ЗОРАНИН ПРЕДЛОГ НИЈЕ СТИГАО ДО МАЛОГ: Министарство енергетике тражи повећање рудне ренте, одлуку доноси Министарство финансија

МИНИСТАРСТВО финансија није добило никакав допис Министарства рударства и енергетике у вези са предлогом да се повећа износ рудне ренте, незванично сазнају "Новости".

Зорана Михајловић и Синиша Мали

Ресорна министарка Зорана Михајловић недавно је саопштила да је управо таква инцијатива упућена Министарству финансија, јер се рудна рента утврђује Законом о накнадама, који је у њиховој надлежности. Она је истакла и да очекује да за месец дана јавност буде упозната са новим износима. Да ли се овај предлог изгубио на путу до стола министра финансија Синише Малог или га министарка о измени висине рудне ренте обавештава путем медија, није познато.

- Министарство финансија ће, као надлежно, анализирати и процењивати ову иницијативу и донети одлуку - истичу у Министарству енергетике. - Имајући у виду да је рудна рента у Србији далеко најнижа у односу на све околне земље, упутили смо предлог за измену висине накнаде са циљем да се обезбеди већи прилив средстава у буџет.

Важно питање је како ће повећање рудне ренте да утиче на значајне компаније, као што су НИС, који је од 2008. године у већинском власништву руског "Гаспромњефта", и кинески "Зиђин", који експлоатише бакар и злато у источној Србији. Председник Србије Александар Вучић недавно је оценио да рудна рента не може да се мења тако лако.

- Не можете лако да мењате рудну ренту, јер нећете моћи да направите договор ни са руским НИС-ом, нити са Кинезима, који су ушли у велике инвестиције и спасли нас тиме што су узели РТБ "Бор" - казао је Вучић. - Они су рачунајући на ту рудну ренту узели и купили од Канађана "Тимок рудник".

Михајловићева је рекла да ће за НИС нове рудне ренте, уколико се усвоје, важити од 2023. године, када истиче уговор који је потписан са том компанијом и за када је планиран завршетак предвиђених инвестиција. У Министарству енергетике кажу да "Сербија Зиђин копер Бор" уредно измирује накнаде, а са подизањем капацитета експлоатације и производње, очекује се и повећан прилив у буџет.

И економиста Љубодраг Савић очекује да ће износ рудне ренте за НИС бити повећан када истекне уговор и да ће се за то пронаћи компромис руске и српске стране.

- Приликом продаје НИС-а упоредо је направљен договор о изградњи гасовода "Јужни ток", који није изграђен због примене Трећег енергетског пакета и санкција ЕУ. То је био један од разлога што је утврђен износ ренте на три одсто - објашњава Савић.

- Влада треба да преговора са руском страном да се коригује висина накнаде имајући у виду бенефите које су они имали тиме што су плаћали релативно ниску цену ренте, а с друге стране губитак који је Србија претрпела зато што није реализован "Јужни ток". Сада имамо "Балкански" и потребно је све то анализирати.

У Министарству енергетике истичу да изменама и допунама Закона о рударству и геолошким истраживањима желе да обезбеде амбијент да се минерално богатство Србије, а чија вредност износи више од 200 милијарди долара, валоризује на одржив и одговоран начин, са пуним доприносом економском развоју и расту. Повећањем рудне ренте, како истичу, као земља више ћемо вредновати наше минерално богатство, а са друге стране, то ће се знатно осетити у буџету Србије.

КОД НАС НАЈНИЖА

У Србији је рудна рента за угаљ три одсто од прихода који је фирма остварила од искоришћених или продатих минералних сировина, за металне руде је пет процената, а за нафту и гас седам одсто. У Румунији се ова накнада креће од два до 10 процената, а у Мађарској од два до 12 одсто у односу на производњу. У Македонији је од 1,5 до 15 процената од вредности продате минералне сировине, у Русији рудна рента иде од 3,8 до 20 одсто.

РАСПОДЕЛА ПРИХОДА

ПРИХОДИ од рудне ренте се деле тако што 60 одсто припада буџету Републике Србије, а 40 процената иде у касу локалне самоуправе на чијој се територији обавља експлоатација. Ако се искоришћавање минералних сировина обавља на територији аутономне покрајине, онда 50 одсто прихода од накнада припада државном буџету, 40 процената локалној самоуправи на чијој територији се врши експлоатација, а 10 одсто иде у касу аутономне покрајине.

Препоручујемо

Економија

2 1

ПРАВО БОГАТСТВО ЛЕЖИ ПОД ЗЕМЉОМ: Рудне резерве у Србији вредне 200 милијарди долара

27. 01. 2021. у 17:35

Економија

0 1

ЗА ЕНЕРГЕТИКУ 10 МИЛИЈАРДИ ЕВРА Припремљен инвестициони план, приоритет изградња хидроелектрана

02. 02. 2021. у 17:00

Економија

3 17

ЗОРАНА НЕ ЗНА ЗА ТОМИНУ РАФИНЕРИЈУ: Николићев Национални савет најавио, амбициозни пројекат, у Министарству нису обавештени

26. 01. 2021. у 10:00

Економија

0 0

МИНИСТАР МАЛИ: Србија остварила уштеду у износу од 16,5 милиона евра

05. 02. 2021. у 15:49

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације