ВРХУНСКО ПОВРЋЕ ИЗВОЗИМО ИЗ СРБИЈЕ, А ЈЕФТИНО УВОЗИМО: Ево зашто су на рафовима бели лук из Кине и паприка из Румуније!

ХЛЕБ, кромпир, мед, лук, парадајз су само неки од пороизвода који увозимо из Турске, Румуније и Албаније, док многе од тих намирница истовремено сами извозимо за друге земље.

Фото А.Р.

Због промена навика потрошача, повољних цена и помодарства, све више постајемо економски зависни од увозних намирница, кажу економски стручњаци.

У Србију се увозе намирнице као што су кромпир и помфрит, хлеб из домаћих пекара често је заправо увезен из Румуније, док је увоз меса и меда ове године драстично порастао.

Већину намирница можемо сами да произведемо довољно чак и за извоз. Упркос томе, много хране, воћа и поврћа увозимо у све већим количинама из године у годину.

- Из жеље да што пре приступимо ЕУ, либерализовали смо тржиште и отворили врата за увоз. Због својих комбинација са различитим земљама, храну су почели да увозе продавци и велики трговачки ланци. Раније смо увозили јужно воће и другу храну коју не можемо да произведемо, а сада увозимо све. Због тога се увоз драстично повећао последњих година, док извоз стагнира - каже економиста Милутин Никчић.

Поводом тога што велики број намирница као што је кромпир најпре извозимо, а након тога исте намирнице из неке друге земље увозимо у Србију, из Удружења потрошача Ефектива кажу да је све ствар односа цене и квалитета.

Фото: В. Илић

- Трговци процењују куповну моћ грађана и 'колико пара, толико музике'. Ако има врхунске трешње које може да извезе у Русију по цени од 300 динара по килограму, он ће то да уради, јер у Србији не може да их прода по тој цени. Мед врхунског квалитета се извози, док се неки са нижим квалитетом и ценом увози. Због тога, докле год будемо куповали лук из Кине, он ће имати своје купце, док ћемо свој извозити - каже Дејан Гавриловић из Удружења потрошача.

С друге стране, географско порекло често може да завара, јер смо навикли да је одређена роба из појединих земаља увек квалитетна.

- Квалитет воћа и поврћа донекле може да се процени визуелно, али да ли је то квалитетно, знаћете једино ако пробате. Зато се треба водити тиме, а не из које земље је нешто стигло. Како буде расла куповна моћ, тако ћерасти и тражња за квалитетнијим производима - кажу из Удружења.

Фото: А. Клисурић

Ипак, економисти сматрају да јесте нека врста апсурда то што се само за набавку поврћа даје више стотина милиона евра.

- Многима смета што се на рафовима великих маркета ћесто налази искључиво бели лук из Кине, парадајз из Албаније, паприка из Турске и кромпир из Француске. Ствар је у томе што често немате никакав избор између домаћих и увозних производа, већ је роба из увоза све што се нуди - каже економиста Милутин Никчић.

Оно што је посебно привукло пажњу јавности, јесте да је Србија удвостручила увоз хлеба и пекарских производа.

- У нашу земљу је током претходних година ушло 6.000 тона пецива у вредности од 6,8 милиона евра. Највише се увози из Румуније, Немачке, Буграске и Хрватске и тај хлеб стиже свуда, од малих пекара до великих ланаца - каже економиста.

Илустрација / Фото Depositphotos

Иако смо достигли рекорд по извозу меда, истовремено је и увоз меда порастао. У Србију прошле године стигло 548 тона меда из Молдавије, Украјине, Грчке и Новог Зеланда. Пасуљ нам стиже из Киргистана, Пољске и Бугарске.

- Имали смо и кромпир из Египта, Македоније и Албаније. С друге стране, цена кромпира у Србији је пала. Процењује се да је прошле године у Србији произведено око 100 килограма по глави становника, што је количина која задовољава домаће потребе. Али неконтролисаним увозом угрожава се домаћа производња - тврде економисти.

(Мондо)

Препоручујемо

Економија

0 2

ХРАНА ИЗ СРБИЈЕ У ДУБАИЈУ: Наши произвођачи на сајму Гулфоод

19. 02. 2021. у 11:19

Свет

0 1

ПОТРЕС НА СВЕТСКОМ ТРЖИШТУ ХРАНЕ: Редови у кинеским лукама, стотине контејнера остало заглављено

06. 02. 2021. у 16:52

Србија

1 0

ОТКРИВАЈУ ГМО У ХРАНИ: Нова опрема новосадском Институту за прехрамбене технологије

20. 01. 2021. у 07:26

Свет

0 0

ХАОС У КИНИ: Открили корона вирус у омиљеној посластици

17. 01. 2021. у 10:23

Друштво

0 2

ДА СУ БОЉИ ПРОПИСИ И МИ БИСМО БИЛИ ХУМАНИЈИ: Како да бацамо мање намирница а помогнемо угроженима

10. 01. 2021. у 15:00

Србија

0 0

ЗБОГ ПАНДЕМИЈЕ КОРОНЕ: Отказана вршачка манифестација „Празничне ђаконије“

18. 12. 2020. у 00:55

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације