ПИЈАНИСТА И ПРОНАЛАЗАЧ: На пробном концерту Радио Београда пре сто година наступио и заборављени Велизар Гођевац

ПОСТОЈИ неколико претендената на позицију првог радио преноса у свету, али је опште прихваћено да се први такав пренос одиграо 13. јануара 1910. када се директно из њујоршког Метрополитена зачула арија Каварадосија из опере "Кавалерија рустикана" Пјетра Маскињија у извођењу Енрика Каруза.

Фото Из колекције Зорана Живковића

Краљевина Србија приступила је Лондонској конвенцији о радио-телеграфском саобраћају 1912. године, али је на први осмишљени радио програм чекала до 1924. године. Тако Радио Београд ове године прославља велики јубилеј - 100 година постојања.

Као први електронски медиј на Балкану, Радио Београд је почео је са радом истога дана када је кренуо са регуларним емитовањем и Радио Беч, 1. октобра 1924. године. Било је то само шест месеци после радио Париза, а чак годину дана пре Радио Токија и Радио Москве.

Али пре овог званичног почетка, 19. септембра 1924. одржан је пробни концерт Радио-телеграфске станице преко одашиљача у Раковици. Студио ове станице налазио се у холу нове палате Прве хрватске штедионице, изграђене у Београду 1922. која и данас постоји на адреси Кнез Михаилова 42. Како сазнајемо из ондашње дневне штампе, двочасовни програм припремио је за ову прилику тадашњи директор Опере Стеван Христић, за емитовање су били задужени инжењери Михаило Симић и Добривоје Петровић, а програм су изводили чланови Опере и глумци Народног позоришта у Београду. Сопран Ксенија Роговска певала је арију из "Тоске", а тенор Жика Томић Христићеву композицију "Бехар".

Првак драме Витомир Циле Богић говорио је одломке из "Сирана де Бержерака" Едмона Ростана, као и песму Јована Дучића "Дубровачки мадригал", да би потом концертмајстор Београдске опере Карел Холуб одсвирао део Менделсоновог "Виолинског концерта у е-молу".

Београдска породица слуша Радио Београд, 1929. године, Фото Документација Радио Београда

За ову прилику је из Беча посебно позван и један млади пијаниста, данас у потпуности заборављен, који се у оно време налазио на почетку изванредне музичке каријере. Био је то Велизар Гођевац, рођен у Београду 1898. годне. Као сину успешног и имућног београдског трговца, било му је омогућено да гимназију заврши у Паризу, студије клавира у Берлину код тада чувеног Рудолфа-Марије Браутхаупта, а студије балетске музике код славних мајстора Александре Николајеве у Берлину и Вјацеслава Свободе у Паризу. Велизар је радио као корепетитор и диригент у музичким и балетским трупама широм Европе и истовремено држао солистичке клавирске концерте по европским метрополама. Бавио се и проналазаштвом музичких инструмената и патентирао један нови облик гудала. У Београду је први пут концертирао у Народном позоришту 1925, а затим у дворани Коларчевог Народног универзитета 1932, али су његови сународници још пре тога имали прилике да га чују тог 19. септембра 1924. посредством радио-таласа током пробног концерта Радио Београда којом приликом је одсвирао две Шопенове етиде. Данас се, нажалост, помиње само по томе.

Инжењер Михаило Симић, 1924. године, Фото Документација Радио Београда

Како је пробни концерт Радио Београда изазвао велико интересовање публике, поновљен је 26. септембра, а 1. октобра 1924, такође из студија Прве хрватске штедионице, кренуо је редовни радио програм на Балкану. Сваког уторка, четвртка и суботе од 18:45 до 19:45 преношени су уживо концерти, читане вести, рекламе, водостање и берзански извештаји.

Прва хрватска штедионица у Кнез Михаиловој улици, Фото Из колекције Б. Наканиши и Д. Гајића

Програм је привремено укинут 1926. од стране Министарства ПТТ које је делимично финансирало рад станице, али је поново успостављен, са великим успехом, 24. марта 1929. године.

Препоручујемо

Додатак Култура

0 0

ПОУЗДАНИ, ТИХИ ТУМАЧ: Одлазак Богдана А. Поповића (1936-2024), књижевног критичара, есејисте и уредника

07. 08. 2024. у 05:00

Додатак Култура

0 3

ПАЈИН БРАТ СВЕТИСЛАВ ПРВИ ПОД СРПСКОМ ЗАСТАВОМ: У историји Модерних Олимпијских игара значајно место Момчилу Тапавици, Милану Нералићу и оро

07. 08. 2024. у 17:10

Додатак Култура

0 0

ПРИЧА КАО ПАМТИВЕК: Драго Кекановић и реч о изгубљеном завичају, снази сећања и вредности и светости прошлости

07. 08. 2024. у 05:00

Додатак Култура

0 2

БОРА У "КОШТАНИ" ПИСАО О СВОЈОЈ РОДБИНИ: Шта крије породично стабло Борисава Станковића, једног од највећих српских писаца

31. 07. 2024. у 13:37

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације