ПОГЛЕД ИСКОСА: Ка идеји неоренесансе

Дејан Ђорић

20. 12. 2023. у 09:00

У ЕРИ (пост)модерне проглашен је за законит повратак свим могућим стиловима, правцима и покретима. Нема преовлађујуће ликовне појаве али су све на снази.

Једна од неиспитаних области таквог мноштва је могућност естетике по узору на ренесансну. Први који су се озбиљно бавили том идејом у двадесетом веку били су чланови београдске групе Медиала, али су је пројектовали у далеку будућност. Примећено је да критичар који не уме да води дијалог са собом не зна за основне претпоставке писања.

Исто тако, уметник који нема однос према прошлости не заснива целовито дело.

Београдска сликарка Тамара Симић Дражић током децембра има самосталну изложбу слика и цртежа у Кући краља Петра. Ученица је чувеног Жељка Тоншића. Ова млада сликарка (Травник, 1985) сада је на факултетском усавршавању под менторством познатог сликара Ненада Станковића. Зато овладава радом са јајчаном темпером и уљем, људском фигуром у њеним пропорцијама и инкарнату, портретом, што је део упућивања ка естетици старих мајстора. Њено посезање за ренесансом је релативно а не апсолутно, јер како је приметила сликарка Љубица Мркаљ, нико више не зна да слика на начин ренесансних мајстора. Ни реалистичко нити симболистичко, ренесансно сликарство од кога усамљено у својој генерацији полази Тамара Симић Дражић се као крајње оригинално смешта у своју нишу историје. Остаје само сећање на њега и овакви ликовни подухвати више су омаж него реално заснивање неке неоренесансе. Нису на начин ренесансних мајстора знали да сликају ни сјајни назарени и прерафаелити, ти велики повратници у деветнаестом веку на рану ренесансу, предренесансу, на невиност и чистоту пре појаве Рафаела. Рецептуре, технологија и сликарске тајне су заувек изгубљени, а људски, стваралачки материјал постмодерног човека истрошен и далеко од највеће концентрације генија у историји, између четрнаестог и седамнаестог века. Можда се нешто слично збило само у старој Грчкој. Из те перспективе упознајемо тежину напора наше сликарке и стога овакав наслов текста, више се може ићи ка идеји него реализацији неоренесансе.

Свесна изазова па и могуће неостваривости највишег ликовног задатка који је себи поставила, суочена са тешкоћама иза којих је дух овог олаког и неозбиљног времена, ова београдска сликарка не полази само од копирања и учења од старих волшебника, већ настоји да се приближи оном кључном, идеалном, што је и њих покретало а што додирује и савременог човека. Она трага за изворима ренесансне лепоте, тог невиђеног цветања бића. Зато толико од Сандра Ботичелија на њеним платнима, Ботичелија који је презирао пејзаж а уздизао врлине људске и божанске лепоте. Отуда на овим сликама толико хероина лепоте, јасних ликова младости, сликарства које би да откључа тајну магичности слике и света.

Препоручујемо

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: Четрдесет година Славе

13. 12. 2023. у 08:50

ПОГЛЕД ИСКОСА: У потрази за идеалном формом

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: У потрази за идеалном формом

29. 11. 2023. у 06:00

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: Сећање на херезијарха

23. 11. 2023. у 07:34

ПОГЛЕД ИСКОСА: Сликари нове предметности

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: Сликари нове предметности

15. 11. 2023. у 15:26

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

СНИМАК СА ПРЕВОДОМ НА СРПСКИ Жестока расправа Трампа и Зеленског (ВИДЕО)

Свет

0 114

СНИМАК СА ПРЕВОДОМ НА СРПСКИ Жестока расправа Трампа и Зеленског (ВИДЕО)

У ПЕТАК је у Белој кући одржан састанак између америчког председника Доналда Трампа, потпредседника Џеј Ди Венса и Владимира Зеленског, а сусрет је прерастао у експлозивну и жестоку расправу.

28. 02. 2025. у 23:12

БОМБАРДОВАЊЕ СР ЈУГОСЛАВИЈЕ НАЈВЕЋА ГРЕШКА У ВОЈНОЈ ИСТОРИЈИ: Интервју - Јанис Енголфпоулос, вицеадмирал грчке морнарице у пензији

Политика

0 74

БОМБАРДОВАЊЕ СР ЈУГОСЛАВИЈЕ НАЈВЕЋА ГРЕШКА У ВОЈНОЈ ИСТОРИЈИ: Интервју - Јанис Енголфпоулос, вицеадмирал грчке морнарице у пензији

"НАТО бомбардовање 1999. се често посматра као кључни догађај у међународном систему након Хладног рата, посебно због начина на који је обликовао геополитику, међународно право и односе између НАТО земаља и Русије, и ако би било поједностављење рећи да је то директан окидач садашњих конфликата, то јесте допринело дугогодишњим тензијама које су евалуирале у данашњу глобалну динамику".

01. 03. 2025. у 14:49