ХТЕО САМ ДА ДОЂЕМ У БЕОГРАД И ЗАВРШИМ СА РАДОШЕМ: Исповест оца кадета страдалог у саобраћајној несрећи

Звао сам клинички центар и рекли су ми да је кадет Никола Грујић преминуо јутрос у пола десет. Као да ми се срушио цео свет, пао ми је мрак на очи. Нисам могао да верујем. У том тренутку ме зове брат Бранислава Радоша, тако се погодило, да пита како сам. Сав бес, који сам имао у себи, искалио сам на њему. Тог дана сам хтео да кренем за Београд да нађем Бранислава Радоша и да завршимо. Толико сам био бесан. Живот ми се срушио.

Фото: Фејсбук

Ово нам каже у исповести у подкасту "Новости" - "Приче из хронике" Ненад Грујић војно лице из Трстеника, отац кадета Војне Академије Николе Грујића (20), који је 9. јула 2022. године страдао у саобраћајном удесу на Вождовцу у Београду, када га је аутом ударио Бранислав Радош. Оптуженом Радошу је недавно почело суђење у Вишем суду у Београду за тешко дело против безбедности саобраћаја и непружање помоћи, јер се није зауставио, већ се одвезао са места удеса.

- Никола је имао тешке телесне повреде главе, ноге, лобања му је била напрсла на три дела, извађена му је лева надбубрежна железа, повређена аркада, јагодице... - прича отац. - Имао је велики хематом на, како то доктори зову, чвору живота, који није дозвољавао мозгу да шаље импулсе срцу и дисајним органима. Пробали су неким лековима да га смање, али није могло и Никола је на жалост после седам дана преминуо у Клиничком центру. За некога кога чувате 20 година, о којем чујете само похвале, схватите да га више нема међу вама, да нећете више никада да га видите насмејаног, да неће прићи и рећи где си ћале, где си матори. Остале су само слике.

Ненад прича да је тада сваки дан долазио у Београд, обилазио сина, распитивао се код доктора.

- Последњег дана су ми дозволили да га видим на минут, два, вероватно, јер је било лоше стање. Он је био на апаратима, сво време у индукованој коми. Осећате се тада немоћно, знате да је смртни исход могућ 99 одсто с обзиром на повреде, а истовремено се надате неком чуду - објашњава отац.

Он каже да су доктори урадили све што је било до њих, чак су за Николу ургирали и министар одбране и министар здравља.

- Сви су се борили да преживи, на жалост срце више није могло да пумпа на тим кортикострероидима и пукло је. Преминуо је 16. јула. Сахрањен је у Чачку, где је и рођен, уз војне почасти, које су га следовале. Тешка је ситуација за оца да гледа да му рођено дете стављају у земљу. Тада сам дао заклетву да ће правда бити задовољена, овако или онако - каже Ненад.

Отац прича да је Никола тог дана ишао са девојком и код бензинске пумпе на тротаору је био контејнер и далеководни стуб, па је он кренуо да обилази и једном ногом стао на коловиоз. Тада је наишло возило великом брзином.

- Возач је изгубио контролу, Никола је гурнуо девојку да њу не закачи и рекао: "Види ову будалу шта ради". Он није имао шансу да избегне - каже Ненад. - Ударио га је у лево колено, раменом је онда ударио у шофершајбну и бацио га је преко аута. Очевидци су ми рекли да је направио два салта у ваздуху. Летео је 12 метара иза контејнера, пао на бетон и ударио главом. Једна патика му је била скроз изувена. На бетону је кркљао, пљувао крв, из носа и ушију му је цурила крв, био је полусвестан. Знао сам да ће тешко моћи да преживи, али као родитељ нисам губио наду.

Ненад наводи да Закон каже да пешак може да се креће по коловозу ако на тротару постоји препрека, коју не може да прође.

- Нормалан човек би видео пешака. Он је буквално улетео у пумпу, покупио га и продужио. Мени је жао што возач није стао, иако му је сувозач рекао да су ударили нешто, али он га није констатовао. Можда је та која секунда Николи могла нешто да значи. Изгубио је много крви и на жалост није могао да издржи - каже отац. - Возач се сећа да је попио два пелинковца, ја то не верујем, два промила алкохола не могу да буду од 2 пелинковца. Он је попио суигурно литар, ако не и више. Имао је 2,62 промила у тренутку несреће. Није звао такси, већ је сео у ауто, десило се што се десило и сада треба да прихвати да ће да одговара за то што је урадио.

САУЧЕШЋЕ МИ НИШТА НЕ ЗНАЧИ

БРАНИСЛАВ Радош је у ходнику суда пре главног претреса пришао Ненаду Грујићу и изјавио му саучешће.

- То мени не значи ништа, јер знам да су све то потези његових адвоката, јер судије то гледају као олакшавајућу околност. Где си био две године, када си након три месеца изашао из притвора? Имамо игром случаја заједничке пријатеље, имаш мој број телефона. Брат његов ме звао. Могао је да позове када је изашао од септембра 2022. до сада. Зашто бившој супрузи на припремном рочишту ниси изјави саучешће, ако се стварно кајеш? Мени су породица, част и образ на првом месту. Бог може да опрости, а ја, питање је да ли ћу моћи. Да је он стао да укаже прву помоћ, можда бих другачије размишљао, сви смо ми возачи и грешимо, али ударити момка и побећи...

Ненад каже да су причали два, три минута и да му је Радош рекао да му је жао, да се каје, да не зна како се десило.

- Ја сам више из куртоазије прихватио да разговарам, јер сам знао да не мисли тако, можда грешим, али за сада ми није деловало да се стварно каје. И ја сам био затечен када ми је пришао, плашио сам се моје реакције, знајући да сам импулсиван. Сви су очекиваки да ћу да урадим то што сам дао ту заклетву, али видећемо.

СУЗА У ГРЛУ

- ЈА сам неко ко тешко плаче. За две године сам два пута плакао, на Николиној сахрани када је почасни вод пуцао и други пут сада на годишњици 9. јула, пола сата сам баш плакао. Мало је фалило и на идентификацији тела. Ушао сам унутра, он је био у униформи, пришао сам, војнички салутирао, прекстио се, пољубио га и рекао: "Мирно спавај мој мали војниче". Изашао сам напоље и запалио цигарету једну за другом, окренем се, а моје колеге, који су му били командири плачу, суза сузу стиже. Ја кажем, "људи хоћу да заплачем, али то је нешто јаче, не могу", као да ми је стала суза у грлу - испричао нам је Ненад Грујић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације