МАЛОЛЕТНИЦИ ПРЕД СУДОМ ЗБОГ 755 ПРЕСТУПА: Ристановић о кршењима правила и новчаним санкцијама за грађане

ПРЕКРШАЈНИ суд у Београду је један од највећих у земљи и само у прошлој години имао је више од 160.000 предмета. Судије, њих 117, свакодневно се баве разноразним предметима због тога што грађани крше јавни ред и мир, не поштују мере по Закону о спречавању насиља у породици, учествују у насиљу на спортским манифестацијама или - бацају ђубре кроз прозор и шверцују се у аутобусу. Ипак, највише предмета процентуално се односи на кршење правила у саобраћају, а најчешћа казна за грађане који их прекрше је новчана. О томе шта све и како ради београдски Прекршајни суд за "Новости" говори његова председница Оливера Ристановић и истиче да је број предмета у раду мањи у претходне три године:

FOTO: N. Skenderija

- Значајно је да је први пут за последње четири године просечан број нерешених предмета по судији испод хиљаду, а од укупног броја предмета у 2023. решено је њих 86.814, у просеку 70 дневно. Највећи број предмета се реши у првој години поступања и све већи број осуђујућих пресуда не дође до поступка извршења јер грађани плаћају новчану казну у року који им је суд оставио. Тамо где су испуњени законски услови, суд омогућава плаћање новчане казне у више месечних рата, највише шест и то је погодност за све савесне грађане.

Ристановићева додаје да је прошле године вођено чак 755 поступака према малолетницима, док је за кршење Закона о јавном реду и миру било око 5.000 предмета. Најтежи прекршаји, који се односе на насилничку вожњу и грубо кршење правила, раде се у дежурној служби Прекршајног суда у Београду чији рад је организован у Савској улици, сваког дана, викендом и празником, а тако је и ових празничних дана.

- За најтеже прекршаје из области јавног реда и мира, насиље у породици или на спортским манифестацијама, организован је рад у дежурној служби у Булевару деспота Стефана. Тамо се изричу најстроже санкције, новчане и казне затвора. Законом о прекршајима се физичком лицу може изрећи максималних 150.000, односно до 300.000 динара (уколико је учинио више прекршаја), а казна затвора највише у трајању до 60, односно 90 дана и оне се врло често изричу - истиче наша саговорница.

За најблаже прекршаје, законодавац је прописао издавање прекршајног налога што је случај, на пример, када пешак улицу пређе ван "зебре", али они најчешће плате половину новчане казне у року од осам дана. О томе да ли постојећи закон препознаје слање е-поштом с обзиром на то да се неретко дешава да се грађани жале да нису добили обавештење о казни и позиву да оду и изјасне се у полицији о прекршају, Ристановићева појашњава:

- Суд комуницира са странкама електронским путем прописан пословником. Врло често по решеним предметима странке путем мејла траже инструкције за плаћање или достављају доказ о уплати, правдају изостанке са рочишта, шаљу поднеске или одбране уз електронски потпис. Управа суда је дужна да потврди пријем мејла и обавести странку о свему. Што се тиче електронске доставе, суд то не ради јер није прописано законом.

Уколико се говори о достави, рецимо прекршајних налога, начин уручења прописан је Законом о општем управном поступку. Ристановићева каже како се најчешће догоди да грађани нису упознати да им је покушана достава, јер неки не живе на адреси на којој су пријављени, а неки не затекну обавештење о покушаном уручењу пошиљке. Раније је поштар остављао обавештење да се пошиљка може подићи у пошти у одређеном периоду, а сада се оставља само обавештење да је у последња 24 сата два пута покушано уручење:

- Наглашавам да се ради о уручењу државних органа или јединица локалне самоуправе, а не суда. Као последицу оваквог уручења имамо окривљене који нису поступили по налогу МУП или Комуналне милиције и за то им прете озбиљне новчане казне. Увек наглашавамо свима који се обрате суду да уколико имају број предмета могу на току предмета прекршајних судова проверити статус и евентуалне радње које је суд предузимао. Сваки грађанин може и у Регистру неплаћених новчаних казни, уношењем имена и ЈМБГ броја, да провери има ли неплаћену казну:

Многи грађани жале се на гласну музику из других станова, грађевинске радове ноћу, плач деце, свађе, лавеж паса...

- Ремећење јавног реда и мира виком, свађом, буком, галамом, гласном музиком може да "кошта" од 5.000 до 20.000 динара - каже наша саговорница. - За исти прекршај, а уколико је почињен у групи од три и више особа, казна је од 20.000 до 50.000 динара. Но, много значајнији је Закон о заштити од буке у животној средини којим је прописано да ће се казном од 200.000 динара казнити угоститељ ако емитује буку изнад прописаних вредности.

Чест случај је да неодговорни власници паса своје љубимце изводе без корпе и поводника да трче по парковима и улицама, иако тамо увек има деце, старих, других животиња...

- Испоставило се да су се власници паса показали као изузетно одговорни и савесни у поступку, те већина њих углавном одмах прихвати одговорност за прекршај и плати новчану казну. Имали смо и ситуације да је власник пса окривљен зато што није држао животињу под контролом па је изазвала саобраћајну незгоду. Међутим, ни поступање грађана и однос према оваквим појавама није увек исти. Некима не смета да виде пса без повоца, а други се плаше. Иначе, посебно је прописано време када се пас може изводити без повоца на јавну зелену површину, дозвољено је увођење пса и мачке у лифт стамбене зграде уколико је празан, а приликом коришћења лифта, степеништа и ходника стамбене зграде, пас мора бити на повоцу. За кршење ових одредаба казна је 10.000 динара.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације