"БУДИМИР И ЛАЛИЋ УДАВИЛИ МИТИЋА": Језиво сведочење Спасојевића - Миљковић је Гоксију секиром одсекао главу (ФОТО/ВИДЕО)

У ЗГРАДИ Специјалног суда у Београду данас је настављено суђење припадницима криминалне групе Вељка Беливука и Марка Миљковића.

Фото: Н. Скендерија/АТА Имагес/МУП

Спасојевић: Више пута сам и превозио оружје

Сведок сарадник је навео да је више пута превозио и оружје.

- Превезао сам пушку с Карабурме, коју ми је дао Славко, Блејд на скају, Марков кум. Одвезао сам је до куће у Ритопеку. Медаковићева улица, Вељко је тражио од мене да узмем један комби са стадиона који је купљен за навијаче, рекао ми је који је број те улице. Он је ишао мојим голфом, био ми је као пратња, ако не знам, нешто крене по злу. Чекао сам тамо неко време, нашли смо се, ушао сам код тог човека у стан, предао ми је кутију око метар, метар и нешто, понео сам је, ставио у комби и предао је близу скреања за Ливадице Драганићу. Следеће што су тражили је да пребацим експлозив направљен у Ритопеку у Панчево. Место где сам преузео тај експлозив је бункер на километар, два од куће у Ритопеку, тамо ми је Драганић предао упаљач и коцкасту направу. Отворио сам хаубу и ставио с десне стране мотора, у случају да ме заустави полиција да не виде да траспортујем експлозив. У Панчеву ме сачекао Марко Миљковић, на паркингу у близини цркве - наставио је сведочење.

Како је открио, превозио је и бомбу која је била намењена за убиство вође шкаљарског клана Јована Вукотића.

- Бомба је исто била у том бункеру код Ритопека. Драганић је извадио направу ваљкастог облика, била је у торби. Ставили смо у штек код ручне у смарту којим смо ишли. Отишли смо на стадион Партизана, где сам је и оставио, остала је у кухињи ресторана и сутра је требала да се транспортује на гробље Орловача, исто да се преда том камионџији. Преузео сам и дрон који је исто био намењен за ликвидацију Вукотића, на који је била накачена мина. Ја сам отишао по дрон, нашао сам се с камионџијом близу шимановаца, дао ми је велику кутију. Тај дрон сам пар дана задржао код мене кући, после сам камионџији, бели мерцедес камион, камионџија је старији, ћелав крупнији човек, исти Црногорац предао - открио је на које су све начина покушавали да убију вођу шкаљарског клана, који је прошле године убијен у Истанбулу.

Фото: Shutterstock/Приватна архива/Илустрација

Спасојевић је описао да је једном предао и пиштољ који је са стадиона Партизан однео Небојши Јанковићу, наводећи да је на стадиону било и других пиштоља, конкретно два ЦЗ која је чистио.

- Пуцњава која се десила у близини Партизновог стадиона, десила се тако што смо били у башти. Неко је рекао да се два момка мотају око стадиона, кренули су Вељко И Марко, и руља за њима. Желим да кажем да човек који је ухапшен за то није учествовао, није пуцао, него Сенад Решовић. Та два момка, која су као шпијунирала, када је кренула руља, успели су да побегну низ улицу, тако што су улетели у свој аутомобил. Ја нисам успео да стигнем до тих кола, али био сам ту. Видео сам Сенада Решовића како пуца и осетио сам мирис бензина. После тог догађаја, Вељко и Марко су тражили да уништим тај пиштољ, што сам и учинио, исекао сам цев, извадио ударну иглу, сликао и послао им. Мислим да би то било то - завршио је своје излагање сведок сарадник.

- Желим да изјавим саучешће породицама, можда је лицемерно, али жао ми је што сам био део свега тога. Да могу да вратим време, можда бих нешто другачије радио, али тако је како је. Стварно ми је искрено жао - завршио је Никола Спасојевић.

Foto: Фото: МУП Србије

POGLEDAJ GALERIJU

Спасојевић тврди да је учествовао и у транспорту наркотика

Он је потом рекао да је од 2019. учествовао и у транспорту наркотика, од радионице оптуженог Владимира Димитријевића до стадиона Партизана.

- То сам радио тако што би ме Вељко позвао да одем до Шепртље да покупим и да однесем са Дедом, Ђенералом, до стадиона. Ту је постојала просторија, која је горе имала шупљину и у њој се држала дрога. На стадиону Партизана су се и размеравале количине за клубску продају. То кад кажем, мислим на то где год смо радили обезбеђење, Ђенерал је размеравао кокаин и мешао са неким миксом, и даље носили у клубове као што је Готик, Фристајлер, Темперамент, Она моја, на Врачару - рекао је он.

Два пута је, како је додао, учествовао у примопредајама већих количина дроге.

- Први пут сам отишао до гробља Збег, Вељко ме послао. Знам да сам требао да се нађем са камионџијом и да му кажем неку шифру да би ми дао дрогу. На паркингу гробља сам га видео, изговорио сам лозинку, дао му паре и покупио торбу. Било је око 10 килограма - признао је Спасојевић.

Други пут, како је додао, 2020. око 17 килограма дроге је на исти начин, од истог камионџије код гробља преузео торбу.

- Тада је Вељко тражио да одвезем на стадион, а сутрадан сам одвезао до гробља Орловача, где ме чекао камион подгоричких таблица. Мислим да је Вељко одвадио три или четири килограма. Знам да је на једној коцки био нацртан пингвин - открио је он.

Фото: М. Анђела

Сведок сарадник навео је и да је на стадиону Партизана предавао дрогу Александру Вучељићу, Борису Карапанџићу, Марковом другом куму, Стефану Бјеливуку за ког је рекао да је дрогу продавао по клубовима, извесном Лази Луциферу, Језди и другим људима које је навео.

Два пута је по килограм кокаина, како је рекао, ставио код стадиона на точак једног аутомобила, који је био запакован у кесу са ознаком Партизана, а други пут се нашао са Црногорцем ком је однео испред стадиона килограм кокаина.

- Дао сам му коцку, он мени новац, који сам дао Вељку. За Лалиновића и за Баба Јагу на скају, из стана у ком је Лаиновић био смештен пре него што је отишао у Атину у Устаничкој, одатле сам пребацио 20 килограма спида, до стана у 27. марта који је Вељко уступио навијачима да користе. То је иначе стан у ком је удовица Властимира Милошевића, Виолета, живела док је када су изашли из затвора Вељко и Марко нису избацили - открио је непознате детаље Спасојевић.

Иначе, Беливуку и Миљковићу се судило за убиство Милошевића, али су ослобођени оптужби.

Фото: Нестали Србија

Спасојевић о убиству Николе Митића

Спасојевић наставља са излагањем о убиству Николе Митића.

- Беливук ме је позвао и рекао да хитно дођем на стадион и да понесем креч, јер ћемо ако дође полиција сви надрљати, да не кажем у оригиналу наје..ти. Купио сам канту са 25 килограма креча, када сам ушао у канцеларију, видео сам да има капљица крви на левом бочном зиду. Позвао сам и брата, који нема везе са криминалом да ми помогне - испричао је Спасојевић, наводећи да је под пребрисао соном киселином, а да су гарнитуру која је иначе стајала унутра, бацили код Панчевачког моста.

- Када сам завршио, послао сам им слику да је све сређено, јер су се плашили да ће полиција да упадне. То вече, Вељко или Марко су ми послали поруку да треба да дођем у Ритопек да чувам некога, рекао сам "добро", али ми је онда стигла порука да не треба да долазим. Сутрадан су ми јавили да Лалића, Хрватина и Милоша Будимира покупим и да дођемо у Ритопек да се реши тело. Позајмио сам кеди и отишао до Лалића, који живи у Лисичијем потоку. Ту су ме сачекали, иначе Бојана Хрватина и нисам познавао добро, видео сам га неколико пута - наставио је излагање Спасојевић и испричао да су потом отишли у кућу.

- Милош Будимир ми је успут рекао да су удавили, он и Лалић тог момка, да ме не деранжирају, а морам да га чувам. Мислим сам да је то намештаљка за мене, јер није било ни Вељка ни Марка. Био сам убеђен да ће пре или касније да ме смакну, што се испоставило као тачно, да су то и планирали. Био сам убеђен, знао сам у чему сам све учествовао и како су други људи пролазили. Чак сам Вељку слао поруке успут, питао сам "реци ми, јесам ли ја у питању" - испричао је сведок сарадник да је живео у страху од вођа клана.

Фото: Д.Миловановић

У Ритопеку их је, како је објаснио, сачекао оптужени Владе Драганић и он их је оставио и вратио се ка граду.

- Успут сам се дописивао с Вељком, јер сам мислио да ће ме коштати живота то што сам одустао на Крфу. У овој групи се грешке нису праштале. Вељко ми је рекао да дођем до њих, мислим да су били код Лалића у стану, али ми је после пар минута рекао да не долазим. Извињавао сам му се, практично сам га молио да ми да прилику да се вратим у Ритопек да бих се искупио - испричао је Миљковићев кум.

Он је рекао да је последњи пут био у Ритопеку када су га позвали да дође да чисти кућу са Драганићем, наводећи да је опет помислио да ће га убити јер су му рекли да са собом не носи чак ни Скај телефон.

- Покупио сам Драганића и питао и њега "јесам ли ја следећи". Он ми је рекао "што би тебе". Иначе су људе мамили на преварне начине, јако их добро познајем и био сам убеђен да сам следећи. Али када смо дошли, у кући није било никога, Драганић је чистио машину. Марко ми је рекао када је звао да дођем да "кућа иде на хлађење годину дана због полиције", али ми је било сумњиво док нисам дошао тамо. Чистили смо заиста машину, једва смо скидали делове, јер су шрафови запекли од соне киселине којом смо је чистили после сваког убиства. Скинули смо тај неки силикон којим је корито било засиликонирано за машину, скинули смо ножеве, где се убацује месо и меље, сито, све је Драганић убацио у опел астру, јер је као машина требало да се склони. Марко ми је рекао да машина скроз треба да се однесе, али мотор нисмо дирали, па ми је било чудно - описао је последње чишћење куће у ком је учествовао.

Фото Aрхива

Навео је да је Драганић делове однео на другу локацију и да се задржао око пола сата.

- Ја сам изашао из куће и чупао траву испред ограде. Он се вратио и додао ми неке ствари, рецимо после Митића нису паљени корита, секире, однели смо у двориште, биле су и лисице, крвави делови фосне, секире, најлони, полио сам бензином и запалио. Када је све изгорело, мотикицом сам металне делове, од лисица и слично, извукао са стране јер не могу да сагоре, да се охладе па да их бацимо. Драганић је у тајну просторију ушао са маском и соном киселином чистио целу просторију док сам ја био око ватре. Када се то охладило, запаковали смо у најлонску кесу, те остатке секира, лисица и бацили на месту на ком је Горан Величковић отет - описао је како су се решавали остатака трагова злочина.

После овог чишћења, како је навео, више није одлазио у кућу у Ритопеку.

- Ја сам од краја деветог месеца прекинуо контакт са њим. Једном ме звао Тадић да ангажујем неке покварене грађевинце, мени је више било доста свега. Отишао сам на стадион, тамо је био Марко, дошао је и Вељко, рекао сам им да не могу више да ми је свега преко главе. Вељко се изнервирао, почео је да баца столице по башти. Позвао ме да уђемо унутра. Питао ме шта ја могу да радим за њих, пошто сам им иначе возио породице, жене, децу, рекао сам да могу само то око породица да им радим, али су ми рекли "не требаш нам више" и то је било то - рекао је Спасојевић.

Фото: Приватна архива

 Спасојевић о убиству Гоксија

Потом је прешао на убиство Горана Величковића Гоксија.

Рекао је да га је кум Марко Миљковић позвао да испрате једно возило до Ритопека.

- Није ми ништа рекао, ал чим се ишло до Ритопека, било ми је јасно. Кренули смо са стадиона, било је поподне. Марко ми је објаснио да треба да се паркирамо на исључењу код Врчина и да испратимо црни смарт, да ће он својим колима БМW X6 ићи за њим, а ја да сачекам па да кренем за њим. Послао ми је на Скај поруку да покупим Јанковића и да га одвезем где буде рекао. Сео је позади и рекао ми да возим ка кући у Ритопеку. Оставио сам га где је рекао, ту га је сачекао Вељко а ја сам се опет вратио до скретања за Врчин, а када је смарт наишао, он је кренуо, а ја за њим. После, код табле Заклопача, где сам и оставио Јанковића сам видео да стоји Марко и ту сам се зауставио. Марко ми је послао поруку да се одмах вратим ту где је он, вратио сам се и тада сам видео возило смарт, али нисам видео ко је унутра. Само што сам стао иза Марка, Марко је кренуо и блокирао тај земљани пут. Видео сам фијат "Добло", који сам касније ја и вратио ка граду. Марко је кренуо испред тог возила, ја за њим. Успут је слао поруке шта треба да се ради, он је ишао испред "да чисти" а ја сам био контрапратња и тако смо отишли до куће у Ритопеку с тим што је Марко остао на Смедеревском путу - испричао је како су радили пратњу возила у ком је био отети Величковић.

Одатле се, како је навео, вратио до стадиона Партизан, где се нашао са Марком Миљковићем.

- Марко ми је рекао "куме, да ме одвезеш до Ритопека" и ја сам га одвезао мојим колима. Успут смо свратили у фарбару да купимо једну или две секире, знам да је сечиво било плаво, купили смо корита за малтер и беле џакове за шут. Успут ми је рекао, тад сам сазнао кога треба да убију, рекао је "Веља је обећао Гоксију да ће га брзо убити и да га неће мучити" - пренео је разговор са Миљковићем.

Фото Н. Скендерија

Миљковић Горану секиром одсекао главу

Када су стигли у Ритопек, Миљковић је како је навео, ушао у тајну просторију.

- Марко је био тај који је Горану секиром одсекао главу. Нисам био у просторији, него у гаражи. Тај дан су га само убили, пошто је било вече то су оставили за сутрадан, да се решавају остаци тела - рекао је Миљковићев кум.

Навео је и да му је Беливук тада дао Величковићеву венчану бурму и икону коју је убијени имао у новчанику, а Миљковић му је дао 200 евра, а Драганићу и Јанковићу по 500 евра, "јер је толико Величковић имао код себе".

Сутрадан, како је навео, отишао је до Беливуковог стана и покупио њега и остале оптужене да поново оду до куће у Ритопеку.

- Речено ми је да могу да држим џакове, и да им помогнем да секу тело јер се за Глигоријевића нешто нисам ангажовао. Тога дана смо се решавали тела. Вељко, Јанковић, Лалић и Будимир су секли тело покојног Горана а ја сам са Драганићем био око машине, која је тада још стајала у делу где је гаража - навео је он и објаснио поново да је Драганић имао проблем са машином и да се уплашио да га је убила струја јер се десио кратак спој.

Вељко, Лалић и Будимир су секли тело

- За то време Вељко, Лалић и Будимир су секли тело. У просторији сам затекао као завесу, тако је била развучена фолија, по патосу је био најлон, ништа нисам могао да видим али сам чуо како ударају секирама и како секу. После тога је кренуло млевење - описао је Спасојевић.

- Мени је било страшно мука, ја не могу да вам опишем тај несносан смрад. Знам да се Вељко смејао јер сам хтео да повратим - описао је шта се дешавало у кући страве.

Тело Горана Величковића, како је навео, ни тада нису бацили јер је био дан већ су "неке реквизите који су коришћени у убиству" палили, "неко се туширао" и потом су се вратили ка граду. Тек касније увече, како је рекао, поново су се вратили да проспу остатке у Дунав.

- За то је позајмљен телефон од Браце, био је уписан као Луди на скају, сиви џип Кија, био је паркиран на Партизановом стадиону. Вељко, Марко. Лалић, Милош Будимир и ја вратили смо се у Ритопек. Драганић није био тамо, Вељко је паркирао џип гепеком до гараже, спаковали смо их у товарни део џипа, сви смо отишли до тог места, до Дунава, где су се просипали џакови - навео је сведок сарадник.

Остатке тела из џакова просипали у Дунав

Беливук је, како је рекао остао у џипу, Миљковић је показао место где треба да носе џакове кроз жбуње до саме реке.

- Изнели смо џакове, Милошу Будимиру смо везали канапе око струка да га не однесе вода, загазио је у Дунав, Лалић и ја смо му додавали џакове, он их је засецао и просипао што даље остатке покојног Горана. Узели смо џакове и понели их са нама до куће, после смо их оставили у тајној просторији, мислим да се Милош пресвукао јер је био мокар - рекао је онда и открио шта је учинио са бурмом покојног Величковића.

- Уништио сам бурму и бацио је у контејнер. За икону се не сећам шта сам урадио са њом - завршио је излагање о убиству Горана Величковића сведок сарадник.

Миљковић и његова жена жаљу једно другом пољупце

Након што је Миљковић уведен у судницу, по сазнању да присуствује и његова жена, окренуо се, насмејао и послао пољубац Тањи, која је без престанка са обе руке на устима слала пољупце мужу.

Фото: Н. Фифић

Двоструко убиство на Крфу

Сведок сарадник потом је прешао на убиство на Крфу.

- Што се тога тиче, Вељко ме је контактирао преко Скаја, питао ме да ли би дошао на летовање са тадашњом девојком у Грчку, јер треба да обавимо неки послић. Рекао сам "добро, али немам новац". Он је рекао "дођи само, не брини, све ће бити плаћено". Мени ауто није радио, па су ми рекли да ће ми Марков отац дати овлашћење за цитроен Ц4. Марков отац и ја смо отишли до АМСС и ту ми је дао овлашћење. После пар дана, ја сам кренуо, спаковали смо се девојка и ја и кренули у Грчку. Миљковић ми је дао фото апарат Никон, који сам понео. Ишли смо преко Бугарске, јер је око короне био проблем са затварањем граница. Тек када смо ушли у Грчку јавили су ми да дођемо у место Никити - испричао је, наводећи да га је тамо сачекао Беливук.

- Вељко је тамо био са супругом и двоје деце, имали су апартман до мора, а нама су изнајмили апартман изнад. Вељко је рекао да треба да идемо да нађемо неку локацију, понели смо фото апарат, прерушили смо се, ја сам обукао ланену кошуљу и сламнени шешир, Вељко је исто носио шешир. То је први прст, ишли смо да нађемо неку специфичну, дугачку плажу, ал се испоставило да је та плажа на Крфу и да то није та плажа. Вељко ме питао да ли умем да возим глисер, рекао сам му да умем - наставио је сведочење о убиству Алана Кожара и Дамира Гоџића на Крфу.

- Били смо и даље тамо, отишли смо породично на ручак и Вељко је преко букинга тражио неку кућу. Тако је и нашао. Упоредио је слике које је добио на Скај и ту кућу коју је нашао на букингу. Радовао се, тада сам и сазнао да је јурио Алана Кожара и да треба да га ликвидирају - навео је и објаснио да је тада дошло време да иду на Крф.

- Вељко и ја смо цитроеном кренули на Крф, а моја девојка је остала са Вељковом супругом и њиховом децом. Ми смо отишли до Игуменице, а онда до Сивоте, ту нас је дочекао Небојша Јанковић то је била мала кућица, двоспратна. Стигли смо касно увече, сместили ствари и то вече или сутрадан, дошао је један млађи момак Студент на скају и један старији исто из Црне Горе, ћелав - испричао је он наводећи да су они били егзекутори на Крфу.

Фото: Приватна архива

- На острво су прво, глисером који је такси отишли Вељко и Студент, а сутрадан за њима Јанковић и тај старији Црногорац, ја сам их возио до центра Сивоте на тај такси глисер. Ја сам сачекао момка, на скају Кортез, који је требао да донесе лажна хрватска документа за мене, дозволу за вожњу глисера, на име Марко Салопек. Он је исто требао да изнајми глисере и квад, за после ликвидације да се бежи - наставио је Спасојевић са застајкивањем, па га је судија питала да ли је добро, али је он наставио.

- Имали смо две локације на острву Крф, једну где смо били ја Беливук и Студент, а другу на којој су били Јанковић и други. Одустало се тада, ја сам требао да возим глисер, а Јанковић и ови да изврше ликвидацију, јер сам рекао да је ризично јер глисер има ГПС и да је ризично да се возимо на другу страну острва. Рекао је да му пишем да одустајем, и он је то послао Радоју Звицеру. Ми смо се вратили трајектом пошто сам одустао, провели смо још пар дана у Сивоту, Вељкова породица, Јанковић, моја девојка и ја. Вељко ми је после рекао да одем да покупим људе у Солуну који ће то да обаве, ту је био Роси, који је био у Атини, Гиба и још два момка. Одвезао сам их до Сивоте, они су прешли на острво а ја сам се вратио у Никити. После два или три дана сам оставио Јанковића у Солуну, јер је он илегално требало да пређе границу а ја и девојка смо се вратили кући - завршио је излагање о двоструком убиству на Крфу.

Атина, убиство шкаљараца Дедовића и Стаматовића

- Следеће кривично дело у ком сам учествовао је Атина. Вељко је тражио да га возим, ишао сам својим пасошем. Договор је био да идем два сата пре њега и да га чекам на првој пумпи када се пређе граница, али рекао сам му да немам довољно пара за гориво и путарину, па смо се нашли овде на једној пумпи да ми да новац - испричао је Спасојевић говорећи о убиство Игора Дедовића и Стевана Стаматовића у једном ресторану у Атини.

- Нашли смо се на пумпи у Грчкој путовали смо целу ноћ, пред јутро смо дошли у Атину. Контактирао је успут са другом који је требало да нас дочека, неки Роси на Скају. Он нам је послао локацију подземне гараже где треба да оставио ауто, одатле смо узели такси и отишли до стана где смо били смештени. Не знам Росијево име, али бих га препознао. Сутрадан ми је Вељко рекао зашто смо дошли, да треба да буде ликвидиран високопозиционирани шкаљарац, Лисац, за ког ми је после рекао да је Дедовић - навео је он и рекао да је у наредним данима опсервирао по једном тржном центру, да евентуално "примети Лисца".

- Иначе убице су Лаиновић, Милинко Брашњовић, неки Лептир и Матори - рекао је он.

Кобног дана, како је навео Вељко је са Росијем ишао до тржног центра да покушају да нађу Дедовића, а он је остао у стану.

Фото: Архива Новости

- У једном надимку ми је на Скај, ја сам на њему био Топаловић, јавио да спакујем ствари из стана и да га сачекам. Дошао је са Росијем, они су возили рента кар ауто. Рекли су да су нашли Дедовића и да су почели да се дописују са четворицом из тима убица. Био је лајв пренос, Лаиновић је писао како крећу, како стижу тамо, јавилли су Лаиновић и Брашњовић када су завршили. Прво нису знали да су стварно убили Дедовића и Стаматовића јер је на грчкој телевизији ишао каирон да су убијена два руска држављана, али је после 10 минута од некога добио потврду - испричао је детаље злочина сведок сарадник.

Како је навео, сутрадан су кренули он и Беливук назад "али је било тешко изаћи из Атине јер су биле демонстрације", али су прво отишли до Солуна.

- Сачекали смо да падне вече, ишли смо и јели. Око 19 сати сам га одвезао до хотела близу луке, по њега је дошао ренџ ровер македонских таблица, договор је био да га ја покупим када уђем у Србију, али се нешто искомпликовало и јавио је да ја наставим, а да Ненад Ђенерал дође по њега - наставио је излагање како су се вратили у Србију.

Рекао је да је после тог убиства два пута ишао у Македонију да Лаиновићу и Брашњовићу носи новац.

- Заборавио сам, док смо били у Атини. Беливук ми је показао на свом криптованом телефону везаног Мирка Којића ког су звали Свиња, у просторији у Ритопеку је био везан. Он и Беливук су се зезали, пошто им је договор био да једном убије Вељко, а други пут Марко и да је пошто је Миљковић убио Михајловића био Вељков ред. За то убиство су коришћена два комбија који су стајали на стадиону Партизан и коришћени су за навијаче - проговорио је и о убиству Којића, Миљковићевог кума који се води као нестао.

Спасојевић се вратио на то да је после Атине Лаиновићу носио новац у Скопље.

- Испричали су ми да су прво у ресторану пришли за погрешан сто, а да је Брашњовић први пришао Дедовићу и да му је "просуо мозак у супу", а да је Лаиновић убио Стаматовића - наставио је излагање.

Први пут, како је навео, однео им је 2.600 евра, а други пут 36.000 евра и ролеx.

- Други пут је нова био у четири коверте, са мном су кренула још три момка, али нису знали коме и шта носе. Беливук ми је дао новац и за пут, за ручак и по 50 евра за момке који су ишли са мном - навео је сведок сарадник и наставио сведочење о убиству Лаиновића.

Фото Танјуг

Спасојевић о убиству Љубомира Киће Марковића

Потом је почео да прича о убиству Љубомира Киће Марковића, ког су како је навео, звали Кошаркаш.

- Критичног дана сам био на стадиону, увече сам отишао да радим у клубу Готик. Не знам да ли је Вељко дошао тамо или ме је звао, рекао је да покупим Љубомира Лаиновића, који је на скају био Џихад и Џон, рекао је да му понесем неке лекове за прехладу, јер је Лаиновић био прехлађен и нешто топло да обуче. Отишао сам по Лаиновића и одвезао га у стан у 27. марта у ком је раније покојни Властимир Милошевић живео са породицом - открио је нове детаље сведок сарадник. Он је навео и да је неколико дана обилазио Лаиновића у том стану.

- Једном ми је рекао, јаки сте ви кад ја морам да вам решавам ствари на трибини, и рекао ми да је убио Кићу - рекао је сведок сарадник.

Супруга Марка Миљковића данас први пут на суђењу клану

У суд је данас први пут дошла и супруга Марка Миљковића.

Она до сада није долазила у публику да прати суђења, већ је само долазила супругу у посете.

Миљковићева супруга, Тања, у ходнику стоји и чека почетак суђења са адвокатима и оптуженим Николом Стефановићем, оптуженим који се брани са слободе.

 Оптужени доведени у суд

У два конвоја марица у пратњи полиције из Централног затвора су пребачени оптужени који тамо бораве.

Уз завијање полицијских сирена, Устаничка улица повремено је била затворена за саобраћај.

Сведочење је данас наставио трећи сведок сарадник, Никола Спасојевић који је на претходном суђењу признао своје али и учешће Беливука и Миљковића у убиству каратисте Властимира Милошевића на трамвајским шинама у центру Београда, као и у ликвидацији Горана Михјаловића.

Спасојевић је иначе Миљковићев кум, а пре хапшења са криминалном групом 4. фебруара 2021. радио је и као обезбеђење репера Стевана Ђурића Расте.

(Курир)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације