ВЕЛИКИ ИСПИТ КЊИЖЕВНОГ ЗНАЊА: Милета Аћимовић Ивков, о "Антологији есеја српских песника"

Д. Богутовић

12. 09. 2023. у 14:00

КЊИЖЕВНИ критичар и есејиста Милета Аћимовић Ивков (1966), аутор веома запажених студија ("Свет и песма", "Песничке загонетке", Трагови читања"), добитник угледне награде за критику "Милан Богдановић", приредио је "Антологију есеја српских песника", у издању "Агоре" - први избор ове врсте у нашој књижевности. Одабрао је 20 аутора.

ВЕЛИКИ ИСПИТ КЊИЖЕВНОГ ЗНАЊА: Милета Аћимовић Ивков, о Антологији есеја српских песника

То су: Јован Дучић, Тодор Манојловић, Вељко Петровић, Станислав Винавер, Аница Савић Ребац, Милош Црњански, Момчило Настасијевић, Растко Петровић, Душан Матић, Васко Попа, Стеван Раичковић, Миодраг Павловић, Иван В. Лалић, Јован Христић, Бранко Миљковић, Љубомир Симовић, Борислав Радовић, Милован Данојлић, Милосав Тешић и Саша Радојчић.

По којим сте критеријумима и мерилима бирали есеје српских песника за вашу антологију?

- Текстови који су ушли у састав антологије, како је речено у тексту предговора, бирани су по културно-историјским и вредносним критеријумима. То је саморазумљиво. Српска (књижевна) есејистика узима интензиван замах у првој половини двадесетог века и до данас је постала значајна и вредна књижевна врста. Историјски преглед новије српске књижевности не може се замислити без описа њеног удела. Њена је посебност у томе што су у другој половини минулог века најбољи песници били и најбољи есејисти. То се мора појмити, проучити и истаћи.

Због чега есеј Лазе Костића отвара антологију?

- Са Лазом Костићем започиње модерно српско песништво. И у почецима есејизма он има видног удела. Због тога је на прочељу, као родоначелник низа песника-есејиста, постављен текст његовог бечког естетичког предавања "О лепим женама у животу и у песми". Његова најзнатнија песма о љубави и болу Santa Maria Della Salute, на опевању лепоте почива. Овај текст ту песму оправдава.

Колико се есејистички жанр мењао кроз време?

- Мењао се интензивно и знатно освајајући и узимајући различите видове. Временом су се издвојили и потврдили: уметнички, научни, историјски, филозофски, књижевни и други начини есејсистичког мишљења. А оно је посебно утолико што у себе значењски плодотворно укључије свестрани приступ теми, објективизован опис, мисаоност, критичко мишљење, али и личну ноту и став. Поред поезије, српска је есејистика вредносно изразито поље наше савремене књижевности које утиче и на друге књижевне врсте. На роман, нарочито.

Како напомињете у тексту предговора, у есејима српских песника може се распознати неколико типова. По чему се они разликују и шта им је заједничко?

- Различитост је у тематско-проблемском и методолошком приступу, као и у начину изградње текста. У стилу, језику и сазнајном доприносу. Док једни активирају општије културолошке или антрополошке теме, дотле се други баве ужим и сасвим конкретизованим делокругом, као специјалистички описи, стваралачки портрети или аутопоетички искази, на пример. Све их повезује ширина и сложеност обухвата, мисаона дубина, значењска вредност и стилска саображеност изабраном предмету. Есеј је текст произишао из културе и у томе је његова посебност, модерност и повишена захтевност. Он не може бити само лепорека, забавна и поучна прича.

Који су то аутори у нашој књижевности оставили вредан траг као песници-есејисти?

- Низ је, заиста, дуг и импресиван. У нашој нововременој поезији певање и мишљење, као потврда освајања модернитета, све чешће иду заједно. Многи су песници изузетни хуманистички зналци, ерудите, а многи, пак, познавацоци разноврсних и различитих области знања. Није било лако сачинити избор, поготово због тога што је реч о првом избору наше есејистичке прозе. Определио сам се за двадесет истакнутих аутора, као својеврсну полазну основу, темељ за будућа разврставања, одабирања и тумачења. Избор је могао бити и другачије сачињен, али треба рећи да су међу овим ауторима они који су, као есејисти, незаобилазни у сваком релевантном и репрезентативном осврту, проучавању и изабирању.

С обзиром на то да у појединим одабраним есејима има полемичких тонова, у којој мери су њихови аутори успевали да очувају објективност у својим оценама?

- У великој су и знатној мери, критичком самосвешћу интелектуалном и стваралачком снагом и луцидношћу, они успевали да одрже страсну меру између субјективизованог приступа и потребе да се стилски углачано, прегнантно и тачно изрекну сазнања и тачне оцене. У томе је једна од дражи и специфичних одлика есејистичког приступа и начина. Задивљују мисаони продори и критички увиди појединих аутора. По њима се и данас оријентишемо. Ова антологија има намеру (и обавезу) да то потврди и истакне. Есеј је велики испит књижевног знања и стваралачког умећа.

Поглед у будућност

У РЕЦЕЗЕНТСКОМ осврту др Радивоје Микић истиче како је овим потезом приређивач хтео да настави нешто веома важно. Његова антологија јесте и заснивање темељне слике вредности есеја српских песника, али је, у исто време и резултат настојања, да се посебно нагласи, да су српски песници увек били окренути и традицији и будућности. Да су о књижевности мислили и тако што су настојали да наслуте нове путеве књижевне уметности, да их образложе и поетички дефинишу.

Трагом најбољих

У КЊИЖЕВНОСТ сте ушли као песник добивши Бранкову награду, а затим сте се стваралачки посветили критици и есејистци - због чега?

- Песничка осећајност ме није напустила, нити сам је опорекао. У једном часу сам се запитао: Можеш ли да напишеш исту или бољу песму од Раичковића, Лалића, Радовића, Симовића, Тешића...? Одговор је био јасан: Не могу! Онда им служи - рекао сам себи. И, ево, као вид службе националној књижевности и култури у мери својих способности и моћи, следећи траг неких од најбољих наших зналаца и тумача: Богдана Поповића, Зорана Мишића, Новице Петковића, Радивоја Микића, чиним то овом антологијом. И намеравам да наставим тим путем.

29. 08. 2023. у 12:45

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Свет

0 10

ТУРСКА ДРХТИ ПРЕД ПРЕТЊОМ ИЗРАЕЛА: Избија трећи светски рат? (ВИДЕО)

МИНИСТАР одбране Турске, Јашар Гулер, изјавио је да Израел може да нападне Турску, чиме је подржао раније изјаве председника Ердогана, који је Израел описао као директну претњу за земљу.

14. 11. 2024. у 17:17