реализму. Господска нарав и позиција кључног учесника ликовне сцене, утицали су да се никада није бавио крајностима, авангардом у виду дадаизма, зенитизма и надреализма нити социјалном уметношћу Куна, Кујачића и других комуниста. Као истакнуту фигуру, без обзира на његове заслуге (више пута је писао о бедном друштвеном положају уметника и уметности у Југославији Карађорђевића) и као критичара традиционалистичких часописа "Српског књижевног гласника" и "Летописа Матице српске", особито га је мрзео и нападао Марко Ристић, шеф српских надреалиста, као што су му се и комунисти у Титово време светили на разне начине. Ликовне критике објављивао је од 1924. до 1940. године, једну у 1962, а све су сабране за његова живота под насловом "Уметничке критике" (Култура, Београд 1968) са сјајним уводом др Лазара Трифуновића.
ЦУРЕ ДЕТАЉИ ТРАМПОВОГ МИРОВНОГ ПЛАНА: Украјина задржава суверенитет, формира се демилитаризована зона?
КАНДИДАТ републиканаца за потпредседника Џеј Ди Венс рекао је у интервјуу Шону Рајану 12. септембра да би мировни план Доналда Трампа за окончање рата у Украјини, могао да укључује, поред осталих аранжмана, успостављање специјалне демилитаризоване зоне између Украјине и Русије, преноси Кијев пост.
12. 09. 2024. у 21:39
"БИЋЕМО ПРИНУЂЕНИ" Путин: НАТО одлучује да ли ће директно ући у сукоб у Украјини!
ЗЕМЉЕ НАТО-а сада не разговарају само о могућој употреби западног оружја дугог домета, већ одлучују да ли ће се директно укључити у украјински сукоб, рекао је руски председник Владимир Путин у разговору са новинарима, преноси РИА Новости.
12. 09. 2024. у 18:55
НЕКАДА МОЋНА И ФАТАЛНА: Даница Драшковић напокон у јавности (ФОТО)
КАДА се синоћ појавила на опроштајној ревији Верице Ракочевић, супруга Вука Драшковића привукла је велику пажњу.
14. 09. 2024. у 18:57
Коментари (0)