ЧЕТИРИ ОПЕЛА, ЧЕТИРИ ПОРОДИЦЕ ЗАВИЈЕНЕ У ЦРНО: Ужице оплакује своју младост, сутра сахрана страдалих

УЖИЦЕ је у жалости, као да се зауставило и скаменило у тренутку ужаса, у моменту спознаје да му је младост покошена: градским улицама пролазе људи на стакленим ногама, са грчем на лицима, тишина покрива долину око Ђетиње.

Фото: Фејсбук принтскрин

 У овом граду, свако је познавао некога од страдалих младића, њихове мајке и очеве, сестре и браћу, ближње…

Сутра, у уторак у поподневним часовима, један за другим, из сата у сат, биће сахрањени младићи страдали у саобраћајној несрећи на златиборској магистрали: Стефан Џ. (21), Никола Д. (19) и Владимир М. (27) на гробљу Сарића осоје. Уроша Д. (22) ближњи и пријатељи испратиће на вечни починак на гробљу Доварје.

Четири опела, четири у црно завијене породице иза сваког одра и сузе родитељске, без одговора, за такав дан се овај град спрема.

Заставе на свим институцијама у понедељак су спуштене на пола копља, музика из кафића је утихнула, а погледи људи упрти су у земљу, као да траже изгубљено.

Понедељак, 12. септембар, проглашен је Даном жалости у Ужицу и све је супротно од онога какви су Стефан, Никола, Владимир и Урош били, ведри, бритки пред животом, насмејани и пуни младих жеља за које су живели. Утученост, сузе, очајање, немоћ, бол, то је остало.

Најмлађи међу друговима Никола Д. тек је завршио средњу школу, а био је познато лице међу Ужичанима: у насељу Теразије радио је вредно у породичној фирми, на стоваришту пелета где је сретао свакодневно десетине својих суграђана.

- Пре неколико дана сам га видео тамо, увек бисмо се задржали, проћаскали, а данас на улици срећем његове муштерије, његове наставнике из средње школе, пријатеље његовог оца и туга ме обузима, нема правде на овом свету – каже један од Николиних познаника.

Урош Дрчелић је радио у фабрици намештаја.

- Сећам се дечака, вредног и насмејаног, из школске клупе. Још као ђак је био вредан, долазио је и код нас у кућу да поправи намештај. Сутра га сахрањују уз бабу и деду који су такође страдали у саобраћајној несрећи – говори Урошев наставник из Средње техничке школе.

Стефан Џ. био је возач у једној ужичкој пекари, чим је изашао из средње школе, одмах се запослио и постао омиљен међу колегама и људима које је на послу сретао. Пленио је, кажу, васпитањем и добрим манирима које је понео из своје породице, а посао је обављао уз осмех, задовољан када му се осмехом узврати. Нико од колега није могао ни слутити да Стефана у суботу, дан пре несреће, виде последњи пут.

Владимир М. је очевим трагом отишао у Словенију, последњих година тамо је радио као возач. Дан уочи трагедије, стигао је кући, у своје Ужице на одмор. Уживао је у друштву пријатеља, последњу ноћ свог живота провео је уз сестру у једном ужичком клубу. Сестра га је снимила радосног. Дан касније, Владимира више нема.

Четворица младића страдали су у недељу у зору, у 5.30 часова на златиборској магистрали. Из ноћног провода, кренули су пут Златибора. У месту Сурдук недалеко од града, џип којим је управљао Владимир, професионални возач запослен у словеначкој фирми „А спринт“, прешао је на леву страну пута. Ударио је у заштитну ограду, затим се клизао неколико десетина метара уз ивичњак. Возило је, према сазнањима са увиђаја, затим ударило у стену и преврнуло се, да би се на крају зауставило у десној траци пута, потпуно смрскано од силине удара. Тројица пријатеља страдали су на лицу места. Урош је у тешком стању пребачен у ужичку Општу болницу. Ту је убрзо подлегао повредама, упркос напорима медицинара да га спасу. Један од очевидаца несреће је позвао полицију, на лице места стигла је хитна помоћ. Медицинарима је одмах било јасно да је реч о ужасној трагедији. Док је само један од путника још давао знаке живота, припадници ужичке ватрогасне бригаде су из олупине извлачили тела страдалих младића.

- Обдукција тела возача је обављена и сада чекамо резултате. Преглед техничке исправности возила није било могуће урадити јер је аутомобил потпуно уништен – рекао је Основни јавни тужилац у Ужицу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације