БЕСКРАЈНА ЛАКРДИЈА ГЛОБАЛНЕ ДАНАШЊИЦЕ: Први пут на српском ремек-дело Дејвида Фостера Воласа

ДЕЈВИД Фостер Волас (1962-2008) био је амерички романописац, аутор кратких прича, есејиста и универзитетски професор енглеског и креативног писања.

Дејвид Фостер Волас/ Фото Steve Rhodes Flickr / Википедиа

Остаће упамћен превасходно по кључном роману "Бескрајна лакрдија" (Инфините Јест, 1996), који је часопис "Тајм" уврстио међу 100 најбољих романа на енглеском од 1923. до 2005. Сматра се једним од најутицајнијих и најиновативнијих америчких писаца у последњих тридесет година. Волас је одрастао у Илиноису и завршио колеџ Амерст. Предавао је на неколико америчких универзитета, а иза себе је оставио три романа, три збирке прича, две књиге есеја, као и књигу документарне прозе о историји бесконачности. На српском су досад објављене његове збирке прича "Девојчица необичне косе" (прев. И. Цвијановић, "Агора", 2014), "Кратки разговори с огавним мушкарцима" (прев. И. Цвијановић, "Агора", 2013), "Заборав" (непотпуно издање, прев. А. Манчић, "Рад", 2006), као и маестрална збирка есеја "Узмимо јастога" (прев. И. Цвијановић, КЦНС, 2017).

На крају ове године, на нашој сцени се коначно појављује и Воласово најзначајније дело "Бескрајна лакрдија", у издању "Контраста" (прев. И. Цвијановић). Овај роман смештен је у дистопијску будућност у којој Канада, Мексико и Сједињене Државе сачињавају Организацију напредних америчких нација (ОНАН). Поред политичког уређења, и календар је доживео измене захваљујући "систему спонзорисања", у ери кад потрошачка култура досеже зенит. Уместо по бројевима, године се рачунају и називају према промовисаним производима или спонзорима који дају довољно добру понуду да се година назива по њима. Највећи део радње у роману, на пример, догађа се у "Години Дипендових пелена за одрасле", а неке друге године именоване су према актуелним хамбургерима, сапунима и другим препознатљивим производима који дефинишу савремено потрошачко друштво.

Игор Цвијановић

Постоји неколико шире или уже повезаних наративних токова у "Бескрајној лакрдији". Они се углавном одвијају у америчкој држави Масачусетс, у Бостону и његовој околини, где су смештене Енфилдска тениска академија и кућа за рехабилитацију зависника Енет, два кључна контрапункта. Опскурна терористичка група из Квебека под називом Лес Ассассинс дес Фаутеуилс Роллентс или АФР ("Атентатори у инвалидским колицима") покушава да дестабилизује ОНАН и избори се за независност Квебека. Њихов план је да се домогну копије алтернативног уметничког филма "Бескрајна лакрдија", који се у роману назива још и "Забава", и да га емитују широм Сједињених Држава. Поменути филм је тајно оружје помоћу којег АФР планира да оствари своје циљеве будући да то мистериозно кинематографско остварење има екстремно седативно дејство на гледаоце - толико је забаван да сваки његов гледалац губи вољу за свим у животу осим за уживањем у њему, те напослетку, сви који га виде по правилу умиру уљуљкани у смртоносну пасивност. Та врста кобне зависности (Волас се бави и другим, реалнијим врстама зависности у овом роману) коју "Бескрајна лакрдија" изазива представља Воласово виђење поп-културе уопште, мада ју је данас нужно посматрати и кроз призму незаобилазног утицаја интернета, друштвених мрежа и стриминг сервиса на обликовање стварности, како на индивидуалном тако и на глобалном нивоу. Воласова способност да предосети, предвиди и интелектуално и прозно разради механизме који ће дефинисати функционисање целог света готово само петнаест година касније, једна је од највреднијих особина његовог магнум опуса. Потрагу АФР-а за смртоносним филмом на "картриџу" покушава да осујети један од агената америчке обавештајне службе за "недефинисане услуге" (спој свих америчких обавештајних агенција у једну) тако што ће га се он први домоћи и направити пандан "Забави" који ће имати дијаметрално супротно дејство. Широм романа расути дијалози два агента из супротстављених табора, који се одвијају на стенама изнад Финикса у Аризони, чине својеврсну филозофско-хумористичну позадину Воласовог ремек-дела.

Фото: Промо

"Бескрајна лакрдија" је досад преведена на десетак језика. Поред њене чувене обимности (преко хиљаду страница, од којих су сто педесет напомене са сопствених фуснотама), један од разлога за невелики број њених превода представља и захтевност њеног текста. Волас није штедео ни себе, ни читаоце, а ни потенцијалне преводиоце док је писао "Бескрајну лакрдију". Њени преводиоци, међу које се убраја и потписник ових редова, суочавају се с бременитим текстом, почев од проблематике наслова потеклог из "Хамлета", преко броја радних сати, истраживања и читања пратеће литературе, до тумачења и решавања ауторових језичких "главоломки", све време водећи рачуна о његовом стилу и бројним регистрима у оквиру романа. Воласов стил карактерише сложена синтакса с дугим реченицама, које неретко заузимају и целе пасусе или странице (једна од рекордних у овом преводу садржи преко 450 речи). "Лакрдија" се лексички убраја међу најбогатија дела америчке, а тиме и англофоне књижевности. Волас је искористио преко 20.000 различитих речи у свом ремек-делу, неретко посежући и за неологизмима. Текст врви од "речи на стероидима", како их дефинише Том Бисел, речи проистеклих из Воласових "спелеолошких експедиција по Оксфордском речнику енглеског језика", па су бројни термини из фармакологије, медицине, психологије, филозофије, тениса, америчког фудбала, лингвистике, наркоманског сленга и других, наизглед, неспојивих домена. Језик странаца или мањак образовања код појединих ликова дочаран је неуобичајеном лексиком, буквалним пресликавањем колокација и идиома или намерним граматичким и лексичким грешкама. Мноштво је акронима, на чије дешифровање читалац често мора да стрпљиво чека, а Волас их уводи у текст без упозорења и објашњења да би се њиховом образлагању посветио неколико десетина или стотина страница касније.

Иако је од појављивања "Бескрајне лакрдије" прошло готово 30 година, утисак је да је њена актуелност и већа него у време кад је првобитно објављена. Прекомпоновање политичких односа у свету, еколошки проблеми и несувислост њиховог решавања, развој смарт технологија и сервиса попут "Нетфликса" и њихов удео у свакодневици, значај информисаности и истовремена испразност информација, утицај домена забаве на свакодневни живот, васпитање, образовање, политику (челници држава као кловновски шоумени и кловновски шоумени као челници држава) - све су то Воласове визије садржане у овом роману које је добар део данашње популације на светском нивоу, међу којима и наша, видео и проживео или проживљава у бескрајној лакрдији глобалне данашњице и које ће препознати у овој великој књизи.

БОНУС ВИДЕО: РИЗНИЦА КУЛТУРЕ И ИСТОРИЈЕ: Народни музеј - чувар српске баштине

Препоручујемо

Додатак Култура

0 0

ВАСКО ПОПА: Брат чувара светионика

11. 01. 2023. у 08:13

Култура

0 0

СВЕТСКИ ПЕСНИК СА СРЦЕМ У СРБИЈИ: Одлазак Чарлса Симића, великог поете, есејисте и преводиоца са две домовине

11. 01. 2023. у 06:45

Познати

0 0

НЕПРИЈАТНА СИТУАЦИЈА У ПОТЕРИ: Трагач делио неумесне комплименте Мемедовићу - водитељ остао без коментара

10. 01. 2023. у 12:12

Познати

0 0

НИЈЕ МУ ОТИШЛА НА САХРАНУ: Ово је бивши муж Неде Украден - љубав се родила упркос разлици у годинама (ФОТО)

10. 01. 2023. у 09:35

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације