"ТУ СМО ПРОСИПАЛИ ОСТАТКЕ ТЕЛА": Језиво сведочење Спасојевића, са Миљковићем коменатрише слике из Ритопека и Сурдука (ФОТО)
ИСПИТИВАЊЕМ сведока окривљеног Николе Спасојевића Спалета наставља се суђење криминалној групи Вељка Беливука и Марка Миљковића, оптуженој за седам убистава, отмице, силовање, као и недозвољену трговину наркотицима и оружјем.
Миљковић пропитује Спасојевића о убиствима Величковића и Глигоријевића
Миљковић: Да ли сам ја познавао Горана Величковића?
Спасојевић: Ја нисам, не знам да ли си ти.
Миљковић: Да ли смо имали неки проблем са њим?
Спасојевић: Ја мислим јесте, око неке навијачке приче.
Миљковић: Када си после отмице дошао на стадион, да ли сам ја био тамо?
Спасојевић: Пошто смо отишли купили џакове, секире и кадице, вратио сам се на стадио и тамо затекао тебе.
Миљковић: Морамо да рашчивијамо, шта смо радили ко је где седео у ресторану, јесмо ли причали?
Спасојевић: Не сећам се, вероватно сам пио лимунаду и јео колаче. После неког времена си ми рекао да треба да те возим у Ритопек
Миљковић: Јесмо ли заједно куповали све то?
Спасојевић: У близини скретања за Винчу, вероватно су нас снимиле камере, рекао си ми да идемо да убијемо човека и нисам обраћао пажњу на детаље
Миљковић: То ти кажеш. Кога си видео у дворишту, када смо дошли у Ритопек?
Спасојевић: Неко је био у гаражи, неко у дворишту
Миљковић: Аууу.
Спасојевић: Били су у гаражи, ти улазиш у бункер. Ја сам остао са Драганићем.
Миљковић: Како знаш да сам га ја убио?
Спасојевић: Ви сте се хвалили, тај дан нисте секли тело, него сутрадан.
Миљковић: Јеси ли видео некада Горана Величковића?
Спасојевић: Нисам га никада видео у изворном стању, само исецканог.
Фото: Приватна архива
Миљковић: Ајмо сада мало Александра Глигоријевића. С ким долазиш у Ритопек тога дана?
Спасојевић: С Вељком Беливуком.
Миљковић: Не сећам се шта је јуче све испричао, да не мисли да га завитлавам.
Спасојевић: Дошли смо Драганићевом астром, био је Лалић, Драганић и Будимир.
Миљковић: Да ли си видео Глигоријевића у кући?
Спасојевић: Ја сам га видео тек у бункеру, нисам веровао уопште да ће бити отет.
(Александар Глигоријевић је, подсетимо био сарадник кримналне групе, али је такође отет и убијен у Ритопеку према оптужници. Наводно, мотив за то је био што су посумњали да је почео да сарађује са супротстављеном криминалном групом)
Миљковић: Када сам ја дошао у кућу?
Спасојевић: После подне.
Миљковић: Да ли је Лалић дошао са вама астром, рекао си мало пре да јесте?
Спасојевић: Не Лалић, Небојша Јанковић.
Миљковић: Извињавам се, можда је моја грешка
Спасојевић: Не мораш да се извињаваш. Глигоријевић нам је био друг, то знате сви. Био сам погубљен скроз.
Миљковић: Лалић у тим кривичним делима није помињао Спасојевића, а он сад има конфузију око Лалића.
Спасојевић: Ја знам да је био у кући, али не знам у том моменту да ли је дошао са Марком.
ТАЊА МИЉКОВИЋ ОПЕТ СЛАЛА МАРКУ ПОЉУПЦЕ
Иначе, супруга Марка Миљковића, која и данас седи у публици највеће суднице Специјалног суда, срдачно се јавила свим оптуженима а наводно је посебно била сконцентрисана на супруга, ком је послала пољпце, а он је њој у знак поздрава намигнуо. Тањи Миљковић, срдачно се јавио и Вељко Беливук.
Током данашњег суђења она је негодовала док је Спасојевић одговарао на питања њеног супруга, а цинично се насмејала када је говорио о томе колико се плашио Миљковића и Беливука, нарочито када је рекао да би га до сада појеле рибице да им се успротивио.
Тања Миљковић је иначе села у део публике, тачно иза супруга.
Напета атмосфера у судници, кумови се препуцавају, судија реаговала
Миљковић: Рекао си да познајеш Влада Драганића од раније и да си се изненадио када си га видео први пут у Ритопеку?
Спасојевић: Тако је, звали сте га Боске.
Миљковић: Зашто смо ти рекли да ћутиш када си ушао у скривену просторију?
Спасојевић: Не знам, то је питање за вас. Нисам ни питао, био сам забезекнут призором. Пре него што ћете отићи, мислим да си ти појачао траку на Горану Михајловићу.
Миљковић: У који смо га најлон наводно увили, зелени или провидан?
Спасојевић: Мислим у оба, нисам обраћао пажњу
Миљковић: Због чега си покушао да ступиш у контакт са Гораном, када смо ти рекли да не причаш са њим?
Спасојевић: Не знам, питао сам га да ли је гладан, жедан. Било ми је жао човека, знао сам да ће ујутру бити убијен. Као и код Власте јер сам пробао да га упозорим да ће бити убијен.
Миљковић: Ја нисам имао страх.
Спасојевић: Зато си возио блинду.
Мило Радуловић Капетан и Марко Миљковић, Фото Приватна архива
(Судија се умешала и упозорила Спасојевића и Миљковића да поведу рачуна о начину комуникације и да Миљковић не реагује бурно, уколико није задовољан одговорима)
Судија: Ово је опомена, како можете да му кажете да је психопата. Он вас не вређа.
Миљковић: Јел требало да га убијеш или онеспособиш ако крене да бежи?
Спасојевић: Ја сам схватио да треба да га онеспособим
Миљковић: Рекао си да је требало да га испитујемо сутра, како ако га ти упуцаш?
Спасојевић: Како да га испитујете ако побегне, нико није рекао где да пуцам, ја сам тако схватио да га онеспособим
Миљковић: Рекао си да ти је Михајловић рекао да је причао са мном, како је знао ако су му везане очи?
Спасојевић: Прича се устима а не очима, Горан је мртав а ти си ту, тако ми је ракао.
Миљковић: Није Горан мртав а ја јесам ту.
Спасојевић: Судија, он му је сервирао причу да ће га сутра пустити, дечко је чак током ноћи заспао, толико га је опустио.
Миљковић: Да ли је тебе видео Михајловић?
Спасојевић: Није могао да ме види, биле су му везане очи.
ТЕЛО СПАЉЕНО У СУРДУКУ
Спасојевић је раније испирчао да су га позвали да дође у Ритопек да би чувао једну ноћ отетог Горана Михајловића, који је потом убијен. У време убиства, како је навео Спасојевић, није био присутан. Током сведочења рекао је и да га је Марко отровао, а да су га потом камионом пребацили у двориште куће у Сурдуку у ком су његови остаци спаљени а потом бачени с моста.
Миљковић: Како му изгледа лице, како си закључио да је мртав када си се вратио камионом?
Спасојевић: Глава му је вирила, био је замотан. После смо и њу замотали. Видео сам га из профила.
Миљковић: Која двојица су стајала вам камиона а која двојица су се попела?
Спасојевић: Ти и Вељко сте мени и Драганићу додали тело, морали смо да га извучемо кроз отвор из тајне просторије, па смо тело Горана Михајловића полегли у камион.
Миљковић: Зашто смо ми требали да се закуцамо у полицију ако наиђе, а купили смо песак да сакријемо тело у камиону?
Спасојевић: Тако си ми ти рекао, да је план ако заустави полиција ви идете колима и закуцаћете се. Возили смо мртво тело човече.
Миљковић: Опиши ми чизме, качкет и радна одела која си купио за то дело?
Спасојевић: Биле су веће чизме, мислим да је комбинезон једноделни и црни качкети
Миљковић: Јел гледаш како се прави ломача, или је већ била направљена?
Спасојевић: Како да буде направљена када нисте били ту, Вељко је направио.
Миљковић: Јел било крви у камиону или телесне течности?
Спасојевић: Не.
Миљковић: Шта је за тебе била велика ватра у дворишту?
Спасојевић: Нисам мерио ватру.
Миљковић: Судија, за мене је велика ватра ако гори овај суд, молим Вас судија, нека да одговор.
Судија: Следеће питање, рекао је велика ватра.
Миљковић: Колико је временски био густ дим?
Спасојевић: Неко време, док све то није изгорело, та гума и ћумур.
Горан Михајловић и злогласна кућа у Ритопеку / Архива
(Подсетимо, сведок сарадник је раније испричао да су унапред купили и донели гуме и ћумур, да направе ломачу на којој је запаљено тело Михајловића)
Миљковић: Рекао си да је твој задатак био да глумиш да чистиш плац, да ако неко пријави полицији, шта?
Спасојевић: Човече, нисмо палили роштиљ за 1.мај, палили смо човека. То је био план, у случају да неко пријави полицији, као што је и дошла комшиница да пита шта се дешава. Вељко је комуницирао са њом.
Миљковић: Јесмо ли ми били маскирани?
Спасојевић: Кад носиш качкет и комбинезон, то је за мене неко маскирање, глумили сте раднике.
Миљковић: Да ли је комшиница причала и са мном?
Спасојевић: Не, био си близу, нисмо се играли жмурке човече.
Миљковић: Колико је сати било када је дошла?
Спасојевић: Био је дан, нисам штоповао време.
Миљковић: Ти описујеш, колико тела је остало, кажеш "где смо када смо загасили ватру утврдили да није изгорело цело тело, да је остао део од колена до груди, знам да су коментарисали да је остало срце и груди". То је прилично остало?
Спасојевић: Рекао сам шта сте коментарисали, све смо то ставили у један џак.
Миљковић: А у Ритопеку нам треба шест џакова за једно тело?
Спасојевић: Друго је када самељеш цело тело, овде је већи део изгорео.
Миљковић: Имам примедбу, разлика између шест џакова и једног џака је пет џакова, а описао је да је остало скоро цело тело.
Миљковић: Зашто нисмо ту тело бацили код куће у Дунав, него смо возили до Пупиновог моста?
Спасојевић: Ја сам само извршавао, не знам
Миљковић: То ћемо да видимо шта си ти радио
Спасојевић: Ту сам, видећемо
Миљковић: Зашто нисмо остатке ставили у товарни део?
Спасојевић: Не знам, ви сте одлучили да се стави код сувозачевих врата камиона, иако ми је то било морбидно и дан данас кад се сетим осећам тај мирис спаљеног тела
Миљковић: Рекао си да смо лопатама товарили остатке са згаришта, шта?
Спасојевић: Не знам, знам да су биле гуме, дрва, људско тело, то сте бацили са литице, оно што се претворило у пепело. Марко, скоро цело тело је сагорело и претворило се у пепео.
Миљковић: Где смо запалили комбинезоне?
Спасојевић: Исто на том згаришту, изгорело је
Миљковић: Да ли смо се окупали у Сурдуку после тога?
Спасојевић: Не.
Фото: Инстаграм
Спасојевић изашао за говорницу, Миљковић наставио испитивање
Никола Спасојевић изашао је за говорницу која се налази на средини највеће суднице, а из бокса за оптужене, који је непробојним стаклом одвојен од суднице у пратњи шесторице стражара уведен је и Миљковић.
Миљковић: Ја бих вас судија питао да ли можемо да гледамо слике из Сурдука?
Судија: Можемо, после паузе.
Миљковић: Важи. Имам још питања везано за шине, рекао си да ме убиство Властимира Милошевића коштало 100.000 евра, да ли си конкретизовао за шта?
Спасојевић: Не.
Миљковић: Како ти се представио Мирко Којић, ко је он?
Спасојевић: Као твој кум, Која, живео је близу твоје куће
Миљковић: Живи.
(Подсетимо, Којић иначе кум Марка Миљковића се води као нестао)
Миљковић: Како је изгледао?
Спасојевић: Пунији човек, носио је браду, видео сам слике из Ритопека.
Миљковић: Да ли сам познавао Горана Михајловића?
Спасојевић: Не знам.
Миљковић: Да ли је опсервиран од стране нас?
Спасојевић: Ни то не знам.
Миљковић: Како и где је наводно отет Горан Михајловић?
Спасојевић: Не знам.
Миљковић: Када је била отмица?
Спасојевић: Почетком 2019., то везујем за радове у стану у Миријеву, почели смо их почетком године.
(Спасојевић је раније рекао да је у време отмице и убиства Михајловића, чије је тело према његовим наводима спаљено у Сурдуку, реновирао стан Беливуковог рођака у Миријеву)
Миљковић: Рекао си да си док си чувао Михајловића разговарао са њим и да ти је рекао да су га другови наместили, чији другови, наши или његови?
Спасојевић: Не знам, мислим његови.
Миљковић: Да ли можеш да ми прецизираш месец, када је то било? Почетак године је опширно?
Спасојевић: Више ка средини.
Миљковић: Пошто си 100 пута рекао да си се плашио да си готов после убиства на шинама, зашто би ти нашкодили када смо ми правоснажно ослобођени и више не може да нам се суди па све и да говориш истину?
Спасојевић: Ја сам правно неук, рекао сам како јесте.
Миљковић: Да ли скај телефон подржава гугл мапе?
Спасојевић: Не, знам шта хоћеш да ме питаш, послата вам је слика где се налази.
Миљковић: Рекао си да си одбио да идеш са нама до куће у Сурдуку, како си смео да одбијеш?
Фото Копирајт
Спасојевић: Ја сам вас Марко одвезао до куће, нисам одбио. Они су рекли да изађем из кола да кренем до куће, а ја сам се плашио и питао сам јел морам са вама, рекли сте да не морам и био сам срећан што не идем у то двориште до куће.
Миљковић: Да ли смо ти рекли за шта нам треба кућа?
Спасојевић: Не, ништа.
Миљковић: Када смо ти први пут рекли за шта нам треба кућа?
Спасојевић: Тек у Ритопеку, када сам дошао и видео Горана.
Миљковић: Јесмо ли ти некада нешто унапред говорили?
Спасојевић: Јесте, рецимо за Глигоријевића да вам требам сутра, за Митића да дођем да кречим на стадиону крв.
Миљковић: То је питање за вештаке да ли је уопште била крв на стадиону.
Спасојевић: Толико сам крви видео у Ритопеку, да добро знам шта је крв
Миљковић: Толико лажеш.
Миљковић: Да ли си реновирао Вељков стан?
Спасојевић: Јесам, крај 2018., почетак 2019.
Миљковић: Да ли је тада Вељко био у кућном притвору?
Дарко Елез и Вељко Беливук
Спасојевић: Јесте.
Миљковић: Да ли је био када се лакирао паркет и да сам му ја додавао храну кроз прозор?
Спасојевић: Сећам се да је био код куће и да је морао да се врати у одређено време.
Миљковић: Што ти није било сумњиво када те зове на обичан телефон?
Спасојевић: Његова супруга је користила тај телефон и зато ми није било сумњиво, остаје траг.
Миљковић: Кажеш да ти је Веља издиктирао списак шта од грађевинског материјала да купиш, шта ти је рекао после тога?
Спасојевић: Намигнуо ми је, јер је Бојана Беливук била ту.
Миљковић: Рекао си да ти је Вељко рекао да купиш велике гуме, ћумур, зашто си се тада бојао да га питаш а за каблове и остало си га питао?
Спасојевић: Извини, шта ће Вељку Беливуку толика количина ћумура и половних гума. Е овако, за прво када ме први пут звао да дођем код њега у кућу и када је почео да ми диктира списак грађевинског материјала, питао сам шта ће му, рекао је да "освежим теткину кућу", једноставно после за гуме и ћумур нисам питао. Шта је спорно?
Миљковић: Када си позајмио камион од пријатеља, да ли му плаћаш камион по дану, и да ли му кажеш колико ће дана да буде код тебе?
Спасојевић: Нисам плаћао, чим сам позајмио, рекао сам му да ми треба да пребацим неке ствари.
Миљковић: Колико си гума купио и којих димензија?
Спасојевић: Доста гума, велики број, преко 20 гума и око 40 џакова ћумура.
Миљковић: Где смо паркирали блиндирани "ауди А8" тада у Миријеву?
Спасојевић: На улици.
Миљковић: Имам коментар, никада блиндирана возила нисмо паркирали на улици, да их неко не запали, него само у гаражи
Миљковић: Јел била закључана капија када смо дошли у Сурдук?
Спасојевић: Не могу да се сетим, ал камион не може да прође кроз пешачку капију
Миљковић: Које је воће на том плацу?
Спасојевић: Нисам се бавио холтикултуром.
Миљковић: Рекао си да од момента када смо оставили гуме у Сурдуку пролази око 20 дана? Јесмо ли се виђали у тих 20 дана?
Кућа у Сурдуку код које је спаљено тело Горана Михајловића / Фото МУП
Спасојевић: Не сећам се.
Миљковић: Значи амнезија.
Спасојевић: Није амнезија, просто, довели сте ме пред свршен чин.
Миљковић: Јеси ли нас питао у тих 20 дана шта смо урадили са гумама и ћумуром?
Спасојевић: Нисам луд, нисам питао ни за шта ће вам.
Миљковић: Рекао си да си на дан отмице упознао Милоша Будимира. Како се представио?
Спасојевић: Не сећам се, можда и као Милош. Ми смо се ословљавали кодним именима, он је био Арес.
Миљковић: Када добијаш скај?
Спасојевић: После убиства, када сам добио и "голф", рекао си ми "за сваки случај".
Миљковић: Рекао си да си Будимиру предао твој угашени телефон, зашто га он онда носи у Ритопек?
Спасојевић: Тада нисам знао, сада ми је јасно, вероватно због базних станица. Тражио је телефон.
Миљковић: Пошто си рекао да си опет имао страх, када наступа?
Спасојевић: Ја сам страх,константни од вас имао од 2016. био је само мањег или већег интензитета, зависно од ситуације
Миљковић: Јуче си рекао да си ти иницирао да се видимо када сам изашао из притвора на плацу мог кума Стефановића?
Спасојевић: Из страха. Ја нисам жртва, али сам осећао потврду, не могу да објасним
Миљковић: Јел наш сусрет тада био пријатељски?
Спасојевић: Понашао си се тада пристојно, за разлику од неких ситуација био си ок, али само ти знаш шта је било у твојој глави
Миљковић: Ако те нисмо убили пре тога два пута, када си рекао да си мислио да хоћемо и када смо ти рекли да си се истриповао и да се не плашиш, јел било неких трзавица после?
Спасојевић: Страх је постојао, јер ако је убио свог кума Властимира Милошевића који му је био венчани кум и с којим је пре тога био нераздвојан и ако је био у сању њега да убије како ја теби да верујем у било ком моменту.
Миљковић: Шта жалио ти се Веља да сам ја суров?
Спасојевић: Није ми се жалио.
Фото: Приватна архива
Миљковић: Како је Михајловић отет?
Спасојевић: Не знам то.
Миљковић: Што ниси детаљно описивао кућу у првој изјави у тужилаштву? Јел ти помогло што си гледао слике куће овде у судници?
Спасојевић: Добро знам како изгледа, толико смо људи убили тамо.
Миљковић: Нема у оптужници слика.
Спасојевић: Сад ћу да ти демантујем, има чак слика на којој сам ја. Видео сам кућу више пута, видео сам и слике у оптужници.
Миљковић: Рекао си да ти је Вељко показивао слике везаног Горана Михајловића?
Спасојевић: Јесте, на слици је био момак везан, у сивој тренерци, био је свезан сивом траком око ногу, руку и преко очију је имао траку. Седео је.
Миљковић: После колико си сазнао да је он доле у скривеној просторији? Што би ти показивао слике ако те онда одвео доле у скивену просторију?
Спасојевић: Мораш да питаш њега, можда је хтео да види како ћу да реагујем, откуд ја знам шта је у његовој глави.
Миљковић: Како си одреаговао када ти је показао слике?
Спасојевић: Трудио сам се да не показујем знаке страха, сигурно се нисам смејао.
Миљковић: Опет страх, добро. Рекао си да си имао опцију да пристанеш или да се одустанеш, шта би било да си одустао?
Спасојевић: Појеле би ме рибице до сада.
Миљковић: Како ниси убијен када си одустао од Крфа?
Фото: Приватна архива
Спасојевић: Објаснио сам, ни Вељко није хтео јер је мислио да би се офирао јер је опсервирао кућу Алана Кожара, Небојша Јанковић није хтео јер неће Вељко, а ја сам рекао да није паметно јер глисер који сам изјаснио има ГПС.
Миљковић: Где сам био ја тада?
Спасојевић: У Србији.
Судија: Из примера Јанковића који је одустао, значи ипак је могло да се одустане?
Спасојевић: Ја сам имао страх, не знам како се Јанковић осетио. Увек има опција, да ли ће човек да се супротстави и да после трпи опције. Ево Љубомир Лаиновић је почео да прича нешто што им није одговарало и знамо како је завршио, ево Вељко је рекао да смо се огрешили о Глигоријевића.
Миљковић: Ако ти је Вељко то рекао онда те лагао.
Спасојевић: То је ваш проблем што се лажете између себе.
Миљковић: Рекао си да ти је просторија када си је видео, била невероватна, као из филма, јел то твоја мисао?
Спасојевић: Моја.
Оптужени уведени у судницу
Судско веће ушло је у судницу и почело са прозивком оптужених, Беливук се први јавио из бокса за оптужене, затим Миљковића а потом и остали оптужени.
У суд стигла и супруга Марка Миљковића
У суд је поново стигла и супруга Марка Миљковића, Тања Миљковић, која се први пут у понедељак појавила у публици.
Тада јој је Миљковић из бокса за оптужене слао пољупце и махао, а она се смејала сведочењу Спасојевића.
Оптужени доведени у зграду суда
Оптужени су из Централног затвора, у два конвоја марица у пратњи наоружане полиције спроведени су у зграду суда у Устаничкој улици и очекује се да ускоро буду уведени у судницу
НОВЕ СВЕТСКЕ СИЛЕ УКЉУЧИЛЕ СЕ У СУКОБ У УКРАЈИНИ: "Две на страни Путина, две жестоко против Руса"
СУМЊЕ у подршку САД Украјини у случају победе Доналда Трампа на председничким изборима мучиле су све оне којима је циљ да се Кијев обрани од руске агресије. Трамп је победио и тек треба видети у ком ће смеру кренути његова политика, али сва та дешавања засенила су други важан однос у том, ионако компликованом, односу.
22. 11. 2024. у 09:14
РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године
РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.
21. 11. 2024. у 11:32
СКАНДАЛ ТОКОМ ПОСЕТЕ Снимак Макронa: "Они су тотални кретени", рекао после повика да је "Француска одговорна за крвопролиће"
"ОНИ си потпуни кретени", рекао је француски председник Емануел Макрон о прелазном телу и додао да "никада нису смели да га смене".
22. 11. 2024. у 13:07 >> 13:17
Коментари (2)