ПИЈАНИСТА И ПРОНАЛАЗАЧ: На пробном концерту Радио Београда пре сто година наступио и заборављени Велизар Гођевац
ПОСТОЈИ неколико претендената на позицију првог радио преноса у свету, али је опште прихваћено да се први такав пренос одиграо 13. јануара 1910. када се директно из њујоршког Метрополитена зачула арија Каварадосија из опере "Кавалерија рустикана" Пјетра Маскињија у извођењу Енрика Каруза.
Фото Из колекције Зорана Живковића
Краљевина Србија приступила је Лондонској конвенцији о радио-телеграфском саобраћају 1912. године, али је на први осмишљени радио програм чекала до 1924. године. Тако Радио Београд ове године прославља велики јубилеј - 100 година постојања.
Као први електронски медиј на Балкану, Радио Београд је почео је са радом истога дана када је кренуо са регуларним емитовањем и Радио Беч, 1. октобра 1924. године. Било је то само шест месеци после радио Париза, а чак годину дана пре Радио Токија и Радио Москве.
Али пре овог званичног почетка, 19. септембра 1924. одржан је пробни концерт Радио-телеграфске станице преко одашиљача у Раковици. Студио ове станице налазио се у холу нове палате Прве хрватске штедионице, изграђене у Београду 1922. која и данас постоји на адреси Кнез Михаилова 42. Како сазнајемо из ондашње дневне штампе, двочасовни програм припремио је за ову прилику тадашњи директор Опере Стеван Христић, за емитовање су били задужени инжењери Михаило Симић и Добривоје Петровић, а програм су изводили чланови Опере и глумци Народног позоришта у Београду. Сопран Ксенија Роговска певала је арију из "Тоске", а тенор Жика Томић Христићеву композицију "Бехар".
Првак драме Витомир Циле Богић говорио је одломке из "Сирана де Бержерака" Едмона Ростана, као и песму Јована Дучића "Дубровачки мадригал", да би потом концертмајстор Београдске опере Карел Холуб одсвирао део Менделсоновог "Виолинског концерта у е-молу".
Београдска породица слуша Радио Београд, 1929. године, Фото Документација Радио Београда
За ову прилику је из Беча посебно позван и један млади пијаниста, данас у потпуности заборављен, који се у оно време налазио на почетку изванредне музичке каријере. Био је то Велизар Гођевац, рођен у Београду 1898. годне. Као сину успешног и имућног београдског трговца, било му је омогућено да гимназију заврши у Паризу, студије клавира у Берлину код тада чувеног Рудолфа-Марије Браутхаупта, а студије балетске музике код славних мајстора Александре Николајеве у Берлину и Вјацеслава Свободе у Паризу. Велизар је радио као корепетитор и диригент у музичким и балетским трупама широм Европе и истовремено држао солистичке клавирске концерте по европским метрополама. Бавио се и проналазаштвом музичких инструмената и патентирао један нови облик гудала. У Београду је први пут концертирао у Народном позоришту 1925, а затим у дворани Коларчевог Народног универзитета 1932, али су његови сународници још пре тога имали прилике да га чују тог 19. септембра 1924. посредством радио-таласа током пробног концерта Радио Београда којом приликом је одсвирао две Шопенове етиде. Данас се, нажалост, помиње само по томе.
Инжењер Михаило Симић, 1924. године, Фото Документација Радио Београда
Како је пробни концерт Радио Београда изазвао велико интересовање публике, поновљен је 26. септембра, а 1. октобра 1924, такође из студија Прве хрватске штедионице, кренуо је редовни радио програм на Балкану. Сваког уторка, четвртка и суботе од 18:45 до 19:45 преношени су уживо концерти, читане вести, рекламе, водостање и берзански извештаји.
Прва хрватска штедионица у Кнез Михаиловој улици, Фото Из колекције Б. Наканиши и Д. Гајића
Програм је привремено укинут 1926. од стране Министарства ПТТ које је делимично финансирало рад станице, али је поново успостављен, са великим успехом, 24. марта 1929. године.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
"ПРЕКИНУЛЕ СМО КОНТАКТ" Мирка Васиљевић о Марији Каран: "Она је отишла..."
"СРЕЛЕ смо се релативно скоро на семафору, стајале смо једна до друге."
21. 11. 2024. у 14:09
"Био сам потпуно наг, а принцеза Јелисавета ми је покуцала на врата"
ОВО занимљиво упознавање касније је препрасло у велико пријатељство.
21. 11. 2024. у 16:21
ТОТАЛНО НЕВЕРОВАТНО: Откривена евиденција! Ево како је Никола Јокић тренирао као клинац
НИКОЛА Јокић главна је тема у НБА лиге, а амерички новинари утркују се у похвалама на његов рачун. Мајк Сингер и Брајан Виндхорст говорили су о центру Денвер Нагетса, дотакавши се самих његових почетака.
20. 11. 2024. у 20:46 >> 20:46
ИТАЛИЈА У НЕВЕРИЦИ: Јаник Синер доживео нови шок!
Тениски свет је у августу потресла информација да је Јаник Синер био позитиван на допинг тесту. И то двапут. Али, након вишемесечне провере како се то десило, а за ту проверу нико жив није знао осим Синерових сарадника и оних који су вршили истрагу, потом је за то сазнао читав свет - и то када је Италијан ослобођен оптужби. Али, и поред тога, минулих дана му уопште није било лако. Иако је постао први Италијан који је освојио Ју-Ес опен, а потом и Завршни мастерс - "не цветају му руже".
20. 11. 2024. у 14:21
"СМЕЈАЛИ СУ МИ СЕ!": Како је Срђан Тодоровић добио надимак Жика?
ГЛУМАЦ и музичар Срђан Жика Тодоровић већ годинама је на јавној сцени, али да ли сте се икад запитали зашто чувеног глумца зову баш Жика?
20. 11. 2024. у 17:03
ВЕРНИЦИ У ЗАБЛУДИ: Да ли се на Аранђеловдан спрема жито?
КУВАНА пшеница није симбол смрти, већ живота оних који су живели и који сада живе у вери са Богом и својом Крсном славом.
19. 11. 2024. у 18:54
МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"
БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет са Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.
21. 11. 2024. у 11:45
РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године
РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.
21. 11. 2024. у 11:32
МНОГИ НЕ ЗНАЈУ: Шта кнез Михаило показује прстом
СПОМЕНИК кнезу Михаилу Обреновићу на Тргу републике постао је главно градско састајалиште Београђана и њихових гостију. Међутим, од многих ћете чути да се састају не код Кнеза већ “код коња”.
21. 11. 2024. у 09:47
Најновије из рубрике
ЗЛАТНА МАГНОЛИЈА ЗА ПРЕДСТАВУ "СТАРА ПЛАНИНА" У ШАНГАЈУ : Крагујевачко Позориште за децу троструко награђено
Са управо завршеног фестивала „Златна магнолија“ у Шангају Позориште за децу и младе Крагујевац вратило се са три награде за представу „Стара планина“. Освојили су награду жирија за најбољу представу, награду за извођење добила је Милица Вранеш, а награду за музику композитор Лазар Новков.
21. 11. 2024. у 16:05
ИМАМО ДРВО ЗНАЊА, НЕДОСТАЈЕ НАМ ДРВО МУДРОСТИ: Џернаил С. Ананд, индијски писац, филозоф и председник Међународне академије етике
САВРЕМЕНИ свет, нажалост, напред гурају оружје и интереси а не песници и филозофи.
21. 11. 2024. у 15:36
ИНТЕРАКТИВНА ПРЕДСТАВА ЗА ЦЕЛУ ПОРОДИЦУ: Новогодишњи спектакл за децу „Тајанствени Деда Мраз“ 15. и 22. децембра у мтс Дворани
Сасвим оригинални, интерактивни програм за родитеље и децу под називом „Тајанствени Деда Мраз“ под редитељском палицом Ненада Пирната очекује нас у предновогодишњем термину, 15. децембра, у 16.30 ч, у мтс Дворани, а због великог интересовања, сада је додат и нови датум, 22. децембар, у 17 ч, у мтс Дворани.
21. 11. 2024. у 15:01
ВРАЋА СЕ У РОДНИ ГРАД : Балетска звезда Канадског националног балета Александар Антонијевић први пут у СНП (ФОТО)
НА позив Аје Јунг, директорке Балета Српског народног позоришта, Александар Антонијевић, један од наших најуспешнијих балетских играча у свету, биће у децембру гост педагог Балета најстаријег српског театра.
21. 11. 2024. у 14:20
АКАДЕМСКО ОДЕЛО И ЛИЧНО ДЕЛО: На међународној конференцији у Београду уметници,истраживачи и педагози из Србије и света
МЕЂУНАРОДНА конференција "Активизам и уметност - историјска искуства и партиципативне праксе" почиње сутра (22. новембар) у Ректорату Универзитета уметности у Београду, на којој ће своја излагања и перформансе имати уметници, истраживачи и факултетски професори из Србије и света.
21. 11. 2024. у 13:35
Коментари (0)