ОБОГАТИО УМЕТНОСТ И СРБА И ХРВАТА: Објављена књига о готово заборављеном уметнику Миленку Д.Ђурићу (ФОТО)
У ЛЕКСИКОГРАФСКОМ заводу Хрватске, ликовном уметнику Миленку Д. Ђурићу (Земун, 1894 - Загреб, 1945) посвећена је подужа биографија у којој недостају само два податка - да је био српског порекла и да његова смрт у Загребу 1945. године, у злокобном времену НДХ, до данас није расветљена.
И док се у данашњој Хрватској препознаје суптилно својатање Ђурићевих уметничких постигнућа, у нашем сећању овај велики познавалац руске, византијске и српске иконографије екслибриса (мале графике), био је под вишедеценијским слојем патине заборава. Наду да овај уметник ипак није препуштен потпуном забораву, пружа недавно објављена књига Душана Салатића и Олгице Стефановић "Екслибриси Миленка Д. Ђурића" (едиција Екслибрис друштва Војводине у Новом Саду и Српског културног друштва "Просвјета" у Загребу).
Напомиње Салатић, иначе дугогодишњи председник Екслибрис друштва Војводине, да публикација о Ђурићу садржи 108 илустрација, од којих су 45 уметникови екслибриси (листићи са именом власника књиге) а већина није до сада репродукована, као и насловне странице каталога и новинских чланака које је објављивао, новинских текстова о њему, као и друга значајна документа о његовом животу и стваралаштву.
У Загребу је Ђурић 1919. године основао прво графичко Удружење у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца под називом "Колегиј југословенских умјетника графичара". На његово залагање као потпредседника Удружења, 1929. године уприличена је прва изложба екслибриса на овим просторима. На изложби, у загребачком Хрватском народном музеју, стотину уметника, домаћих и уметника из Чешке, Пољске и Бугарске, изложило је 400 радова.
Ђурић је уређивао неколико значајних часописа из области графике, учествовао на светским изложбама графике, био цењен, поштован и хваљен од страних и домаћих ликовних критичара... У Италији, где је често гостовао на изложбама између двадесетих и четрдесетих година прошлог столећа, важио је за нашег најцењенијег сликара и графичара те је 1926. награђен Златном медаљом за аквареле и графике. Једну слику откупио је италијански краљ Виторио Емануеле.
Био је и велики познавалац руске, византијске и српске иконографије. Године 1931. проучавао је зидно сликарство обилазећи српске средњовековне манастире. Копије из ових велелепних задужбина изложио је у свом стану на другом спрату Гундулићеве улице број 18 у Загребу, а поставку је насловио "Стална изложба икона и слика".
За Православну капелу Мушке гимназије у Загребу израдио је зидну слику "Опленац" на којој су приказани краљ Петар Први Ослободилац и краљ Александар Први Ујединитељ. После дугогодишњег рада и богатог искуства, Ђурић је објавио књигу "Сликарске технике у црквеној уметности: казеин, темпера, фреско-секо, фреско, конзервирање и скидање фресака, о чувању зидних сликарија (Загреб 1936)".
Поред овог приручника, Ђурић је аутор и неколико значајних монографских публикација и стручних и научних студија о техници бакрописа и бакрописцима, између осталих о Захарију Орфелину. Објављивао је своје ликовне критике у многобројним страним и домаћим часописима.
Овај уметник - визионар учествовао је и на Шестој југословенској изложби у Галерији Матице српске 1927. године. Из тог времена је његова преписка са Светозаром Марићем, директором Мушке гимназије у Новом Саду. После изложбе, Ђурић је новчано наградио два најбоља ђака - цртача новосадске Мушке гимназије.
Медаковићево запажање
О ЂУРИЋЕВОМ доприносу уметности писао је и академик Дејан Медаковић, наводећи да је "на особен начин, уметнички живот Загреба обогатио као сликар и графичар".
- Био је велики поборник старе графике. Од 1924. године у "Југославенској њиви" и осјечкој "Стражи" излазили су његови радови посвећени графичком делу Христофора Жефаровића и Захарија Орфелина. Први се, после Манојла Грбића, занимао и за уметничке и стилске одлике ове иконописачке школе, чије је стварање било под утицајем јужноруског декоративног барока - писао је Медаковић.
Своје цртачке способности, радознао дух и свестрана интересовања, Ђурић је маестрално показао још 1924. године када је боравећи у Београду на конференцији Мале антанте (9-12. јануар) израдио 45 портрета југословенских и страних новинара, као и неколико значајних политичара тог доба.
Ђурић, ђак прашких професора уметности, поред дрвореза по којима је постао светски познат, бакрописа, литографија и уља на платну, истакао се и циклусима акварела "Стари Загреб", "Старо Сарајево", "Косовски бој"...
После Првог светског рата када је наша новооснована држава новчанице штампала у Паризу и Прагу једну новчаницу, уз Ђорђа Андрејевића Куна, Васу Поморишца, Пају Јовановића и друге уметнике, дизајнирао је и Миленко Д. Ђурић.
- Живео је и радио у Загребу, где су га у јануару 1945. године, убиле усташе Независне Државе Хрватске, а његова смрт никада није потпуно разјашњена. Попут Саве Шумановића, није био само велики сликар, него и својеврстан сведок српског страдања - каже Салатић.
Препоручујемо
„СВАДБЕНА ЗВОНА“ У БЕОГРАДУ И НОВОМ САДУ: Две премијере једне комедије (ФОТО)
23. 01. 2024. у 21:03
ДЕБИТАНСКИ ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМОВИ: Седам дугометражних остварења на ДОК #6 фестивалу
23. 01. 2024. у 14:24
МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"
БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет са Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.
21. 11. 2024. у 11:45
РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године
РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.
21. 11. 2024. у 11:32
МНОГИ НЕ ЗНАЈУ: Шта кнез Михаило показује прстом
СПОМЕНИК кнезу Михаилу Обреновићу на Тргу републике постао је главно градско састајалиште Београђана и њихових гостију. Међутим, од многих ћете чути да се састају не код Кнеза већ “код коња”.
21. 11. 2024. у 09:47
Коментари (0)