НАДЕЖДИНЕ ЖИВОТНЕ ПУТАЊЕ: У сусрет 150-годишњици рођења славне сликарке постављена изложба у Галерији РТС
ОПУС Надежде Петровић (1873-1915) несумњиво је померио границе српског сликарства, охрабрио уметнике са почетка 20. века ка новим дометима и усмерио касније генерације, тврди Драгана Божовић, музејска саветница Уметничке галерије "Надежда Петровић" из Чачка, која је са колегиницом Мирјаном Рацковић, аутор ликовно-документарне изложбе којом ће, од вечерас, у београдској Галерији РТС, бити најављен велики јубилеј наше сликарке и родољуба.
Наиме, наступајућа 2023. биће у знаку обележавања 150-годишњице њенога рођења.
- На једном великом фризу представљена су сва места у којима је боравила - прича Божовићева.
- Пуна енергије путовала је са истом страшћу европским метрополама, али и по српским селима.
Надежда ће у Чачку, који ће догодине бити српска престоница културе, бити важна тема, кроз различите програме, уметничке и едукативне. А онда ће 11. октобра у Уметничкој галерији са њеним именом бити отворена велика изложба, која ће потом обилазити градове у Србији и региону, додаје саговорница. Ликовни део постваке садржи три платна из њена ране стваралачке фазе, која су за ову прилику стигла из Чачка, али и три која је, из истог дела Надеждиног опуса, позајмио Народни музеј Србије, који за фебруар спрема велику ретроспективну изложбу.
- Њено стваралаштво је подељено на четири периода: минхенски, србијански, париски и ратни када у новонасталим околностима из чина сликања црпи моралну и емотивну снагу, а њене слике, уз уметничку вредност, носе тежину узвишеног дела подареног Србији - уочава Божовићева. - Дела представљена на овој изложби оквирно илуструју њен уметнички опус. Кроз њих су заступљена два периода Надеждиног сликарства: минхенски период, његова прва фаза која обухвата време похађања сликарске школе Антона Ажбеа у Минхену ("Воденица" и "Читање") и србијански и његова прва фаза којој припада Надеждино активно сликање по околини Београда и у време уметничке колоније у Сићеву, када настају дела јаке енергије и богатог колорита, али и она где је бирала умеренију палету боја, те доминирају смиреност и контемплација ("Предео са колибом" и "Девојчица у белом").
- Годинама након преране смрти Надеждин уметнички рад потпуно је био засењен алтруизмом и родољубљем толико да се скоро искључиво њена личност перципирала кроз жртву велике хероине! Надеждин приступ слици несумњив је резултат школовања у Минхену и боравака у Француској и Италији, а стални повратак традиционалној Србији изражен је у виду тема које носе предзнак националног.
Портрет старице
Да је снага Надеждиних портрета у преносу емоција (личних и портретисаних особа) сведочи и портрет девојчице где доминира умеренија палета боја и лазурно сликање (и не смета што је остао у радној фази) и портрет старице рађен енергичнијим потезима, богатим колоритом и пастуозније - пише Божовићева. - Тематски се издваја слика "Читање" јер обрађује један од ређе заступљених мотива у Надеждином опусу. Иако представља интимни призор из свакодневног живота, сликарка у њега уноси динамику акцентовањем централне површине (блузе жене која чита) јарко црвеном бојом и указује да се већ кроз ране школске радове Надежда формирала као колориста енергичне сликарске личност.
БОНУС ВИДЕО: СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ: Кућа знања и чувар српске културе и идентитета
Препоручујемо
КАНДИДАТ ЗА РУМУНСКОГ ПРЕДСЕДНИКА ЂОРЂЕСКУ: Украјина је измишљена држава, биће подељена сто посто
КАНДИДАТ за председника Румуније Калин Ђорђеску изјавио је да је Украјина „измишљена држава“ коју ће поделити суседи.
30. 01. 2025. у 13:44
БРИТАНСКИ ЕКСПЕРТ: Имамо посла са дилетантом – Зеленски не може да поднесе да је крај
ШЕФ украјинског режима Владимир Зеленски подсвесно не може да прихвати тему повлачења украјинских снага у зони борбених дејстава, изјавио је британски војни аналитичар Александар Меркурис
30. 01. 2025. у 07:58
ДОНОСИ НЕСРЕЋУ УКУЋАНИМА: Верује се да једна ствар никако не сме да се стави у ковчег покојника
ВРЛО често се људи изненаде када виде обичаје у појединим деловима наше земље везано за сахране, а преносили су се са колена на колено и све до данас опстали.
02. 02. 2025. у 08:45
Коментари (0)