РЕВИЗОРИ О ДУГОВАЊИМА ПРЕМА ОПШТИНАМА: Најтеже утерују порез на квадрате

НЕНАПЛАЋЕНА потраживања по основу изворних прихода јединица локалних самоуправа, у просеку износе трећину њиховог годишњег буџета.

Лесковац / Фото П. Митић

Председник Државне ревизорске институције и генерални државни ревизор др Душко Пејовић, каже да код појединих општина и градова чине и више од 50 одсто укупног годишњег буџета. Код свих ЈЛС, које су биле субјекти ревизије ДРИ, од 2017. до 2019. године присутан је пораст ненаплаћених потраживања, а значајно учешће односи се на порез на имовину.

Током представљања Извештаја о ревизији сврсисходности пословања "Ефикасност наплате изворних прихода у јединицама локалне самоуправе" др Пејовић је нагласио да су ова потраживања 31. децембра 2019. године износила најмање 135 милијарди динара, што је двоструко више од износа наплаћених прихода по истом основу у истом периоду.

- Од 2017. до 2019. године потраживања по основу изворних прихода су порасла код 107 општина и градова у укупном износу од 9,6 милијарди динара - рекао је др Пејовић. Оне су у исто време отписале најмање 12 милијарди динара потраживања по основу изворних прихода.

Ревизори су утврдили да ЈЛС нису обезбедиле планско ажурирање евиденција обвезника, континуитет у предузимању мера наплате, адекватну контролу и праћење ефеката, због чега је износ ненаплаћених изворних прихода значајан, а повећан је и ризик од њиховог отписа.
Проблеми у наплати изворних прихода умањују финансијске капацитете општина и градова и утичу на обим и динамику реализације планираних расхода и издатака, квалитет јавних услуга и потребу за додатним трансферима из буџета Републике Србије.

Према речима др Пејовића, изворни приходи у просеку чине између 30 и 40 одсто укупних средстава јединица локалне самоуправе, а за њихово утврђивање, наплату и контролу су надлежне општине и градови.

Спроведене ревизије финансијских извештаја и правилности пословања указују на то да евиденције о обвезницима и предмету опорезивања нису ажурне, да ЈЛС издају мали број опомена због дуговања обвезника по основу изворних прихода, а да се мере принудне наплате или недовољно примењују или готово потпуно изостају, истакао је др Пејовић.
Циљ ревизије био је да се оцени у којој мери су ЈЛС ефикасне у обезбеђивању потпуне и правовремене наплате изворних прихода.

- Учешће наших субјеката ревизије, а то су градови Београд, Лесковац, Сремска Митровица и Општина Аранђеловац, у укупним ненаплаћеним потраживањима по основу изабраних изворних прихода износи 48 одсто - истакао је Зоран Степановић, вођа тима који је спровео ревизију и додао да се на ове субјекте односи и 51 одсто отписаног износа потраживања. - У евиденцијама ова три града и једне општине налазе се и потраживања у укупном износу од 4,1 милијарде динара која нису отписана, а по којима није било уплата у року од десет година.

Београд по овом основу потражује 3,6 милијарди динара, Лесковац 232 милиона динара, Аранђеловац 216 милиона динара,Сремска Митровица 56 милиона динара.

- Приликом масовног издвајања дужника ради слања опомена, ЈЛС су користиле додатне критеријуме због чега нису слале опомене свим дужницима или их нису слале редовно. На овај начин није дошло ни до прекида застарелости права на наплату утврђеног потраживања код ових дужника - рекао је Степановић. - Нередовно и селективно слање опомена и неуручене опомене дужницима утицале су на одсуство предуслова за предузимање мера принудне наплате.

Ненаплаћена потраживања по којима није било уплата у року од десет година односе се на пет до 15 одсто дужника.

Након спроведене ревизије, Државна ревизорска институција је субјектима ревизије дала 38 препорука ради отклањања уочених несврсисходности.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације