СКРОМНИ ДРАГУЉАР РЕЧИ: Сећање на Лазу Лазића (1929-2023)

Пише Љиљана Дугалић

06. 12. 2023. у 06:25

СА шумом лишћа средином јесени поштовани и незаборавни Лаза Лазић (1929-2023), књижевник, ерудита, писац за децу, преводилац, антологичар, уредник, песник, мислилац у свему честит и крајње озбиљан, са очаравајућом даровитошћу, дуговеком прибраношћу, моћима луцидног запажања, духовитим осенчењима, безмало поживевши цео један век, напустио је овај наш свет и настанио се у вечности.

СКРОМНИ ДРАГУЉАР РЕЧИ: Сећање на Лазу Лазића (1929-2023)

Фото Српско књижевно друштво

У незабораву за оне који су на време - ко би га знао чиме сем можда својим срцем - стекли ту привилегију да га упознају, с њим разговарају, осете благодат којим озарује свака његова књига, било да је за младе, одрасле, да је есејистика или уметничка књижевност, филозофска промишљања о човеку, животу, уметности. Незабораван и онима који су слушали његово виртуозно беседништво.

Ту неисцрпну глагољивост која је освајала, у овим временима површности и "лаких нота" невелики број, али ипак, истрајне читаоце и заљубљенике у његова дела и непроцењиву стилистику савршених реченице и вртоглаве бујности лексике. Било коју књигу овог свевременог песника, мислиоца и човека да отворите, у њима ћете, у неколико реченица, у једном пасусу, само у стиху, пронаћи оно за чим жуди људско биће, и тако утолити жеђ једном капи са извора Богом примане Истине, на коме се надахњивао овај дивни српски песник.

Као доказ нудимо следећи запис под насловом Снага, из његове књиге записа "Разговор о бесконачном":

Тајна снаге је у крхкости.

Потекавши из равнице панонске, где је равно све одатле па докле поглед сеже, то пространство уселило се у њега и учинило га једним од најплоднијих наших савременика, чији се наслови и издања не могу ни набројати. И његова дуговечност је промисао Творца света, те тако тиме добијена прилика да нам кроз своја дела сведочи рођењем стечену способност да те Богом примане Истине подели у деценијском свакодневном писању.

У својој проповеди уз ковчег овог доајена српске књижевности, свештеник је цитирао речи Св. Апостола Павла, а ми се усуђујемо да их парафразирамо и оне гласе: да нам је све допуштено, али нам све не користи, и тако нас подсетио да је овај врли српски књижевник који је спојио почетак два века, двадесетог и двадесет првог, изобилно и издашно дело оставио нама и наредним генерацијама, препуштајући свакоме да се том делу приближи, или сасвим удаљи бирајући дистанцу. О естетском доживљају и дубинама мисли и висинама спознаја које је као мислилац и ерудита приносио на дар своме роду, потврђују, сигурни смо, сви наслови овог уметника. Ваља се наново у то уверавати сад, када је минуо овим светом.

Лаза Лазић је знао да је човек прах, од земље створен и земља да ће бити, и величину свога дела није мерио по похвалама и хвалоспевима, већ по тихом одобравању и разумевању да то што је за свога живота чинио, чинио је не у славу своју, већ уздижући ону силу Духа и постојања кроз Реч. Јер, после свега, веровао је, једино речи и остају. Ако је човек, писац, стварајући, речима прилазио с уважавањем а не манипулативно, у славу Онога који је све створио, па и Песника, а не своју; у радости давања а не присвајања.

Ова по свему сасвим особена стваралачка Личност, упркос својој скромности, али и мирном достојанству, свакако је заслужио више пажње, не због тога што је њему била потребна, већ што се одсуством пажње према неизрециво бујном делу овога књижевника осликава стање духа културне средине којој је припадао и опште културе народа од кога је потекао. Оставио нам је и дела у пребогатој рукописној заоставштини, при крају живота, ослабљеног вида, пишући на великим листовима папира дебелим црним фломастером. На нама, још више на издавачима, а највише на одговорнима у култури у Србији у трећој деценији двадесет и првог века је да то дело озарено лепотом и драгоценим сјајем поетике овог барда наше књижевности, правог и истрајног драгуљара речи, сачувамо тако што ће се рукописи у будућности објављивати. На ползу рода нашега.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.

15. 12. 2024. у 13:55

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

Коментари (0)

СИНИША МИХАЈЛОВИЋ ПИТАО МАЈКУ ДА ЛИ ЈЕ ХРВАТ ИЛИ СРБИН: Само једном ме је било срамота