РОМАН ИЗ ОЧЕВОГ ПИСМА: Педесет година "Пешчаника", једне од најчитанијих књига Данила Киша
ПРЕ педесет година објављен је роман Данила Киша "Пешчаник". Судбина једне књиге потврђује се у сусрету са читаоцима и у новим читањима.
Читава једна историја читања сплела се око "Пешчаника" на различитим језицима у протеклих пола века. Откако се појавио, "Пешчаник" је једна од најчитанијих Кишових књига, остајући неисцрпљена толиким тумачењима, понекад и дијаметрално супротстављеним, понекад и заморно понављајућим. Остаје то и после свих поетичких промена у којима је суделовала или им је сведочила. Тако је и данас када се од књижевности најчешће очекује што једноставнија прича, док је питање поетике остављено по страни, као да књижевност није последње подручје слободе, критичког мишљења и расправе о великим идејама уз које се може живети и за које вреди живети.
Када је први пут објављен "Пешчаник", било је то велико време поетике. Приче су биле важне, јер књижевност кроз своју историју непрестано живи од прича, али је питање језика било истраживано и расправљано у свим књижевним жанровима, па и у роману, док је питање поетике било непрестано отворено, јер се само тако долазило до сазнајног искуства, до великих тема и великих идеја, као и до кључног израза сваке књижевности. То је питање како. Како причу за коју зна можда сваки писац и већина читалаца његовог језика претворити у непоновљиво искуство књижевности и сазнања, мишљења и конкретног људског живота. Данило Киш је пошао најпре од властитог искуства, да би тај "горки талог" у великим размерама XX века повезивао са епохалним искуством које се уцепило у свест и стварност сваког човека тог доба који није одустао од сопствене савести и који није окренуо главу од сопствене стварности. Приповедајући о нацистичким логорима, Киш причу једнако испуњава ужасима сопствене биографије и сопственим "породичним циркусом". Приповедајући у времену после "Пешчаника" о бољшевичким логорима и монтираним процесима, Киш кроз појединачне биографије својих јунака исписује несвакидашњу људску повест патње и људску драму историје.
Настајући као трећи, завршни део "породичне трилогије", "Пешчаник" је врхунац једног тока Кишовог приповедања и најава приповедања за каквим ће Киш посегнути од друге половине седамдесетих. Реконструишући детињство обележено логорским светом Другог светског рата, "Пешчник" заокружује тематске линије Кишове "породичне трилогије" настајући из аутентичног нуклеуса плаћеног најскупљим личним искуством. Али та реконструкција, за разлику од оне у "Раним јадима" и у "Башти, пепелу", није доминантно лирска, већ је, у својој основи, ближа документарном моделу који ће постати темељно обележје пишчевих књига новела. Та документарност постигнута је кроз паралелни ток "Истражног поступка" и "Испитивања сведока", где се у смењивању прецизних и конкретизованих питања и једнако усредсређених одговора обликује слика једног живота до његових најситнијих појединости. Из тих питања и одговора израња слика оца који је нестао у ужасима рата и у логорима као стварном и симболичком изразу историје XX века. Док су "Слике са путовања" и "Белешке једног лудака", друга два тока "Пешчаника", по свом лирском тону и евокативној носталгији ближа приповедању у роману "Башта, пепео", документарни слојеви "Пешчаника" најнепосредније обликују историјски контекст породичне пропасти у калварији Другог светског рата.
Утемељен у писму из логора, као последњем сачуваном трагу постојања човека у историји и, у исти час, нестанка човека пред ударцима свирепе историје, "Пешчаник" проистиче из "горког талога искуства" по коме ће бити запамћен XX век. Писмо које је антрополошка основа "Пешчаника" упутио је Кишов отац Едуард 5. априла 1942. године из Керкабарабаша сестри Олги.
"Пешчаник" је велика сага модерне књижевности о потрази за оцем, као и за могућностима сазнања о свом свету и његовој историји. Да би се обновила слика оца у конкретизованој стварности његовог живота, у "Пешчанику" се приповедање јавља као истражни поступак, као реконструкција, као смењивање прецизних и пробраним детаљима испуњених питања и одговора. Свако је крив, свако испитивање показаће неку кривицу или напуклину у биографији. Иследник хоће да зна све, сваки детаљ, цео живот, од оног што је речено, преко оног што је учињено, до оног што се мисли, слути или претпоставља. У том сложеном процесу који је увек отворен, а свако може бити крив и јесте осумњичен открива се тоталитарни дух времена. "Пешчаник" је један од крунских израза књижевне слике тог процеса који, настао у једном времену, остаје опомињуће искуство за сва времена.
БОНУС ВИДЕО: РАДА ЂУРИЧИН, НАКОН ОПОРАВКА: Позната глумица у дружењу са пријатељима
Препоручујемо
КИШОВ ЗЛАТНИ КЊИЖЕВНИ ПРАХ: Неуморан у борби за стилске вредности српског језика
15. 10. 2022. у 12:22
ОГОЛИО ДУШУ: Огласио се момак који се последњи сликао са Иваном пре трагедије
27. 12. 2022. у 12:12
МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"
БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет са Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.
21. 11. 2024. у 11:45
РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године
РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.
21. 11. 2024. у 11:32
МНОГИ НЕ ЗНАЈУ: Шта кнез Михаило показује прстом
СПОМЕНИК кнезу Михаилу Обреновићу на Тргу републике постао је главно градско састајалиште Београђана и њихових гостију. Међутим, од многих ћете чути да се састају не код Кнеза већ “код коња”.
21. 11. 2024. у 09:47
Коментари (0)