КЊИЖЕВНИ МОСТОВИ: Међународни научни скуп

ОДСЕК за српску књижевност Филозофског факултета у Новом Саду организовао је међународни научни скуп "Анђели у књижевности", организован у четири сесије и уз пленарно излагање медијевисткиње, проф. др Наташе Половине "О анђелима у делу Димитрија Кантакузина".

Фото

Скуп су најпре поздравили подсекретарка Покрајинског секретаријата за високо образовање и научноистраживачку делатност, мр Катарина Ковачевић, продекан за науку и међународну сарадњу, проф. др Зоран Пауновић, представнице Научног одбора скупа, проф. др Светлана Томин и проф. др Горана Раичевић, заменица шефице Одсека за српску књижевност, проф. др Невена Варница и spiritus movens целе приче, секретар, оперативни уредник и практично домаћин, др Милан Громовић, научни сарадник.

Тема је окупила научне раднике из целе Србије (Новог Сада, Београда, Крагујевца, Ниша, Сремске Митровице, Косовске Митровице, Грачанице, Сврљига), али и Црне Горе (Подгорице), Грчке (Атине) и Пољске (Познања, Гдањска), творећи значајну културолошку вертикалу промишљања о ангелолошким темама, како на плану српске књижевности, православља, тако и шире, европског културног простора и хришћанства генерално.

Успостављена је важна линија континуитета када је реч о целовитом погледу на српску књижевност, почев од народне књижевности и средњег века, преко барока и романтизма до модернизма и савремене књижевности. Библијских аспектима и ангелологијом у светлу теопоетских истраживања бавили су се Оливера Радуловић, Ђорђе Ђурђевић, Ђина Весић и Тамара Бабић. Конк тест народних епских песама био је у жижи истраживања Драгољуба Перића и Миливоја Бајшанског. Медијевистички угао гледања је, осим у пленарном предавању, изложен у рефератима Доминике Гапске, Николине Тутуш и Александре Костић Тмушић. Анђелима у српској барокној књижевности, емблемима, бакрорезима, дрворезима и хералдици бавили су се Владимир Папић и Јелена Марићевић Балаћ, док је морфологија анђела у Лучи микрокозма била тема Милорада Дурутовића.

Посебно су драгоцена истраживања на плану поезије, која су мало научно острво унутар већег острва скупа. Анализирани су ангелолошки оквири поезије Сибета Миличића (Растко Лончар), Васка Попе и Ивана В. Лалића (Марко Радуловић, Добривоје Станојевић), Бранка Миљковића, уз компарацију са Рилкеом и Светиславом Мандићем (Слађана Миленковић, Милица Миленковић), Слободана Ракитића (Милан Громовић), Новице Тадића (Жарко Миленковић), Саше Радојчића, Војислава Карановића, Николе Маџирова (Александра Пауновић) и, најпосле, латиноамеричког песника Никанора Паре (Антоније Симић). Када је реч о излагањима заснованим на прозном проседеу, Дејан Ајдачић је говорио о анђелима Милете Продановића, Биљана Турањанин Николопулос и Јелена Младеновић о Горану Петровићу, док су поетичка, интермедијална и компаратистичка излагања Владиславе Гордић Петковић и Кристине Рајић заокружила скуп.

Дакако да је широка и инспиративна тема, знатно мање истражена од демонолошких аспеката на пример, завредила пажњу и проширила истраживачке хоризонте. Скупом Анђели у књижевности дат је темељ на који ће бити могућно накалемити даљу научну надградњу, па и нове уметничке подстицаје. О томе, најпосле, сведоче и заинтересовани студенти Филозофског факултета, који су се нашли у публици, али и песници и писци који су посетили сесије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације