СПАСАО ЈЕ ДВЕ ДРУГАРИЦЕ ДА ИХ КОСТА НЕ СТРЕЉА: Сведочење родитеља дечака рањеног у "Рибникару"

"ТАТА он је имао црвене очи као ђаво, никада тако нешто нисам видео". Ово је Ј. Д., дечак који је рањен прошле године у масакру у "Рибникару", казао за Косту свом оцу Небојши Димитријевићу, који је то пренео на данашњем суђењу у Вишем суду у Београду у парничном поступку за надокнаду штете против Косте, његових родитеља и школе, а по тужби тог рањеног дечака.

Фото: Новости

Он је рекао да је Коста његовог сина погодио метком у бутину, док га је други промашио и прошао поред њега ка вратима, када је бежао да изађе и спаси се.

- Рекао ми је да је прескакао мртву и крваву децу. Да су две другарице трчале за њим и да их је он буквално повукао, иначе би биле стрељане - навео је отац.

Он је испричао да се његов син од тада налази у лошем психичком стању и да дуго није хтео да разговара са њима о том злочину.

- Буквално му некад извлачимо речи из уста, како би нешто сазнали. Он није добро. Има и болове у бутини, где је погођен, поготово када долази промена времена. Тада зна да добаци: "Ево ме к`о баба, опет ће промена времена" - објашњава отац. - Све време мој син иде на групне и индивидуалне психотерапије, узима лекове за спавање, али не спава. Када чује неки јачи звук, ударац или петарду он скаче и тотално се избезуми. Сви га тада смирујемо. Веома је тешко да гледаш своје дете у том стању. Поремећено му је цело детињство. Када се вози аутобусом и возач нагло закочи, он успаничено зове мене или мајку, да пита шта да ради, да ли да излази из превоза.

Небојша Димитријевић је испричао и да га је тог 3. маја син позвао око 8.45 часова и рекао му да је рањен и да дође по њега.

- Јурио сам са другог краја града и када сам стигао, он је већ био одвежен у дечију болницу у Тиршовој. Затекао сам га живог, са полицијским инспекторима у болничкој у соби. Био је три дана у болници. Имао је прострелну рану, која је била дубока и тешко зарастала - казао је отац.

У суду је сведочила и дечакова мајка Будимка Димитријевић, која је учитељица у "Рибникару" и тог дана је била у школи. Она је тихо причала и казала да њен син није добро, да им је од 3. маја тешко да се врате у нормалу и да ће последице осећати све док дишу.

- Тада сам била учитељица трећег разреда и чули смо неку пуцњаву али сам мислила да неко прославља испред школе. Онда је колега отворио врата учионице и рекао: "Излазите, излазите, пуца се у школи!" Нисам знала шта нас је снашло, извела сам децу напоље и ту му је у маси пришао млађи син и рекао: "Мама ја сам погођен!" Нисам била при себи, тражила сам старијег сина, који је осми разред и није ми се јављао на телефон. Млађи син ми је опет поновио да је погођен, а ја сам му рекла: "Добро је, жив си" - испричала је мајка.

Она је казала да су њени ђаци почели да плачу, да их је смиривала, а да је била ван себе. Онда јој се јавио и старији син и рекао да је закључан у свлачионици за физичко, док су млађег одвезли у болницу.

- Касније сам пролазила кроз масу окупљених људи избезумљена и чујем да има жртава. Тај дан ћу памтити до краја живота - казала је Будимка Димитријевић.

На крају данашњег суђења судија је наложила да се ураде ортопедско и неуропсихијатријско вештачење дечака Ј. Д.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације