КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Женски принцип

СПИСАТЕЉИЦА и фолклориста, проф. др Славица Гароња, написала је капиталну научну монографију "Од црвенокосе богиње до слепих певачица, Трагом матријархата на Балкану и женског начела у српској народној песми" ("Прометеј").

Фото: Приватна архива

Да је суштински интересује матријархат, феномен Велике Мајке и начела на којима се заснивало гинекократско друштво, као и његови рефлекси у патријархалном друштву, па и у савременсти, лако смо могли закључити читајући све њене књиге које припадају лепој књижевности, науци о књижевности, као и на основу тога што је Гароња, као врло ревносна историчарка књижевности која заиста непрестано истражује, у центар читалачке пажње кад год је објективно била у прилици, стављала дела наших списатељица с почетка 20. века или пак оних које су остајале сасвим на маргинама наше културе из политичких разлога, као неподобне, потом оних чије су малобројне приповетке остајале расуте само по периодици, као и оних које су стицајима животних околности стасавале на другом месту, ван домовине.

Тек неки од резултата тих истраживања јесу две антологије приповедака које су стварале српске ауторке - "Врт тајни" (приповетке писане од почетка 20. века до 1950) и "Врт наде" (приповетке које су настајале од 1950. до данас). Резултат првенствено њеног настојања јесте и објављивање романа Нађе Тешић "Бунтовница у сенци ("Прометеј"), који је, може се казати, тек почетак једног значајног пројекта.

Ипак, иако добро познајемо њен списатељски и научни рад, признајемо да нас је новом научном монографијом изненадила зато што смо по читању те књиге разумели дубину и њених антрополошких и археолошких увида и интересовања. Захваљујући овој комплексној, а истовремено и обичном читаоцу врло приступачној књизи, на основу прежитака матријархалне културе у друштвима на врло широком подручју до данас - "од античке Грчке (где су Амазонке прво изгубиле упориште), преко Мале Азије, Балканског полуострва и око Црног мора, односно Италије са Сицилијом све до Северне Африке, где су оснивале многе славне градове (Ефес, Мемфис)", уочили смо везе, вредности и законитости којима би било добро да се не само као ствараоци и истраживачи, већ и као грађани света руководимо нарочито данас, када се у свету све са свачим помешало, у свету у којем је, по мушком принципу, преовладало насиље које се, чини се, и не може зауставити и надвладати на други начин него древним женским принципом који се заснивао на ненасиљу већ на стварању. У последњој инстанци својих истраживања ауторка размишља и о томе.

Фото промо

Ипак, подстицај за настајање овог дела, које је по речима саме ауторке, стварано читавих 20 година, јесу домети истраживања идеја Јохана Јакоба Бахофена ("Матријархат"), Ериха Нојмана ("Велика Мајка") и Харалда Хармана "Загонетка подунавске цивилизације").
Подсећање на закључке других значајних припадника наше културе, у средишњем делу књиге, на пример, о "женскости" наше народне лирике, на шта је указивао Вук Караџић, или пак о "женском начелу" Лазе Костића, о изузетном значајну слепих певачица, а некима од њих није упамћено ни име (Слепица из Гргуревца итд), преко рехабилитације неких жена које су припадале нашој историји (Проклета Јерина), до поновног упознавања са делима наших посве заборављених ауторки између два светска рата: Љубице Радоичић, Љубице Попадић и Марице Вујковић (у трећем делу књиге), води ауторкином закључку: "Матријархална подлога је, у ствари, у свему што нас окружује".

Препоручујемо

Додатак Култура

0 3

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Глас са руба

13. 03. 2024. у 05:00

Додатак Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Унутрашње благо

28. 02. 2024. у 05:00

Додатак Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Мајстор певач

21. 02. 2024. у 13:00

Додатак Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Наши неспокоји

15. 02. 2024. у 10:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације