ВРАТИТЕ БРИГУ О ЈЕЗИКУ СРБИСТИМА: Ко нам то кроји језик?
ОВО је преседан у историји српске културе којим неко свим грађанима Републике Србије намеће идеолошки подобан дискурс, а истовремено тим преседаном дезинтегрише српски књижевни језик, али и мисао коју бисмо њиме артикулисали
Илустрација Тошо Борковић
ЈАВНОСТ је сада већ добро упозната са феноменом тзв. родно осетљивог језика, који подразумева експликацију родних улога (којих има далеко више него полова) у језику. Овај је језик дефинисан у, како су разни уважени србисти и правници више пута истицали, противуставном Закону о родној равноправности, изгласаном 20. маја 2021. године. Безмало три године сада, у сусрету првоме јуну 2024. године, када би требало почети примењивати језичке одредбе овога закона, србисти упорно апелују на јавност у покушају да објасне на којим је све погрешним премисама идеја о родно осетљивом језику заснована и колико таква идеја разара двовековно старо ткиво вуковског књижевног језика.
На каквој је премиси заснован конструкт родно осетљивог језика? Заговорници ове идеје кажу, мушки род у језику је дискриминаторан према женама. Осим што је једно језик, а друго стварност са којом језик не корелира до краја, а често не корелира уопште, овде нудим један мали део лингвистичког одговора идеолозима који не знају шта је категорија именичког рода у језику.
Не постоји научна аргументација која каже да када изговоримо грађани (именица мушкога рода у множини), мислимо само на мушкарце, па да морамо користити паралелне форме типа грађани и грађанке. Али постоји жив доказ у језичком осећању, али и у науци о језику да није тако. Када кажем драги студенти, мислим и на момке и на девојке, а у мојој учионици девојака је више него момака. Оне су студенти једнако као и момци, баш зато што су равноправне са њима. Ја ћу, наравно, истаћи компоненту пола фемининативом студенткиња, али онда када ми је потребан, с обзиром на комуникативну ситуацију, а не по сваку цену, и када је то потребно, и када није. Истом аналогијом, именица особа женског је граматичког рода, али ниједан се мушкарац не вређа када му кажемо да је особа, а не особ. И сва срећа да мачак Тоша, на пример, не може да се увреди што припада животињској врсти коју зовемо мачка (а не мачак), или распевани жабац из истоименог цртаног филма што припада врсти водоземаца коју зовемо генеричким именом жаба.
Либералније присталице идеје о родно осетљивом језику кажу, па добро, некада мушки граматички род ипак може да подразумева и мушкарце и жене (као што женски граматички род подразумева некада и мушке јединке), али свакако не у једнини. Језик и ту каже другачије.
У реченици Тај девојчурак је много симпатичан очигледно мислимо на девојку, а све је, замислите, у мушком граматичком роду, и именица, и заменица која уз њу стоји и придев који се на именицу односи. Можда би требало, даље, размотрити јесу ли увређене све мушкарчине или јуначине, пошто су женског граматичког рода, јер се та јуначина храбро борила за своју домовину.
Но, идејне творце родно осетљивог језика занимају само именице које се односе на звања, занимања, титуле и сл., а не то што пружа језичка стварност уопште. Али и ту ствари по њих лоше стоје.
Ако се обраћате лекару којег видите, рећи ћете докторе или докторка јер их познајете и очигледно је ког су пола. Ако нису познати у искуству, попут оних делова реклама који се брзо изговарају за више детаља посаветујте се са својим лекаром или фармацеутом, користиће се именица мушког граматичког рода јер је у семантичком фокусу занимање, а нису конкретне особе које посао обављају. Дакле, ако је нешто генеричка представа о занимању, користићете именицу мушкога рода, а ако је конкретна особа, вероватно (али не и нужно) семантика именице ће подразумевати и пол.
Према сличном принципу, мени у дипломи пише да сам доктор наука, исто као и мојим колегама мушкога пола. Именице са значењем титула, звања, занимања итд., односе се на функцију или посао који се обавља, а тек секундарно, на конкретне особе. Звање доктора наука, дакле, подразумева одговарајући степен образовања, а не то да ли особа која има звање јесте мушко или женско. Компонента пола је овде опет ирелевантна. Зар није сексизам управо да мора да се зна којег сам пола (или родне улоге) из титуле и звања?
Човек би помислио да равноправност као савремена цивилизацијска тековина подразумева да се различитост не истиче тамо где то није битно.
Друго, једнако важно као обесмишљавање целе науке о језику. Чија је потреба да доследно користимо новоуведене лексеме попут *психолошкиња или *истраживачица? Или да конструишемо реченице попут Драги учениче / драга ученице, пошто си успешно савладао/ла ову лекцију... у школским уџбеницима? Да ли је спроведено озбиљно емпиријско истраживање које показује да родно осетљив новоговор побољшава положај жена у друштву? Да се девојчице осећају оснаженијима и равноправнијима ако им се пласира деконструисана реченица у супротности са свим правилима језичке економије, а дечаци их зато више поштују (а не зато што су у кући научени, а примери добре друштвене праксе показали да је жена равноправна са мушкарцем)? Одговор на ова питања је одричан. Оно, што, међутим, засигурно знамо јесте да је језик који обилује оваквим особинама (Истраживачи и истраживачице су се састали/ле...) маркер феминистичког и трансродног дискурса. Дакле, ми сви сада МОРАМО да робујемо некој идеологији. Јер, у Закону о родној равноправности јасно стоји, употреба родно осетљивог језика је обавезујућа (члан 73).
Ово је преседан у историји српске културе којим неко свим грађанима Републике Србије намеће идеолошки подобан дискурс, а истовремено тим преседаном дезинтегрише српски књижевни језик, али и мисао коју бисмо њиме артикулисали.
На крају, ево једног детаља који сликовито дочарава на које ће се све начине урушити језик као огледало културе јер ће наше књижевно и књижевнојезичко наслеђе бити "канселовано". Замислите једног доброг писца чији је роман написан родно осетљивим језиком. И замислите себе као читаоце.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
"ОПАСНОСТИ СУ СВЕ ВЕЋЕ" Путин проговорио о трећем светском рату - Ми видимо шта ради наш противник
ПРЕДСТАВНИЦИ Русије ескалирају ситуацију, али нема потребе да се људи плаше трећег светског рата, рекао је руски председник Владимир Путин телевизији Русија 24.
22. 12. 2024. у 08:36
ПОСЛЕДЊА ЖРТВА I СВЕТСКОГ РАТА: Најнесрећнија особа на свету - страдао само 2 минута пре почетка примирја
КАНАДСКИ војник Џорџ Лоренс Прајс у Први светски рат ушао је 1917. године као двадесетпетогодишњак жељан доказивања и са много снова о будућој слави. Додељен је “А” чети 28-ог батаљона канадских експедиционих снага и упућен у Белгију где је убрзо видео да у крвавим рововима нема много славе и части.
23. 12. 2024. у 15:18
"ОВО ЈЕ СКАНДАЛ! НЕНОРМАЛНО!" Предраг Мијатовић открио каква права има 25 играча Партизана: Никад то нисам видео!
Члан Радне групе фудбалског клуба Партизан Предраг Мијатовић изјавио је данас да тренутни дуг "црно-белих" износи преко 53 милиона евра, али је открио и неке шокантне податке.
23. 12. 2024. у 13:56
НЕЋЕ У АЛЕЈУ! Илић купио гробно место, не жели да почива у Београду: "Свака част Алеји, али..."
МИРОСЛАВ Илић важи за једног од најистакнутијих певача естрадног неба. Он је прошао кроз многе градове, одлазио ван Србије, али га је срце одувек "вукло" ка отаџбини.
23. 12. 2024. у 12:01 >> 12:01
Певачица усвојила сина, па сазнала ШОК ВЕСТ: "Мало је рећи да сам у шоку, искрено!"
"НИШТА и нико нам сада не може узети радост."
23. 12. 2024. у 14:06
"БРЖЕ РАСКЛАПА КАЛАШЊОКОВ ОД МЕНЕ" Ово је син Мирослава Лазанског - ретко се појављује јавности, а отац је био јако поносан на њега (ФОТО)
ИАКО о наследнику није говорио често, Мирослав Лазански је на сина био изузетно поносан
23. 12. 2024. у 09:22
СТИГАО ЖЕСТОК ОДГОВОР ТРАМПУ ОД ПРЕДСЕДНИКА: То је наше и тако ће остати!
ПРЕДСЕДНИК Панаме Хосе Мулино поручио је да Панамски канал припада његовој држави и да око тога неће бити преговора.
23. 12. 2024. у 08:54
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
"СРЦЕ МОЈЕ, ДУШО МОЈА" Дајана грца у сузама због Жике, а он је грли: "Сетила сам се наше свадбе" (ВИДЕО)
"ЗАСЛУЖИО си да те загрлим и пољубим..."
23. 12. 2024. у 10:06
Најновије из рубрике
ИЗЛОЖБА О МИРИ ТРАИЛОВИЋ: Поводом века од рођења једне од најзначајнијих позоришних личности 20.века у МПУС-у
ПОВОДОМ сто година од рођења Мире Траиловић (22. јануар 1924 - 7. август 1989) у Музеју позоришне уметности Србије, у уторак 24.децембра, отвара се изложба под називом "Мира Траиловић - ново доба српског позоришта", чији је аутор Александра Милошевић, музејски саветник.
23. 12. 2024. у 11:39
ПОСЛЕДЊИ ФИЛМСКИ ПЛЕС БРАНДОВОГ ПАРИСКОГ ТАНГА: Скандал и отказивање пројекције чувеног филмског остварења у кинотеци у престоници Француске
Филм "Последњи танго у Паризу" одиграо је, можда, свој последњи "плес" на биоскопском платну у Граду светлости.
23. 12. 2024. у 07:30
ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Крчаг је опет цео
НАРОДНО позориште Републике Српске наставља да у свом репертоару мапира најмаркантније симболе пропадања наше цивилизације, било да се тичу менталитетских мана ("Госпођица"), или глобалне куге, корупције и безвлашћа ("Разбијени крчаг").
23. 12. 2024. у 07:00
ПОДМЛАЂЕНА "ЖУТА": Пројекција још једног дигитално рестаурираног филма у Кинотеци
ДИГИТАЛНО рестаурирани филм "Жута" (1973, Центар филм), редитеља Владимира Тадеја, а по сценарију Гордана Михића биће бесплатно приказан за публику у Југословенској кинотеци у понедељак у два термина - од 18.00 и 20.30.
23. 12. 2024. у 06:45
ЊЕГОШ И МАДАЧ - ДВА ПОГЛЕДА НА ЧОВЕКА: Владимир Папић упоређује "Лучу" и "Човекову трагедију" (ВИДЕО)
НА који начин Петар II Петровић Његош у свом спеву Луча Микрокозма из 1845. године и мађарски писац Имре Мадач у својој драмској поеми Човекова трагедија из 1862, представљају однос човека, Бога и ђавола - тема је занимљиве анализе Владимира Папића.
22. 12. 2024. у 22:37
Коментари (0)