ПАЈИН БРАТ СВЕТИСЛАВ ПРВИ ПОД СРПСКОМ ЗАСТАВОМ: У историји Модерних Олимпијских игара значајно место Момчилу Тапавици, Милану Нералићу и оро

ПРВЕ Олимпијске игре одржане су у Атини 1896. године по угледу на "Олимпијаде" античке Грчке (последњи пут одржане 393. године нове ере у Олимпији на Пелопонезу).

Фото Олимпедиа

На овим првим модерним Олимпијским играма учествовало је 14 земаља са 240 спортиста у девет различитих спортова. Србија се том приликом није такмичила, али је на позив грчког краља Ђорђа догађају присуствовао краљ Александар Обреновић са својом свитом.

Ипак, на првим Олимпијским играма у Атини са наших простора је учествовао и један Србин - Момчило Тапавица (1872-1949) из Надаља код Новог Сада. Он је за Мађарску (тадашњу Угарску), у чијем се саставу налазила Војводина, освојио бронзану медаљу у тенису, а такмичио се и у рвању грчко-римским стилом (4. место), као и у дизању тегова (6. место).

Звали су га атлетом "Херкулове снаге" и сматра се да је у дизању тегова глатко могао однети златну медаљу да није био егзебициониста са превише самопоуздања, па је тег за дизање са две руке подигао са једном, услед чега му је при спуштању пукао мишић на рамену. Иначе, Момчило Тапавица је био и значајан архитекта. Међу његовим најважнијим пројектима су зграда Црногорске банке на Цетињу (1910), здање Матице Српске у Новом Саду (1912) и велелепни хотел "Бока" у Херцег Новом (изграђен 1913, а порушен због великог оштећења у земљотресу 1979), у оно време најлуксузнији угоститељски објекат на Јадрану; градио је такође у Италији, Швајцарској и Мароку. После учешћа у првим Олимпијским играма, Тапавица није више био активни спортиста, али се рекреативно бавио атлетиком и веслањем. Њекова ћерка Јасна је једна од првих тенисерки Херцег Новог.

"Митроплит Михаило", Фото Википедија

"Пролеће", Фото Б. Наканиши

Друге Олимпијске игре одржане су у Паризу 1900. године. У ондашњој дневној штампи може да се прочита да је организација Игара била веома лоша и да су туристи који су тим поводом похрлили у Париз, сматрани непожељним теретом. Милан Нералић (1875-1918), Србин из Кордуна (у то време под владавином Аустроугарске), освојио је на овим Играма бронзану медаљу за Аустрију (која се такмичила одвојено од Угарске) у дисциплини борбе са сабљама за професионалне тренере мачевања. Нералић је био војни учитељ мачевања прве класе од 1898. и наступао је на многим турнирима у Аустроугарској, Италији, Немачкој и Француској. Касније је подучавао мачевање у Берлину и Бечу, а бројни инструктори мачевања који су после Првог светског рата радили у Југославији, били су његови ђаци.

Милан Нералић, Фото www.macevanje.org

Најзад, први учесник Олимпијских игара који се такмичио под српском заставом био је Светислав Јовановић (1861-1933), рођени брат славног сликара Паје Јовановића и београдског дворског фотографа Милана Јовановића. Он се такмичио у мачевању аматера али, нажалост, није освојио медаљу. По свему судећи, Јовановић се у овој вештини у потпуности усавршио тек после учешћа на Олимпијским играма, јер је 1904. и 1907. освојио европску и светску шампионску титулу у овом борачком спорту. У Паризу, где је провео највећи део свог живота, до те мере је био уважаван као врхунски мачевалац, да је изабран за председника престижног "Париског мачевалачког клуба" који је окупљао личности из највиших кругова Француске, те је био и остао једини странац у историји клуба са овим звањем. Осим мачевања, бавио се и пливањем и јахањем. Иако је био у потпуности прихваћен међу Французима, није заборавио на своје порекло. После Првог светског рата окупио је и водио Југословенску колонију у Паризу и помагао многим земљацима који су долазили у Француску.

Матица српска у Новом Саду, Фото Н. Карлић/ Момчило Тапавица, Фото архив Политике

Оно што је посебно интересантно, Светислав Јовановић је такође био одличан сликар, највише цењен у Француској где га је критика једном приликом поредила са њиховим чувеним Еженом Делакроа и Жоржом де Латуром. Исте 1900. године када се такмичио у мачевању на Олимпијским играма у Паризу, излагао је три своје слике у српском павиљону на Светској изложби у Паризу, заједно са делима свог брата Паје и других истакнутих српских уметника. Нажалост, његова дела су развејана по приватним колекцијама у иностранству. Уље на платну које је поклонио Народном музеју у Београду, нестало је током Првог светског рата, а Музеј није прихватио савет др Александра Арнаутовића, тадашњег службеника Краљевског посланства у Паризу (касније управника Државног архива Србије) да после смрти уметника 1933. откупи његову комплетну уметничку заоставштину у Паризу чија је судбина остала непозната. Једини радови Светислава Јовановића сачувани у Србији су изванредни портрети тројице митрополита у Музеју Патријаршије српске православне цркве и недавно откривена мала слика под називом "Пролеће" која се сада налази у колекцији Државног архива Србије. Према породичном предању које је изнела позоришна режисерка Соја Јовановић, унука дворског фотографа Милана Јовановића, њен деда-стриц Светислав Јовановић бавио се и вајарством, па је у Београду изнад улаза у фотографски атеље Милана Јовановића (касније биоскоп "Звезда") израдио рељеф који постоји и данас, а приказује двојицу анђела са фото-апаратом. Светислав Јовановић одликован је 1928. године француским Орденом Легије части, а Краљевина Србија га је за заслуге у уметности, спорту и друштвеном раду одликовала Орденом Белог орла и Орденом Светог Саве.

Препоручујемо

Додатак Култура

0 0

НОВО ЧИТАЊЕ "СИРАНА": Ростанов јунак премијерно на сцени ЈДП, у режији Горчина Стојановића

19. 03. 2024. у 09:45

Додатак Култура

0 2

ДОСТОЈЕВСКОГ НЕЋЕ МОЋИ ДА ЗАМЕНИ РОБОТ: Песник Мирослав Максимовић о књизи есеја "Лој, новац, реч"

20. 03. 2024. у 07:15

Култура

0 0

ЈУБИЛЕЈ ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ДОДАТКА КУЛТУРА У "ВЕЧЕРЊИМ НОВОСТИМА": Додатак НА културу (ФОТО)

19. 03. 2024. у 08:34

Додатак Култура

0 0

БУБИША ВЕЖБА ЗА ПРОСЛАВУ СТОТКЕ: Један од пионира домаће џез сцене Војислав Симић 18. марта напуниће 100 година (ФОТО)

13. 03. 2024. у 16:09

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације