Суђења

МУЧИТЕЉ ВОЈНИКА ЈНА ЗАШТИЋЕН У БЕОГРАДУ: Виши суд не жели да започне процес против Бранка Тунића Албанца

С. Ј. МАТИЋ

16. 07. 2022. у 07:45

СУДСКО веће Одељења за ратне злочине Вишег суда у Београду одбило је да суди у одсуству хрватском држављанину Бранку Тунићу Албанцу, оптуженом за ратни злочин над српским заробљеницима у загребачком логору Ракитје септембра 1992. године!

МУЧИТЕЉ ВОЈНИКА ЈНА ЗАШТИЋЕН У БЕОГРАДУ: Виши суд не жели да започне процес против Бранка Тунића Албанца

Председник судског Већа Мирјана Илић и судије Дејан Терзић и Зоран Трајковић донели су прошле недеље решење којим као неоснован одбијају предлог Тужилаштва за ратне злочине да се Тунићу суди у одсуству. Против ове одлуке тужилаштво има право жалбе Већу за ратне злочине Апелационог суда.

Тунић је оптужен за убиство заробљеног војника ЈНА Марка Утржана (20) из Кикинде, којег је након мучења у подруму зграде упуцао у главу, и пребијање и злостављање још 13 заробљених војника ЈНА српске националности у Центру за обуку МУП Хрватске у загребачком насељу Ракитје. Након писања "Новости" о оптужници против Тунића и његовом злочину, полицији се недавно јавило још шест тадашњих заробљеника, које је, како тврде, такође мучио.

Према нашем Закону, оптуженом се може судити у одсуству ако је у бекству или није доступан државним органима, а кад буде ухапшен по потерници суђење се може поновити уколико то он буде захтевао. У одсуству се најчешће суди за најтежа кривична дела, организовани криминал и ратне злочине. Такође, Врховни касациони суд је утврдио да се може судити у одсуству и када окривљени није саслушан у истрази.

Тунић је био ухапшен у Словенији пре седам година на основу српске потернице, али је тражио да не буде изручен Србији, већ Хрватској, која је истог дана напрасно отворила поступак против њега како би могла да тражи његово изручење и онда га пустила. Он сада живи на Космету, где је и рођен у Витини у албанској католичкој породици и где је живео до почетка деведесетих, када се преселио у Загреб.

Сасвим је јасно да је он у бекству и да му не пада на памет да дође у Београд да му се суди. Зато зачуђује одлука судског већа, којом одбијају да му суде у одсуству. Тиме прети опасност да се сведоци обесхрабре и да оштећени никада не добију ни трунку правде.

Саво Штрбац, из Документациног центра "Веритас", указује да је овом одлуком суд вратио све на почетак:

- Та судија Мирјана Илић је скоро годину дана одбијала да потврди оптужницу против Тунића и кад је већ потврдила, није јасно шта сада ради овим потезом. Исто се понашала и у предмету за злочин на Петровачкој цести. Као разлог што је одбијала да потврди ове оптужнице наводила је да осумњичени у истрази нису салушани. То би било нормално да је нормална ситуација, али овде је специфична, јер кад се то дипломатским путем достави Хрватској они или не одговарају или одбацују. Без обзира на то што је тужилаштво судији доставило доказе да Хрватска не сарађује када су у питању њихови војници осумњичени за ратне злочине и да ништа не признају позивајући се на њихов закон из 2011. године, судија је инсистирала на свом захтеву. Када се има све ово на уму, онда у томе шта тражи судија Илић нема ничега разумног. Само се губи време.

Штрбац наводи да су Хрвати судили више од 3.000 случајева за ратне злочине и само 13 одсто је било у присуству:

- Па постоји и неки реципроцитет међу државама, како ти мени, тако и ја теби. Ако је Хрватима у реду и исплати им се да суде у одсуству, зашто онда није нама? Са осумњиченима комуницирају преко огласне табле у суду, па људи и не знају да су у правосудном поступку. Они Србе лове по целом свету и на основу њихових потерница до сада смо евидентирали 182 ухапшена. Све то раде годинама у континуитету, а ефекти су им бољи од пушке и тенка и успут све изгледа легално. Због тога се већина Крајишника и не враћа на своја имања у Хрватску, а процене су да је то око 100.000 људи. Неће људи да ризикују због тих процеса, јер не знају хоће ли бити ухапшени.

РУШЕ И ПЕТРОВАЧКУ ЦЕСТУ

УКОЛИКО оваква одлука Вишег суда опстане, то практично значи да ће бити доведено у питање и суђење четворици хрватских официра за ратни злочин и убиство 13 избеглица и деце на Петровачкој цести и код места Сводна, када је још 24 рањено. Ни они нису доступни нашим правосудним органима, Хрватска не намерава да их изручи.