ТОГ јутра као да сам предосетила нешто. Рекла сам јој да остане код куће. Увече смо били на слави код комшија, њу је болела глава. Рано је легла да спава. Сутрадан јој је било боље и спремила се да иде у школу. Казала сам јој да обуче тањи дукс, јер је напољу пријатно. Ех, да сам само знала да ће наредних десет дана провести по брдима, на мразу и киши...

Коментари (1)

Aleks

18.12.2020. 22:32

Drago dete kako smo bili potreseni,kolko smo se molili za tebe!da ti bog isceli sve rane i da ti nadu...na dan tvoga nestanka smo dosli u nis eto pre god dana,secam se kad smo culi da je gotovo vristali smo od srece moja deca isto.