БОЛЕСТ НАСМРТ: Мишел Уелбек - Писац који је светску славу стекао захваљујући онима који га не разумеју

ПИСАТИ о (засад?) последњем роману Мишела Уелбека и није можда толико незахвално колико је немогуће - уколико не желимо свим читаоцима да упропастимо доживљај.

Фото Profimedia

Управо тако: онај ко је ову књигу прочитао до краја - а ја сам то у својству преводиоца свакако морао да учиним пре овдашњих читалаца који су сад већ дошли или ће ускоро доћи до издања које носи белег издавачке куће Booka - не може заправо ни да почне да прича о њој а да је не заокружи њеним крајем. А ако би је заокружио крајем, цео роман "Поништено" био би сажвакан, и публика би била бесрамно и неопростиво лишена пуног читалачког ужитка.

Да објаснимо откуд она заграђена реч с упитником на самом почетку чланка. Мишел Уелбек је човек кога људи, хтели - не хтели, не схватају озбиљно, не узимају за озбиљно, не зато што он то не би заслуживао, него зато што људи нису кадри озбиљно да га схвате, а и кад мисле да су га озбиљно схватили, обично га само подвргавају некој својој већ дубоко укорењеној предрасуди и убацују у неку своју давно профилисану фасциклу или фиоку.

Тако је, рецимо, непосредно по објављивању овог дела (у оригиналу Anantir), свет облетела некако необично продорна, али и, у неку руку, излизана изјава коју су људи у историји књижевности могли чути од сијасет писаца: "Ово је мој последњи роман".
Сви су у први мах то доживели као мање или више атрактиван маркетиншки трикчић француског литерате, кога, иначе, већ деценијама називају скандал-мајстором, иако скандал-мајстор у највећем броју случајева и не може бити онај ко је у жаришту скандала, већ су скандал-мајстори они воајери што около цупкају и од нечијег живота или нечијег стваралаштва праве скандале. Е, сад, да не бих читаоцима кварио слику, могу рећи само оволико: прочитајте роман до краја па ћете можда о смислу и значењу Уелбекове изјаве стећи другачију представу.

Мишел Уелбек је и иначе познат као писац који је светску славу стекао захваљујући онима који га не разумеју. Њега, који је дубоко религиозно биће, уздизали су и глорификовали они који се изјашњавају као атеисти; њега, као, опет, веома љубавно и романтично биће, славили су и на раменима носили људи који не могу да се сете кад су се последњи пут у животу заљубили, шта значи патити за изгубљеном љубављу, шта значи волети; њега, који је суштински и националан и свељудски, својатали су и космополити и шовинисти.

Фото Промо

Пошто се роман "Поништено", као што рекосмо, не може препричавати а да се потенцијалним читаоцима не упропасти доживљај, можемо барем набрајати чега у овој књизи има више, а чега мање. Секса има мање него у свим претходним Уелбековим књигама, убедљиво најмање. Шпијунско-обавештајних смицалица и терористичких акција мало више него раније. Политичког живота, то јест, како и сам Уелбек потенцира, политичке игре (jeu politique), има, такође, више него у претходним делима. Али све су то само сукцесивно или испреплетано подигнути паравани иза којих и мимо којих се одвија суштинска драма, а ту, опет, потпуну превагу односе теме крунске и финалне: породица, брачни живот, болест, старост, немоћ, смрт.

Потегнути сад знаменити наслов Серена Кјеркегора па рећи да је "Поништено" роман о "болести насмрт", и било би, а опет, и не би било умесно - јер, рекосмо, народу не треба кварити читање.

У својству преводиоца и насловодавца, са задовољством могу да констатујем да српски превод носи знатно бољи наслов од превода који је на тло бивше Југославије стигао из Загреба. Хрвати су овај роман превели као "Уништити", што јесте једно од могућих значења изворног француског глагола, али нема благе везе ни са оним што пише у књизи ни са оним што је Уелбек суштински поручио. Наше ово "Поништено" знатно је боље, при чему је избегнут и инфинитив глагола у наслову, што је увек паметно, јер кад је књига насловљена једном речју, а та реч дата у инфинитиву (уништити, разорити, срушити, поништити) - наслов губи на ефектности, па и на лепоти.

Осим могуће кјеркегоровске сугестије, да је ово књига о "болести насмрт", могло би се додати да је ово уједно и прича о нади, о вери, о препороду утихнулих љубави, па и о отварању нових, а заправо исконских, темељнијих увида и видика. Уелбек је одвајкада био и остао врло једноставан писац. Многи његови квалитети хвале се и цене, али мало ко, или скоро нико не наглашава то да је он веома, веома једноставан и, у том контексту, лак за превођење. То је чињеница. Он се не размеће прераскошним вокабуларом, иако му је реченица моћна и хучна, чак не као планински поток колико као нека Волга, Дунав, Рона. Е, он, који је увек био једноставан, у овом роману једноставнији је и приступачнији но икада.
Роман "Поништено" притом је најобимније Уелбеково дело. У нашем издању има шест стотина страница и изгледа као пристојна циглица. Та циглица ће сигурно наићи на велико интересовање старих пратилаца Уелбековог рада, али има, барем се мени чини, и други један потенцијал: они који се с овим писцем први пут сусретну кроз "Поништено", сигурно ће пожелети да прочитају и његова ранија дела.

Препоручујемо

Додатак Култура

0 1

ИНТЕРВЈУ - ЗОРАН АВРАМОВИЋ O књизи "Црњански - политичке и друге асоцијације"

20. 12. 2023. у 07:00

Додатак Култура

0 0

ЈЕДНИМ ОКОМ НА ВУКА, ДРУГИМ НА ЊЕГОША: Друго коло сабраних дела академика Мира Вуксановића у издању Архива Војводине

13. 12. 2023. у 07:45

Култура

0 0

ДАЛИ - СПАСИЛАЦ: Двоброј часописа "Градац" посвећен генијалном сликару

06. 12. 2023. у 07:25

Додатак Култура

0 0

СЛЕПО ПОЉЕ ЖИКЕ И ФЈОДОРА: Поводом 90 година од рођења и 25 година од смрти Великог режисера и писца Живојина Павловића (1933-1998)

29. 11. 2023. у 07:45

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације