ПОГЛЕД ИСКОСА: Охрабрење за даровите почетнике
ДО краја августа у оба простора престижне Галерије РТС може се видети изложба "Запамтите њихова имена. Изложба радова студената уметничких факултета у Србији".
Тамара Ковачевић, "Пројекат ентеријера", Фото Приватна архива
Реч је о несвакидашњем, великодушном пројекту окупљања младих први пут оствареном у нашој галеријској пракси, који симболички значи и престанак деловања Галерије РТС као претежно музејске институције у малом, углавном посвећене ретроспективним изложбама међуратних уметника, академика, професора и ликовних одличника. Ова поставка настала је на иницијативу професора Миливоја Павловића.
Изложени су радови понајвише награђених или истакнутих студената дванаест факултета за ликовну и примењену уметност. Можемо се упитати треба ли малој земљи толико факултета за само једну врсту стваралаштва? Неки циник би рекао, зато што их има толико стога и не ваљају. Шалу на страну, али остаје неоспорна чињеница да толики факултети не могу ни да упосле одговарајући квалитетан кадар, па су често студенти талентованији од професора. Оне мудре и даровите почетнике треба охрабрити да не наседају на њихове провокације, "савете" и "стручна мишљења" типа: "Колега, зашто не узмете широку четку" и сл. чији је једини циљ да их скрену са изабраног пута и покваре изворни таленат. Многи од тих професора уместо коректуре до које су вековима држали сви стари учитељи уметничког рада, умеју само да кажу: "Добро вам је то, само тако наставите". Генијални Дадо Ђурић је међу првима схватио ту опасност, није се обазирао на своје професоре, како је цртао у Средњој уметничкој школи у Херцег Новом, тако је стварао на београдској Ликовној академији и у Паризу.
ОТВАРАЊЕ Славица Ђукић Дејановић и Миливоје Павловић, Фото М. Мирчетић
Проблем је што сада мало уметника има рано формиран лични свет ликовних вредности који би чувао и бранио, против њих делују дух времена, нови, брзи медији, као што их дигитална сфера одвлачи од ликовне, а тржиште је засићено појавама и делима. Данас је младом уметнику тешко да успе, визуелно као шири и мање обавезујући естетски феномен раствара чврсто и чисто језгро ликовности, па су овакве изложбе, први јавни наступ, веома драгоцене. Уметност, не само ликовна, област је предаторства, чистог социјалдарвинизма, голе борбе за опстанак, у којој су сва средства дозвољена, само се то не види, еснаф не показује јавности свој прљав веш и тако је боље. Уметници по правилу имају изграђен его, што је већи его - то већи уметник. Драгош Калајић је једном свом пријатељу дао упутство како да бира младе сараднике - савиј му кичму што више, скоро до пуцања, па ако издржи онда је прави и вредан. Сви данашњи уметници било да су на почетку или узмаху каријере имају исти проблем - премало верују у себе и свој рад. Данас је фигура веома презрена и одбачена, а и писцу ових редова су дражи уметници који посвећено раде уместо да стварају име по кафанама. Од боема се, међутим, може научити главна животна лекција. Они су често свој приватни живот, своје породице и успех приносили на олтар Уметности. Сада нема више боема али ни уметника који су спремни да се жртвују за своју уметност, да толико верују у њу до гладовања, беде и одрицања. Са тим су често ишле висока духовност, етика и естетика у стваралаштву.
Тако је некада у Београду око три деценије одржавана култна изложба студената завршних година Ликовне академије под називом "Перспективе". На њој су се одмах препознавале будуће величине, ту је Драгош Калајић као селектор открио Љубицу Мркаљ, право са те изложбе ишле су најбоље слике на зидове колекционара, уметницима су се отварала врата историје. Да, али тада су постојала само два државна факултета, професори су били академици и личности, од 500 пријављених примано је само по 10 на сваки одсек. Данашњи наставни кадар тада не би положио пријемни испит ни из трећег пута. Сада се сви примају јер су факултети приватни и зато Академија класичног сликарства нема скоро ничег класичног али Академија Српске православне цркве за уметност и консервацију држи занатско-уметнички ниво (мозаик Сунчице Бјелановић). Од фигуратних сликара са ове изложбе истиче се само Сретен Пауновић, са маргиналног Факултета уметности, Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. Тепих Ксеније Зарубице је квалитетна апстракција, сетимо се и да су персијски и пиротски ћилими или неке таписерије чувена уметничка дела. Тамара Ковачевић са Академије уметности Нови Сад врхунски је пројектовала ентеријер Музеја емоција.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
МНОГИ НЕ ЗНАЈУ: Шта кнез Михаило показује прстом
СПОМЕНИК кнезу Михаилу Обреновићу на Тргу републике постао је главно градско састајалиште Београђана и њихових гостију. Међутим, од многих ћете чути да се састају не код Кнеза већ “код коња”.
21. 11. 2024. у 09:47
ИТАЛИЈА У НЕВЕРИЦИ: Јаник Синер доживео нови шок!
Тениски свет је у августу потресла информација да је Јаник Синер био позитиван на допинг тесту. И то двапут. Али, након вишемесечне провере како се то десило, а за ту проверу нико жив није знао осим Синерових сарадника и оних који су вршили истрагу, потом је за то сазнао читав свет - и то када је Италијан ослобођен оптужби. Али, и поред тога, минулих дана му уопште није било лако. Иако је постао први Италијан који је освојио Ју-Ес опен, а потом и Завршни мастерс - "не цветају му руже".
20. 11. 2024. у 14:21
"Био сам потпуно наг, а принцеза Јелисавета ми је покуцала на врата"
ОВО занимљиво упознавање касније је препрасло у велико пријатељство.
21. 11. 2024. у 16:21
"ПРЕКИНУЛЕ СМО КОНТАКТ" Мирка Васиљевић о Марији Каран: "Она је отишла..."
"СРЕЛЕ смо се релативно скоро на семафору, стајале смо једна до друге."
21. 11. 2024. у 14:09
ДИВАЦ И СТОЈАКОВИЋ ЗОВУ У СКУП РЕСТОРАН, А ЈА РАДИМ ЗА 80 ДОЛАРА: Лауш у Њујорку радио као молер
БАРД домаћег глумишта Жарко Лаушевић годинама је живео у Америци.
21. 11. 2024. у 08:45
УМАЛО ДА УМРЕ: Драма на лету, испред црни "мерцедес" - озбиљна ситуација, Урсула му спасила живот
ШЕФИЦА Европске комисије Урсула фон дер Лајен наводно је спасила живот путника у авиону за Брисел.
21. 11. 2024. у 12:28
МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"
БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет са Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.
21. 11. 2024. у 11:45
РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године
РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.
21. 11. 2024. у 11:32
МНОГИ НЕ ЗНАЈУ: Шта кнез Михаило показује прстом
СПОМЕНИК кнезу Михаилу Обреновићу на Тргу републике постао је главно градско састајалиште Београђана и њихових гостију. Међутим, од многих ћете чути да се састају не код Кнеза већ “код коња”.
21. 11. 2024. у 09:47
Најновије из рубрике
ЗЛАТНА МАГНОЛИЈА ЗА ПРЕДСТАВУ "СТАРА ПЛАНИНА" У ШАНГАЈУ : Крагујевачко Позориште за децу троструко награђено
Са управо завршеног фестивала „Златна магнолија“ у Шангају Позориште за децу и младе Крагујевац вратило се са три награде за представу „Стара планина“. Освојили су награду жирија за најбољу представу, награду за извођење добила је Милица Вранеш, а награду за музику композитор Лазар Новков.
21. 11. 2024. у 16:05
ИМАМО ДРВО ЗНАЊА, НЕДОСТАЈЕ НАМ ДРВО МУДРОСТИ: Џернаил С. Ананд, индијски писац, филозоф и председник Међународне академије етике
САВРЕМЕНИ свет, нажалост, напред гурају оружје и интереси а не песници и филозофи.
21. 11. 2024. у 15:36
ИНТЕРАКТИВНА ПРЕДСТАВА ЗА ЦЕЛУ ПОРОДИЦУ: Новогодишњи спектакл за децу „Тајанствени Деда Мраз“ 15. и 22. децембра у мтс Дворани
Сасвим оригинални, интерактивни програм за родитеље и децу под називом „Тајанствени Деда Мраз“ под редитељском палицом Ненада Пирната очекује нас у предновогодишњем термину, 15. децембра, у 16.30 ч, у мтс Дворани, а због великог интересовања, сада је додат и нови датум, 22. децембар, у 17 ч, у мтс Дворани.
21. 11. 2024. у 15:01
ВРАЋА СЕ У РОДНИ ГРАД : Балетска звезда Канадског националног балета Александар Антонијевић први пут у СНП (ФОТО)
НА позив Аје Јунг, директорке Балета Српског народног позоришта, Александар Антонијевић, један од наших најуспешнијих балетских играча у свету, биће у децембру гост педагог Балета најстаријег српског театра.
21. 11. 2024. у 14:20
АКАДЕМСКО ОДЕЛО И ЛИЧНО ДЕЛО: На међународној конференцији у Београду уметници,истраживачи и педагози из Србије и света
МЕЂУНАРОДНА конференција "Активизам и уметност - историјска искуства и партиципативне праксе" почиње сутра (22. новембар) у Ректорату Универзитета уметности у Београду, на којој ће своја излагања и перформансе имати уметници, истраживачи и факултетски професори из Србије и света.
21. 11. 2024. у 13:35
Коментари (0)