МИКЕЛАНЂЕЛОВ "МОЈСИЈЕ" СКРИВЕН У БЕОГРАДУ: Поводом обележавања 460 година од смрти генијалног италијанског вајара и сликара

У НЕДЕЉУ, 18. фебруара, навршило се 460 година од смрти вајара и сликара Микеланђела Буонаротија (1475-1564).

Микеланђело Буонароти, Фото Википедија

Савременици су за Микеланђела говорили да је највећи уметник њиховог времена. Данас се он сматра једним од највећих уметника свих времена. Београђани путују у Рим и Фиренцу да би се сусрели са чувеним делима овог генија италијанске ренесансе, или трагају за његовим скулптурама и њиховим одливцима по музејима широм света, а мало ко зна да одливци у бронзи пет Микеланђелових најпознатијих мермерних скулптура могу да се виде и у Београду, међу којима је и чувени "Мојсије", у дворишту вајарског одсека ФЛУ на Сењаку. Па чак и они који знају за ово београдско благо, најчешће се питају како је оно доспело у нашу престоницу.

Ова прича почиње са породицом Вељковић, чији је родоначелник др Стојан Вељковић (1795-1874), професор римског и кривичног права на београдском Лицеју и министар правде и финансија у Кнежевини Србији. Пре тачно сто година, 1924, на углу Кнеза Милоша и Крунске улице подигао је велелепну зграду Врачарске задруге, чији су већински власници били он и његови синови Војислав и Јован, која је још пре Другог светског рата изнајмљена Амбасади Турске. Његов млађи син др Војислав Вељковић (1865-1931) био је професор права на Великој школи и истакнути политичар (у различитим периодима министар финансија, трговине и индустрије), упамћен као творац југословенког динара. Војислав Вељковић је такође био и страсни поклоник уметности и велики колекционар. Крајем 1920-их година, решио је да своју уметничку колекцију од више од 250 слика и гравира обогати и драгоценим скулптурама. О историјату тих скулптура, од њихове наруџбине до даље судбине кроз деценије, пише се у новинским чланцима с времена на време, а чланци се базирају на урбаној легенди којој свако дода још понеки полупогрешан или сасвим нетачан податак.

"Мојсије", Фото приватна архива

Војислав Вељковић је наручио да се у реномираној париској ливници "Сус фрер" (Susse freres), у бронзи излије пет чувених Микеланђелових дела - седећа фигура Мојсија, чији се оригинал у мермеру налази у Цркви Светог Петра у ланцима у Риму, фигуре "Умирући роб" и "Побуњени роб" (рађене за гроб папе Јулија II, чуване у париском Лувру) и фигуре "Ноћ" и "Дан" са гроба Ђулијана Медичија у капели Медичи фирентинске цркве Сан Лоренцо. Податак да је Вељковић за ово морао да добије посебну дозволу од папе Пија XI, не може се наћи ни у једном примарном извору из предратног времена и скоро је посигурно касније измишљен. Одливци су направљени у техници изгубљеног воска, при чему је могуће направити само један одливак и то савршено прецизно. Осим Микеланђелових дела, у Београд су 1930. године стигли и бронзани одливци 10 античких скулптура ("Милоска Венера", Праксителов "Аполо" и "Хермес из Олимпије", Лисипов "Апоксименос" и друге), као и шест скулптура француских уметника 18. и 19. века. Захваљујући једној фотографији из Архиве "Борбе" знамо да је од ове 21 бар девет скулптура једно време красило башту Врачарске задруге (зграду данашње Амбасаде Турске) у ишчекивању да се у Топчидеру, по жељи и замисли Војислава Вељковића, купи велики плац и уреди у виду парка у којем би биле постављене ове скулптуре да би сви Београђани могли да уживају у њима. О овоме сведочи и један чланак у листу "Време" из 1931, у којем Бета Вукановић (чији се атеље у то време такође налазио у оквиру баште Врачарске задруге) пише да је лично правила нацрт за уређење будућег парка, док је Паја Јовановић (који је тих година становао у Бирчаниновој улици, прекопута куће породице Вељковић) радио на нацрту за павиљон, такође планиран у парку.

У јануару 1931. године, изненада је умро Војислав Вељковић, а бригу о његовој колекцији преузео је брат Јован. Идеја о парку у Топчидеру никада није остварена. Јован је уз кућу породице Вељковић у Бирчаниновој улици сазидао павиљон од 220 квадрата који је назван "Музео", а који је касније добио име "Павиљон Вељковић". Ту је чуван добар део колекције слика, а врата музеја су неколико пута недељно била отворена и посетиоцима. По Војислављевој смрти, све скулптуре су пренете у Бирчанинову улицу и смештене у ентеријер "Музеума" и у његово двориште. Колекција је сачувана и током рата, али када је у послератном периоду кућа Вељковића национализована, колекција слика је, према сећањима потомака, нестајала из павиљона део по део.

"Ноћ и дан" са гроба Ђулијана Медичија у Фиренци, Фото приватна архива

Што се тиче скулптура, сачуван је документ из којег се види да су представници Републичког завода за заштиту споменика културе посетили Вељковиће 1948. године са званичним решењем да се скулптуре "као покретно споменичко наслеђе ставе под заштиту државе". Колекција је том приликом дата на чување Ликовној академији, па се данас већина фигура налази на Сењаку у башти Вајарског одсека ФЛУ, као и у улазном фоајеу њихове зграде, две скулптуре су у Школи цртања у Шуматовачкој улици, док су Микелађелове скулптуре робова и "Милоска венера" смештени у згради ФЛУ у Рајићевој улици. Годинама се пише да од 21 наручене скулптуре, три нису сачуване, што се такође испоставило као нетачан податак. Професорка са Факултета ликовних уметности др Александра Кучековић потврдила је да се три мање скулптуре - Далуова "Купачица", Карпоов "Рибар са шкољком" и "Нага фигура са гирландом цвећа" налазе у депоу Народног музеја.

Генерације студената ФЛУ имале су срећу да уче у непосредној близини изванредних реплика вајарских ремек-дела античких мајстора, највећег мајстора ренесансе Микеланђела, као и великих француских уметника новијег доба. Међутим, у јавности се овим делима није придавао значај који им припада. О њиховом постојању ретко ко зна.

Лисип Апоксименос, Ватикан, Фото приватна архива

Група професора са Факултета ликовних уметности жели да исправи ову неправду и припрема каталог ових дела. У току припрема за будућу публикацију, консултовани су и рестауратори који су констатовали да су скулптуре веома добро очуване, укључујући и оне које су све ове деценије стајале напољу, изложене временским приликама.

Премда проблем власништва ових драгоцених скулптура још увек није решен, поставља се питање како их извући из потпуне сенке и упознати ширу јавност са њима. Невероватно је да, примера ради, постоји више од осамдесет бронзаних одливака Роденовог "Мислиоца", смештених широм музеја света, а посетиоци им свакодневно хрле, плаћају улазнице, купују сувенире..., а ми у Београду имамо један од ретких, ако не и једини одливак Микеланђеловог "Мојсија" (чије су остале копије рађене у камену, посредством гипсаних модела, те су разлике у односу на оригинал далеко веће), а овоме не придајемо никакав значај. Да ли би било могуће надати се, после скоро читавог века, остварењу велике жеље Војислава Вељковића да се негде у Београду, можда баш у Топчидеру, направи парк који би красила ова раритетна колекција скулптура?

Препоручујемо

Додатак Култура

0 0

МЕЂУ ПЕСМАМА, МЕЂУ ШЉИВАМА... Судбина и виталност песничког дела Оскара Давича и његово присуство у јавности

28. 12. 2023. у 11:45

Додатак Култура

0 2

ФИЛМСКИ РОМАН: Нова књига Жарка Радаковића

20. 12. 2023. у 08:00

Додатак Култура

0 1

ИНТЕРВЈУ - ЗОРАН АВРАМОВИЋ O књизи "Црњански - политичке и друге асоцијације"

20. 12. 2023. у 07:00

Додатак Култура

0 0

ЈЕДНИМ ОКОМ НА ВУКА, ДРУГИМ НА ЊЕГОША: Друго коло сабраних дела академика Мира Вуксановића у издању Архива Војводине

13. 12. 2023. у 07:45

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације