ПОГЛЕД ИСКОСА: Патријарх српских сликара
МОЖДА тек сада спознајемо да је опус Милића од Мачве изложен у Дому Јеврема Грујића у Београду до 26. маја један од царских путева српског сликарства, у који је много тога само нашег притицало и коме се све више приклањамо.
Познаваоци (бранио га је и Стојан Ћелић) тврде да је Милић Станковић (од 1961. године делује под уметничким именом Милић од Мачве) један од најзначајнијих сликара друге половине двадесетог века. Расипао је несебично свој дар на много страна што има своју цену.
Рођен 1934, у селу Белотић у Мачви, преминуо 2000. године у Београду, уметник је чија слава не опада. Разлози сталног интересовања за остварења тог сликара почивају у њиховим ванредним својствима. Милић је добар цртач, још бољи сликар, архитекта који је саградио три атељеа и зналац тајне историје Срба. На почетку је као и његови саборци Леонид Шејка, Синиша Вуковић и Владимир Величковић из групе Медиала, студирао Архитектонски факултет а паралелно са њим и београдску Ликовну академију. Познавање начела пројектовања и нацртне геометрије омогућило му је прецизно конструисање просторно огромних и крајње захтевних композиција. Није био само уметник који на сликама подиже Вавилонску кулу и чардаке ни на небу ни на земљи, мајстор фантастичне тематике који је на себе скренуо пажњу Далија и Гале. Није био ни само члан Медиале, близак њеном медоносном полу као Шејка, Брадић, Самуровић, Оља и Вуковић. Спојивши мед и алу, гнозу и грозу, Милић је умео да оде даље од чудовишног, монструозног и фантастичног, од естетике ружног која често обележава историју онеобичене уметности.
На свој начин упутио се у храм синтезе, у идеални надмодернистички простор освојене слободе зване интегрална слика. За Шејку би то метафорички речено била тераса благости са које се посматра целокупна људскост и природност као историјски пејзаж, за Милића је она ванредно дело, синтеза или ремек-дело, коме се приближио на разне начине. Посвета праху Леонида Шејке из 1970. године има одлике интегралног, слика обједињује архитектуру, космички и земаљски простор, парадоксални, немогући спој универзумског и божанског са људским и интимним. Слично је на слици Агресор из 1962. године испољио старо а све више заборављено знање да добра слика поред нежности, мекоће и финоће женског елемента мора да има нечег суровог, мушког, снажног можда и непријатног.
На њој је суптилне боје, прозрачне као на дуги, блага колористичка сазвучја супротставио ратној, злочиначкој тематици, ужасима из Другог светског рата. Пејзаже зимом оковане Мачве унео је у слике које естетски шире топлину, мада целокупно његово дело као и Видаково најпре има назнаке надљудског или божанског. На свој начин дао је допринос генијалној медиалној идеји ликовног јединства супротности (coincidentia oppositorum) меда и але, интегралној слици или, како је Миро Главуртић формулисао, "магији екстрема".
МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"
БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет са Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.
21. 11. 2024. у 11:45
РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године
РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.
21. 11. 2024. у 11:32
МНОГИ НЕ ЗНАЈУ: Шта кнез Михаило показује прстом
СПОМЕНИК кнезу Михаилу Обреновићу на Тргу републике постао је главно градско састајалиште Београђана и њихових гостију. Међутим, од многих ћете чути да се састају не код Кнеза већ “код коња”.
21. 11. 2024. у 09:47
Коментари (0)