НАЈВЕЋИ БРОЈ УДАРАЦА ДОБИЛА У ПОТИЉАК: Настављена апелација о убиству певачице, суткиња читала детаље пресуде

ДЕТАЉНИМ читањем пресуде, која са резултатима вештачења и осталих доказних радњи броји скоро 700 страница, јуче је у Апелационом суду у Београду настављена седница по жалбама адвоката Зорана Марјановића, који је првостепено осуђен на 40 година затвора због убиства супруге Јелене.

Фото: Приватна архива и "Новости"

Претходно је саопштено да је одбијен захтев одбране да се из већа изузме судија Растко Поповић због могуће пристрасности, јер је реч о супругу министарке правде Маје Поповић.

У образложењу председника Апелационог суда Душка Миленковића наводи се, поред осталог, да је тачно да је његов заменик судија Растко Поповић, министаркин супруг, као и да је судија Јелена Шкулић, која је донела првостепену пресуду, била помоћник код њега, да су невиђени медијски притисци, али и да сматра да то нису разлози за изузеће.

Потом је судија известилац Снежана Јовановић почела са читањем првостепене пресуде. У првом реду седео је окривљени Зоран Марјановић, а поред њега судски стражар. За разлику од претходног дана, он је био у оделу. У публици, поред адвокатских помоћника, седели су и Марјановићев брат Милош и син Урош. Током читања пресуде могло је да се чује и да је оптужница мењана неколико пута. Такође, оно што се зна, током поступка промењена су чак четири тужиоца.

Наведено је и да је Марјановић 2. априла 2016. године око 17 сати на насипу Црвенка у Борчи убио супругу Јелену (33), чиме је, како се наводи, са умишљајем починио кривично дело тешко убиство. Уследио је потом опис кривичног дела, али и читање обдукционог налаза у коме је дато и 28 фотографија убијене жене, њене гардеробе, обуће... Детаљно су изнети подаци прикупљени током форензичке обраде лица места, као и ДНК резултати.

- Највећи број удараца у потиљак, од најмање осам, који јој је починилац задао, Јелена је примила док је била у каналу - наведено је у закључку патолога.

- На основу анализа траве и гранчица пронађених у њеном душнику и плућима закључује се да је место злочина ту где је касније пронађено и тело, односно да је убијена у каналу. У води је провела од најмање четири до пет сати, а највише 10 и више.

У закључку патолога се наводи и да у Јелениној крви није било алкохола и дроге, да је у подноктном садржају изолован само њен ДНК, као и да је из огреботине на руци Зорана Марјановића изолован само његов ДНК. Описан је и траг који је за собом оставио починилац тешког убиства, а који се налази са друге стране канала. Наведено је и да је са једног нокта Јелене Марјановић скинут мушки ДНК, али да он није идентификован.

Судија известилац Снежана Јовановић набројала чак десетак имена људи којима је узиман ДНК, а из чега се може закључити да су потенцијално били сумњиви, као извршиоци овог злочина. Ипак, ниједан се није поклопио са оним пронађеним на нокту, патици и доњем делу гардеробе убијене Јелене. Помињано је и вештачење мале Јане, Зоранове и Јеленине ћерке, која је у тренутку убиства мајке имала пет година. Она је са родитељима била на насипу, када је млада жена нестала. Поред осталог, наведено је да је високо интелигентна, а да је душевно развијена изван свог узраста. Њено вештачење је наложено како би могла да сведочи. Њена изјава ишла је наруку Марјановићу, јер је навела да се "мама изгубила у трави", а да се она није одвајала ниједног тренутка од оца. 

БУРМА УБИЈЕНЕ ЈЕЛЕНЕ

ТОКОМ читања пресуде наведене су и изјаве бројних сведока, који су причали о односу Јелене и Зорана, али и да млада жена никада са прста није скидала бурму. Ипак, после злочина уочено је да на њеном прсту нема бурме, а случајно или не, баш на нокту са тог прста изолован је мушки ДНК, који до данас није идентификован.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације