ЗА ДЕЦЕНИЈУ ОТПУСТИЛИ 6.000 РАДНИКА: Банке које послују у Србији ускоро планирају да скрате рад шалтера до 12 часова

ПОЈЕДИНЕ банке на домаћем тржишту припремају нови модел пословања, по којем ће шалтери за подизање новца, радити само до поднева, сазнају "Новости". Циљ је да се у филијалама смањи број радника. Стручњаци сматрају да је то заправо само наставак већ започетог тренда смањења запослених у банкарском сектору.

Архива

У банкама нисмо добили званичну потврду да се, како смо чули, припремају пилот-пројекти за скраћени рад са странкама. Засад се послови уплате исплате и даље обављају до 16 часова, у већини филијала. Од почетка ширења вируса корона клијенти се све више упућују на електронски контакт са банкама и новцем, па се и кредити и осигурања могу подићи уз неколико кликова на тастатури или мишем. Тренд који је започет пре пандемије, само је убрзан. Према подацима Централне банке, тренутно у банкама у Србији ради за око 6.000 људи мање него пре деценије. Док су на крају 2011. године у банкарском сектору Србије пословале 33 банке са 29.228 запослених, на крају претходне укупан број банака је 26 са 22.823 радника. За тих десет година смањио се и бриј филијала за више од 700. Уместо 2.383 организационих делова банкарског система 2011. године, остало их је 1.598.

Како у Народној банци Србије, међутим, кажу, стање у банкарском сектору пре десет година било је много другачије.

- Одликовале су га макроекономска нестабилност, висока инфлација, осцилације курса динара према евру, претило да озбиљно угрозе и привредну активност и стабилност банкарског сектора - објашњавају у НБС. - Захваљујући реформама од 2012. године, данас говоримо о стабилном банкарском систему у служби грађана и привреде, са двоцифреним растом кредитне активности, повољним условима финансирања и историјски ниском учешћу проблематичних кредита од 3,7 процената лане.

Само за годину дана, ипак, од 2019 до 2020. године банкарски сектор остао је без 264 запослена. Након недавног окончања куповине Комерцијалне банке, Блаж Бродњак председник НЛБ групе, без увијања је, у вези са будућим бројем радника рекао да дигитализација мења банке фундаментално, додавши да је ова банка у Словенији имала 4.200 запослених, а да ће за неколико година имати упола мање.

- Смањење броја банака од 2011. године резултат је затварања четири банке чије пословање није било одрживо и претило је да угрози стабилност целокупног банкарског система, као и консолидације банкарског сектора услед продаје појединих банака, пре свега у власништву грчких банкарских група, условљених неповољном ситуацијом на матичном тржишту и одлукама њихових акционара - објашњавају у Централноиј банци. - То није утицало на квалитет и обим услуга банарског сектора. Број банака, запослених и филијала је у последњих 10 година смањен је и као последица укрупњавања сектора и технолошког развоја.

Професор Хасан Ханић декан Београдске банкарске академије ссматра да је пандемија убрзала процес дигитализације који се нарочито одразио на банкарски сектор.

- Драстично је порастао број корисника електронског сервиса, што смањује потребу за бројем радника - каже проф Ханић. - У будућности ће бити много више потребни саветници, него продавци банкарских производа. Осим тога, значајан тренд у области банкарства је укрупњавање капитала, спајање две финансијске установе што доводи до рационализације и смањивање броја филијала и запослених.

СПОРНИ КРЕДИТИ 3,3 МИЛИЈАРДЕ ЕВРА

НЕТО резултат банака пре опорезивања је у 2011. години износио 1,3 милијарде динара, а био би 30,9 милијарди динара без ПБ Агробанке, која је те године забележила губитак од скоро 30 милијарди динара - кажу у НБС. - Укупан износ проблематичних кредита банкарског сектора био је готово 3,3 милијарде евра. Нето резултат банкарског сектора пре опорезивања је у 2019. години износио 67,7 милијарди динара. Прошле године, износио је 46,1 милијарду динара. Наведени резултати остварени су уз знатно повољније услове финансирања привреде и грађана у односу на период од пре десет година.

ОТПОРНОСТ ПРИВРЕДЕ НА ШОКОВЕ

ДИНАРСКИ кредити привреди у јануару одобравани су по стопи од 2,2 одсто, што је пад од више од 14 п. п. у односу на 2011. годину. Каматне стопе на динарске кредите становништву биле су на нивоу од 8,8 одсто, ниже за 11 п. п. у односу на 2011 - кажу НБС. - У таквим условима, од 2015. до 2019. године, не само банке, већ је и наша привреда у континуитету повећавала профитабилност, а више од 50 одсто бољег резултата привреде у том периоду потекло је од повољнијих услова финансирања и релативне стабилност курса динара према евру. Српска привреда је од 2015. до 2019. године остварила укупну нето добит од 1.468 милијарди динара, чиме је повећана отпорност привреде на шокове из међународног окружења.

Препоручујемо

Економија

0 0

НЕ ОДУСТАЈУ ОД ПРОВИЗИЈЕ ЗА ДОНАЦИЈЕ: Упркос иницијативи НБС, само шест банака се одрекло накнада на хуманитарне уплате

19. 03. 2021. у 11:00

Економија

0 4

ТАКСА ИСТА ЗА ЈЕДАН ИЛИ 100.000 ДИНАРА: Клијенти упозоравају на високе и нелогичне камате на поједине картице

17. 03. 2021. у 14:11

Економија

0 0

ПОЗАЈМИЦА БИЛО 10 ОДСТО ВИШЕ: Народна банка Србије објавила извештај о кредитној активности у 2020.

15. 03. 2021. у 10:41

Економија

6 7

БАНКЕ НАСТАВЉАЈУ ТЕРОР?! Клијенти тврде да им не дају кредит због тужби

13. 03. 2021. у 08:56

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације