ПОЛИТИЧКИМ ДЕКРЕТОМ ПРОТЕРУЈУ ВУКА: Зашто држава не поштује консензус у мишљењу свих релевантних институција и србиста

Пише проф. др Александар Милановић, председник Савета за српски језик

05. 03. 2024. у 11:00

ДОНОШЕЊЕ Закона о родној равноправности - без икакве провере воље и мишљења народа, али и србистичке струке (која је у процедури потпуно игнорисана) - увело је и прворазредан преседан у нормирање српског језика и српску језичку политику.

ПОЛИТИЧКИМ ДЕКРЕТОМ ПРОТЕРУЈУ ВУКА: Зашто држава не поштује консензус у мишљењу свих релевантних институција и србиста

Илустрација Тошо Борковић

Први пут од почетака стандардизације српског језика у 19. веку, његово прописивање поверено је политичарима, а не лингвистима. Политичким декретом, мимо сагласности релевантних институција, у српски језик покушавају се увести речи које никада нису постојале и за које, што није неважно, не знамо ни ко их је смислио и пласирао кроз различите "речнике" који су подељени медијима. Покушавају се тако порушити темељи Вукове и вуковске поставке о нормирању српског језика: да решења у стандардном (књижевном) језику морају произлазити искључиво из језичке праксе, искључиво из говора и писања "народа" у најширем смислу те речи. Тек када је реч или њен облик потврђен у говорној или писаној пракси, он може бити прописан - учили су Србе сви највећи наши нормативисти: Вук Караџић, Ђуро Даничић, Стојан Новаковић, Љубомир Стојановић, Александар Белић. Наша традиција и континуитет у њој сада су пред највећим изазовом.

Таласи језичких бесмислица већ су почели запљускивати језик медија, који под претњом драконским казнама ћуте и трпе, без жеље да дигну глас против језичке тираније отелотворене у бекицама, центрицама, армирачицама, рибаркама, апостолкама и бискупицама. Частан изузетак међу штампаним медијима представљају Вечерње новости, које су серијом одличних чланака (аутора Виктора Савића, Милоша Ковачевића, Исидоре Бјелаковић и Мирослава Миње Николића) почеле снажније будити јавност. Слична дегенерација задесиће и језик уџбеника, од којег наши наставници и наши ученици неће умети да се бране. Од њих ће се тражити да уче из уџбеника у којима ће дословце писати реченице попут: "Да ли си разумео/ла претходни текст и шта си из њега научио/ла?

Уколико ниси разумео/ла одломак, питај наставника/ицу..." и сл. Такав српски језик није прописан нити једним нормативним приручником, нити је то могуће учинити! Такав српски језик, што је много важније, деца неће моћи разумети! Изгледа, међутим, да заговорнике "родно осетљивог језика" то уопште не занима. Заступници џендер-идеологије у Србији осећају се моћно, и чини се да су сасвим у праву - Србија је прва држава у Европи која је законом прописала "РОЈ". Чак и у Европској унији остаје се на нивоу препоруке, код нас ћете плаћати казну ако не напишите или не кажете, на пример, метеоролошкиња. Казну ће плаћати, наравно, и жена која не жели да је тако именују јер је вређа да је полно маркирају, сматрајући да је то апсолутно неважно за професију коју обавља. Платиће казну јер смо пред законом сви једнаки.

Заговорници (и заговорнице, наравно) "РОЈ" непрекидно се позивају на примере именица изведених тзв. моционим суфиксима од средњег века до данас, дајући тако аутоголове.

Нико нормалан, наравно, не спори да у српском језику постоје именице попут учитељица, директорка или врачара. Управо овакве именице, међутим, сведоче да све речи што су настале природним путем када се за њима осетила комуникативна потреба, попут ових и многих других примера, с временом без икаквих отпора улазе и у стандардни језик. Има ли комуникативне потребе за посебним именовањем жена армирача и жена рибара? Чему служе оваква поигравања српским језиком? Џендер-идеолози као да верују у магијску функцију језика: ако створимо реч, настаће и појава, попут жена апостола. У том врлом новом свету, жене ће армирати бетон, жене ће у чамцима по кошави мрежама ловити дунавску рибу, постаће чак и апостоли!

А када се навикнемо на овај лексички и синтаксички унакажен српски језик, на ред ће доћи и остали џендери, њих стотинак како ствари стоје, који ће такође тражити да своја родна права остваре у српском језику. Какви су резултати таквог језичког инжињеринга, можемо видети у новијим појавама у енглеском или француском језику (заменица они место он или она и сл.), језицима развијених европских култура. Прошло је више од двеста година од када су Срби започели стандардизацију свога језика, а на томе дугом путу сви су следили путоказе које је од 1818. остављао Вук Караџић, а за Даничићем, Новаковићем, Стојановићем или Белићем идемо сви ми и данас. За све то време у питања стандардног језика нису се мешали ни политички ни идеолошки моћници, ма како се велики чинили савременицима, већ су сва стручна и научна питања решавали најнадаренији лингвисти србисти у оквирима институција. Шта данас говоре све релевантне институције (Одбор за стандардизацију српског језика, Савет за српски језик, Матица српска, Српска књижевна задруга, Друштво за српски језик и књижевност Србије, Вукова задужбина), то су углавном медији пренели: све су без изузетка остале на Вуковом путу. Која се институција определила за језички инжињеринг из непознатих лабораторија, чији ће резултат бити "РОЈ", новоговор који је лексички и синтаксички наказан?

Укидањем свих лингвистичких одредаба из Закона о родној равноправности држава би доказала да поштује консензус у мишљењу свих релевантних институција, као и у ставовима водећих србиста у овој области (поменимо само неке: Егон Фекете, Предраг Пипер, Драгана Мршевић-Радовић, Божо Ћорић). У супротном, српска држава ће први пут после времена Милоша Обреновића одбацити Вуков пут.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - Имао је осећај за то

МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"

БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет са Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.

21. 11. 2024. у 11:45

Коментари (0)

ОДРЖИВА АРХИТЕКТУРА: Важност енергетске ефикасности