ФИЛМСКА КРИТИКА: Час патриотизма и слободе

О ТОМЕ како се чува част домовине и испуњава војнички завет, како се брани први и последњи камен земље Србије, како се приноси свесна жртва за њено достојанство и независност, како се, речју, стоји на вечитој стражи слободе говори овај документарно-играни филм редитеља Николе Лоренцина, дугогодишњег професора ФДУ и аутора бројних филмова, од којих они, произведени у "Застава филму", чине посебан циклус.

ФИЛМСКА КРИТИКА: Час патриотизма и слободе

Фото: Промо / Застава филм

Сада је у питању сага о херојском отпору бојног брода "Драва" на Дунаву у првих шест дана краткотрајног (не мање херојског!) Априлског рата од 6. до 12. априла 1941. о чему се углавном ћутало шездесет година, јер се прича о добровољној жртви официра, подофицира и морнара Краљевине Југославије никако није уклапала у званичну верзију Титове историографије (и кинематографије!) о наводно слабом и издајничком држању краљевске војске и њеној брзој капитулацији. Званичници авнојског наратива (нарочито Хрвати) јавно су говорили да "онакву" Југославију, ("тамницу великосрпског хегемонизма и шовинизма") није требало ни бранити од Хитлера, што су 1941. масовно и показали приликом одушевљеног дочека Немаца у Загребу, а о чињеницама масовне издаје армије на фронту и формирања "Независне Државе Хрватске" још четвртог дана од почетка рата (10. априла 1941) прелазило се брзо и без икаквог коментара. Истовремено, дуго се прећуткивало ватрено небо над Београдом и херојска борба краљевских пилота, иако се, опет некако преко воље, признавало капетану Милошу Жунићу и његовим ратним друговима из 6. ловачког пука Краљевског ратног ваздухопловства да су осветлали част престонице за вечна времена. О другим примерима хероизма говорило се још мање, а јуначко држање монитора "Драва" на мађарској граници, где је бомбардовала војни аеродром у Мохачу, са кога су узлетале немачке "штуке", било је нотирано без велике приче о разним годишњицама и обележавано са пар речи и преко воље. Таква је била званична политика Титовог комунистичког режима. Да се ствари мењају и да пуна и болна истина тек сада у потпуности излази на видело сведочи и овај филм, доказ нарочите улоге коју притом већ прилично дуго имају "Застава филм" и Министарство одбране Србије, прави наследници ратничког духа српске одбране и њене војничке части. Зато овај филм мора у биоскопе, на телевизије у "прајмтајму" и на кабловске платформе, да не говоримо о нарочитим светским смотрама војничког и ратног филма, на којима смо, захваљујући опет "Застава филму", освајали многа највиша признања.

"Фикционална матрица" филма почива на стварним чињеницама из живота команданта "Драве", поручника бојног брода прве класе Александра Берића (Нови Бечеј 1906 - Дунав код Челарева, 12. април 1941) последњих месеци његовог живота и нарочито за последњих шест дана прометејске борбе његове ратне лађе против десетоструко надмоћнијег непријатеља. Не располажући холивудским буџетом за ратни спектакл, (који је сага о "Драви" заиста заслуживала - послала је на дно Дунава туце непријатељских авиона!) редитељ Лоренцин определио се за документарно-играну камерну драму, у којој је пажљиво осветлио лик краљевског официра "старог кова", (читај: у најбољој традицији српске војске). Дунавска традиција српске војске? Не заборавимо да је један речни краљевски ратни брод крајем Великог рата 1918. низ Дунав превозио - као заробљеника! - великог немачког фелдмаршала Аугуста фон Макензена у српску тврђаву Смедерево, којом приликом је "први витез германског Кајзера" изјавио: "Дозволите мени, бившем непријатељу да поздравим херојску Србију. Борили смо се против јунака из бајке!".

Колико су му оквири и околности дозвољавале, Лоренцин је успео у својој намери. Он пажљиво гради једну филмску парадигму са примесама свих Берићевих војничких али и људских врлина. Притом подвлачи видовдански култ наше народне ратне жртве: у предвечерје велике битке против неупоредиво јачег непријатеља слави се крсна слава, у скромном породичном кругу, у српској Боки, где прска кандило под иконом и јуначки преци примају заслужену захвалност. (Берићева супруга Вера потицала је из старе бокешке породице Влаховић). Овај етички и верски пролог даје готово хомерски тон целом филму: нови живот Лазареве жртве и косовске епопеје и 1941. отвара стазе славе и трагедије, којима ће ускоро кренути цео народ. На најужем делу те стазе наћи ће се Берићева "Драва".

Прва ће примити непријатељски удар и узратити жестоко из свих својих топова и митраљеза код Бездана над којим се надвијају јата немачких "штука" и "хајнкела" на злочиначком лету према Београду. Берић се не бори само против непријатељске флотиле од четири ратна брода, него и напада немачки аеродром код седам километара удаљеног Мохача, где на писти уништава авионе спремне да полете. Одбијајући напад четири мађарска ратна брода и штитећи до последњег повлачење Осјечке дивизије на леву страну реке, Берић се лагано повлачи према главној бази дунавске флотиле Новом Саду, док са севера долеће цела једна формација јуришних "јункерса 87" и засипа га ураганском ватром.

Берић обара једну за другом седамнаест "штука", али у огњишту детонација стиже му наређење у које - не може да поверује.

Да сместа обустави борбу и преда "Драву" Немцима!

Наређење је потписао командант Југословенске дунавске флотиле Едгар Ангели, који је одмах по избијању рата побегао у Загреб и тамо завршио каријеру као "комодор" НДХ, док се о Берићу и његовој храброј посади шапутало до пре неки дан, а његова породица била понижавана, вређана и осуђивана на затвор и конфискацију целе имовине од послератних власти. Ово наређење добио је Берић званичним путем десет дана пре службене капитулације Краљевине Југославије, што значи да је у питању била Ангелијева отворена и бедна издаја, као и бројне сличне (сетимо се само капетана Крена, који је априла 1941. прелетео Немцима и предао им све планове наших аеродрома, па онда постао заповједник свих Павелићевих зракоплова). Берић је окупио целу посаду, саопштио да су Хрвати основали своју државу, рекао да нема намеру да предаје брод, него да ће наставити да се бори до краја, а да ко жели може одмах да наусти "Драву". Пријавило се неколико официра и морнара којима је дат чамац и сува храна (на броду је, ипак, остало још Хрвата), а Берић је наредио да телеграфиста сваких десет минута емитује поруку "Драва се не предаје"!

Минирао је Богојевски мост и пробијао се под ватром према бази, али га је 12. априла код Чиба (данас Челарево) сустигла ново јато "штука". На крају је погођен машински одсек, капетан је наредио напуштање брода, а сам високо подигао југословенску заставу и у ставу мирно, на командном мосту, потонуо са бродом, по старом морнаричком адету. Без обзира на наређење, његову судбину поделило је још седамдесет морнара, официра и подофицира водећи "Драву" не на дно реке, него високо, у загрљај неба, где и данас почива.

Пре чина ове видовданске жртве, Берић је својој госпођи Вери и сину Ивану оставио писмо, у коме се, између осталог, каже: "Мили моји ... једно је сигурно, робови нећемо бити и ако треба да се гине, часно ћемо положити наше животе за добро Краља, Отаџбине и Слободе, а на понос наших Очева, Жена и Синова! Нека нам Бог да снаге и моћи да часно извршимо своје задатке, а Вама храбрости и љубави, да нас са вером дочекате кад се вратимо у загрљај Ваш, у загрљај оних за чију слободу смо кренули овим трновитим али часним путем! Нека се деси било шта, оно што је судбина одредила, задржите у себи вазда веру да сам до задњег трена живио за вас, у срцу са љубављу и са молитвом на уснама - да вас Бог сачува у здрављу и у најлепшим успоменама на мене". Писмо за антологију, сведочанство ко зна којег по реду испита из српског витешког кода, награђено Карађорђевом звездом IV степена и дугогодишњим заборавом.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (0)

НЕОЧЕКИВАНО: Алкараз се одлучио на несвакидашњи потез пред Аустралијан опен (ФОТО)