ЦРНИ ОКТОБАР И ДАЉЕ КРИЈЕ ТАЈНЕ ЗЛОЧИНА: Убице Кнелета, Кундака, Жуће, Гоксија и Шуце и даље нису нађене (ФОТО)

ДЕВЕДЕСЕТЕ године прошлог века у Србији, а посебно месец октобар, остаће упамћени по бројним крвавим обрачунима и убиствима, највише у престоници, од којих до данас, после више од три деценије, многа нису разрешена, а починиоци, нажалост, никада нису идентификовани, ухапшени и процесуирани.

Фото: репринт Новости

Тако ће се ускоро навршити 32 године од убиства Александра Кнежевића Кнелета, жестоког момка и пријатеља Ђорђа Божовића Гишке, Бранислава Матића Белог, Бранислава Лаиновића Дугог, Горана Вуковића, а који је брутално ликвидиран 28. октобра 1992. у хотелу "Хајат". Ни наручилац, као ни извршилац (или више њих, а мисли се да их је било двоје) нису идентификовани, а по свему судећи, никад неће ни бити, те ће то убиство вероватно заувек остати нерасветљено.

Кнеле је ликвидиран са три хица из пиштоља са пригушивачем у апартману 331 хотела "Хајат". Творац чувене дизел-генерације "жестоких момака" лежао је на стомаку, а на огледалу је крвљу била исписана порука "број 1", која до данас није дешифрована. У моменту кад је убијен код себе је имао 5.000 немачких марака готовине и на себи злата вредног око 80.000 марака. Ништа није узето.

Foto: Фото: Фотодокументација Борбе

POGLEDAJ GALERIJU

На Кнелетову сахрану дошло је неколико хиљада људи, а чак 162 читуље посвећене њему, освануле су у дневним новинама. На последњи пут испраћен је уз песму "Тихо ноћи", коју је "за великог пријатеља", пред више од 35.000 људи, на концерту на Сајму, са сузама у очима певао Џеј Рамадановски, док је публика гласно скандирала Кнелетово име.

Убиство генералног секретара Југословенске левице Зорана Тодоровића Кундака прва је ликвидација за коју су својевремено, некадашње власти СР Југославије, тврдиле да има "политичку позадину".

Тачно 27 година прошло је откако је Тодоровић, 24. октобра 1997, ликвидиран испред зграде "Беопетрола" у Новом Београду, где је био директор. Иза овог бруталног злочина, који је изазвао шок у тадашњој Савезној Републици Југославији, остала је само тајна - ни починилац, нити налогодавац, никада нису откривени.

Фото: Фејсбук/Легенде деведесетих

Тодоровић је, након што га је возач довео до "Беопетрола", срео Синишу Миленковића, комерцијалног директора фирме. Док су разговарали, младић у црној јакни и са капом "фантомком" пришао је и испалио четири хица у Тодоровића, док је Миленковић тешко рањен и остао је инвалид.

Очевици су описали убицу као тамнопутог, младића висине око 170 цм, који је, након злочина, побегао према оближњем градилишту. Возач је покушао да га прати, али је убица запуцао из "хеклера" и успео да побегне.

Фото: Принтсцреен

О убиству се дуго спекулисало, тражећи мотиве у политичкој и пословној сфери. Помињала се и блискост Тодоровића са Мирјаном Марковић, супругом Слободана Милошевића. Ипак, истрага је нагињала према пословном утицају Тодоровића, нарочито у трговини нафтним дериватима, као могућем мотиву.

Подсетимо, Миладин Сувајџић, познатији као Ђура Мутави, изјавио је својевремено, као сведок сарадник у Специјалном суду у Београду да је, поред осталих, за убиство Кундака, одговоран "земунски клан". Истрага за ликвидацију Тодоровића, упркос изјави Сувајџића, никада није покренута.

Фото: Фејсбук/Легенде деведесетих

Зоран Димитров Жућа био је један од најупечатљивијих ликова из култног документарца "Видимо се у читуљи". Али, као и већина актера тог филма, није поживео дуго по његовој премијери. Убијен је 6. октобра 1996. око 20 часова, између улица Гласиначке и Владимира Томановића на Коњарнику, где је погођен са четири хица. Сведока овог злочина није било. Његови пријатељи из "вождовачког клана" били су сигурни да је Жућу убио неко коме је он веровао, јер те вечери није носио панцир, ни пиштољ, од којих се није одвајао. Убица, као ни налогодавац никад нису пронађени, али се причало да је Жући главе дошао његов "пријатељ", који га је намамио поруком на пејџер, а да су директни извршиоци били из Новог Пазара, све због послова везаних за дрогу.

Горан Радуловић Гокси, рођени Београђанин пореклом из Црне Горе, био је близак сарадник Вука Драшковића, док је његов Српски покрет обнове држао власт у Београду, а приватно је, у сувласништву, у градском спортском предузећу "Таш" држао теретану.

Припадник Драшковићевог обезбеђења убијен је у сачекуши 26. октобра 1999. на Дорћолу, када је непознати нападач у њега испалио пет метака, док је седео у свом аутомобилу марке "бмв" испред улаза у зграду. Комшије су сведочиле да је нападач истрчао из мрака, пришао аутомобилу с десне стране и пуцао кроз бочни сувозачев прозор. Свих пет хитаца погодило је Гоксија у главу.

Фото: Принтсцреен

После злочина нападач је побегао кроз пролаз између зграда, одакле му се губи сваки траг. Према изјавама очевидаца, који су са прозора видели убиство, био је висок око 180 центиметра, стар између 25 и 30 година, и носио је на глави качкет. Сачекушу на Дорћолу повезивали су и са ударом на СПО, и то после покушаја атентата на Драшковића на Ибарској магистрали 3. октобра 1999, када су погинули Веселин Бошковић, директор Дирекције за градско грађевинско земљиште Београда и брат Данице Драшковић, шеф обезбеђења лидера СПО Звонко Осмајлић и телохранитељи Вучко Ракочевић и Драган Вушуровић Гага. 

Шабана усмртио кум, њега Црна Јасмина

ДЕЈАН Марјановић Шабан био је некрунисани криминални краљ Звездаре. Завршио је грађевинску школу, имао трговинску фирму, добра кола, лепе девојке... Довођен је у везу са многим познатим певачицама, па и са Светланом Величковић, што је он увек демантовао. 

Последњи интервју је дао пре него што ће бити убијен: 

Фото: Фејсбук/Легенде деведесетих

- Јутрос су покушали да ме убију! Не знам како, али остао сам жив. Сазнаћу ко је пуцао, али ме више занима: Зашто? Сад је на улици неко чудно време, клинци шетају са пиштољем за појасем и чекају неког познатог да упуцају. Бојим се само тих напаљених момака да се преко мене мртвог не прославе. Али, јадна је то слава. Данас је вештина не убити никог, а величина остати жив. Сутра ћу већ бити далеко. Идем у Америку. Ћао... 

Ипак, два сата касније, 18. октобра 1994. је убијен. Имао је само 23 године. Хицима из револвера убио га је његов малолетни кум Александар Пауновић (15) познатији као Мали Паун, испред улаза у зграду у којој је живео у Булевару краља Александра. Седам дана после убиства, Паун се предао полицији, а седам година касније пресудила му је вереница Јасмина Антонијевић, која је усмртила и свог дечка Милана Томовића због чега је ухапшена 2014. Тада је у медијима постала позната као Црна Јасмина. За Малог Пауна добила је шест, а 2016. је за Томовића осуђена на 13 година затвора. 

Фото: Фејсбук/Легенде деведесетих

У Шуцу испаљено 20 метака

ПРОШЛО је 28 година од убиства Небојше Ђорђевића Шуце (28), једног од вођа навијача Црвене звезде и припадникa Арканове Српске добровољачке гарде, који је ликвидиран у сачекуши испред своје куће у Земуну 12. октобра 1996. Изрешетан је док је паркирао аутомобил. Више од 20 метака погодило га је у главу. Мотив убиства, као и починиоци, до данас су остали непознати. 

Рођен је у Лесковцу, али је детињство провео у Београду и од тада датира његов надимак који је добио јер му је отац био обућар - шустер. Од малих ногу је на улици показивао храброст, није се либио ни са ким да се потуче. Тим адутима се пробио и на трибини и постао вођа навијача. Почетком деведесетих учланио се у Српски четнички покрет Војислава Шешеља, где је био потпредседник, а када је основана Српска добровољачка гарда, одмах јој се прикључио. Био је на ратишту, где је и рањаван и стекао је чин пуковника. 

Његова удовица Александра се касније удала за Милорада Улемека Легију. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације