ОВО је преседан у историји српске културе којим неко свим грађанима Републике Србије намеће идеолошки подобан дискурс, а истовремено тим преседаном дезинтегрише српски књижевни језик, али и мисао коју бисмо њиме артикулисали

ВРАТИТЕ БРИГУ О ЈЕЗИКУ СРБИСТИМА: Ко нам то кроји језик?

Илустрација Тошо Борковић

ЈАВНОСТ је сада већ добро упозната са феноменом тзв. родно осетљивог језика, који подразумева експликацију родних улога (којих има далеко више него полова) у језику. Овај је језик дефинисан у, како су разни уважени србисти и правници више пута истицали, противуставном Закону о родној равноправности, изгласаном 20. маја 2021. године. Безмало три године сада, у сусрету првоме јуну 2024. године, када би требало почети примењивати језичке одредбе овога закона, србисти упорно апелују на јавност у покушају да објасне на којим је све погрешним премисама идеја о родно осетљивом језику заснована и колико таква идеја разара двовековно старо ткиво вуковског књижевног језика.

Не ради се овде само о накарадном језичком инжењерингу (мада је он најочигледнији), проблем је идејни. И у тој идеји треба изнова и изнова деконструисати идеолошку манипулацију према којој смо ми србисти конзервативни, патријархални, назадни и дискриминишемо жене у јавном друштвеном животу јер им "не дамо да буду видљиве" (међу којима сам и ја која ово пишем, као и небројене колегинице србистичке струке).
На каквој је премиси заснован конструкт родно осетљивог језика? Заговорници ове идеје кажу, мушки род у језику је дискриминаторан према женама. Осим што је једно језик, а друго стварност са којом језик не корелира до краја, а често не корелира уопште, овде нудим један мали део лингвистичког одговора идеолозима који не знају шта је категорија именичког рода у језику.
Не постоји научна аргументација која каже да када изговоримо грађани (именица мушкога рода у множини), мислимо само на мушкарце, па да морамо користити паралелне форме типа грађани и грађанке. Али постоји жив доказ у језичком осећању, али и у науци о језику да није тако. Када кажем драги студенти, мислим и на момке и на девојке, а у мојој учионици девојака је више него момака. Оне су студенти једнако као и момци, баш зато што су равноправне са њима. Ја ћу, наравно, истаћи компоненту пола фемининативом студенткиња, али онда када ми је потребан, с обзиром на комуникативну ситуацију, а не по сваку цену, и када је то потребно, и када није. Истом аналогијом, именица особа женског је граматичког рода, али ниједан се мушкарац не вређа када му кажемо да је особа, а не особ. И сва срећа да мачак Тоша, на пример, не може да се увреди што припада животињској врсти коју зовемо мачка (а не мачак), или распевани жабац из истоименог цртаног филма што припада врсти водоземаца коју зовемо генеричким именом жаба.
Либералније присталице идеје о родно осетљивом језику кажу, па добро, некада мушки граматички род ипак може да подразумева и мушкарце и жене (као што женски граматички род подразумева некада и мушке јединке), али свакако не у једнини. Језик и ту каже другачије.
У реченици Тај девојчурак је много симпатичан очигледно мислимо на девојку, а све је, замислите, у мушком граматичком роду, и именица, и заменица која уз њу стоји и придев који се на именицу односи. Можда би требало, даље, размотрити јесу ли увређене све мушкарчине или јуначине, пошто су женског граматичког рода, јер се та јуначина храбро борила за своју домовину.
Но, идејне творце родно осетљивог језика занимају само именице које се односе на звања, занимања, титуле и сл., а не то што пружа језичка стварност уопште. Али и ту ствари по њих лоше стоје.
Ако се обраћате лекару којег видите, рећи ћете докторе или докторка јер их познајете и очигледно је ког су пола. Ако нису познати у искуству, попут оних делова реклама који се брзо изговарају за више детаља посаветујте се са својим лекаром или фармацеутом, користиће се именица мушког граматичког рода јер је у семантичком фокусу занимање, а нису конкретне особе које посао обављају. Дакле, ако је нешто генеричка представа о занимању, користићете именицу мушкога рода, а ако је конкретна особа, вероватно (али не и нужно) семантика именице ће подразумевати и пол.
Према сличном принципу, мени у дипломи пише да сам доктор наука, исто као и мојим колегама мушкога пола. Именице са значењем титула, звања, занимања итд., односе се на функцију или посао који се обавља, а тек секундарно, на конкретне особе. Звање доктора наука, дакле, подразумева одговарајући степен образовања, а не то да ли особа која има звање јесте мушко или женско. Компонента пола је овде опет ирелевантна. Зар није сексизам управо да мора да се зна којег сам пола (или родне улоге) из титуле и звања?

Човек би помислио да равноправност као савремена цивилизацијска тековина подразумева да се различитост не истиче тамо где то није битно.

Друго, једнако важно као обесмишљавање целе науке о језику. Чија је потреба да доследно користимо новоуведене лексеме попут *психолошкиња или *истраживачица? Или да конструишемо реченице попут Драги учениче / драга ученице, пошто си успешно савладао/ла ову лекцију... у школским уџбеницима? Да ли је спроведено озбиљно емпиријско истраживање које показује да родно осетљив новоговор побољшава положај жена у друштву? Да се девојчице осећају оснаженијима и равноправнијима ако им се пласира деконструисана реченица у супротности са свим правилима језичке економије, а дечаци их зато више поштују (а не зато што су у кући научени, а примери добре друштвене праксе показали да је жена равноправна са мушкарцем)? Одговор на ова питања је одричан. Оно, што, међутим, засигурно знамо јесте да је језик који обилује оваквим особинама (Истраживачи и истраживачице су се састали/ле...) маркер феминистичког и трансродног дискурса. Дакле, ми сви сада МОРАМО да робујемо некој идеологији. Јер, у Закону о родној равноправности јасно стоји, употреба родно осетљивог језика је обавезујућа (члан 73).

Ово је преседан у историји српске културе којим неко свим грађанима Републике Србије намеће идеолошки подобан дискурс, а истовремено тим преседаном дезинтегрише српски књижевни језик, али и мисао коју бисмо њиме артикулисали.

На крају, ево једног детаља који сликовито дочарава на које ће се све начине урушити језик као огледало културе јер ће наше књижевно и књижевнојезичко наслеђе бити "канселовано". Замислите једног доброг писца чији је роман написан родно осетљивим језиком. И замислите себе као читаоце.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (0)

Певачица усвојила сина, па сазнала ШОК ВЕСТ: Мало је рећи да сам у шоку, искрено!