Економија

ЕУ МАРКИЦА ЗА НАШ МЕД, МАЛИНУ И КАЧКАВАЉ: Прва три српска производа ускоро би могла да добију европску ознаку квалитета

Ј. Субин - С. Булатовић

11. 10. 2020. у 08:00

ФРУШКОГОРСКИ мед, ариљска малина и пиротски качкаваљ први су наши производи који би могли да се "оките" и ЕУ маркицом, која ће њихово географско порекло потврдити и потрошачима Старог континента.

ЕУ МАРКИЦА ЗА НАШ МЕД, МАЛИНУ И КАЧКАВАЉ: Прва три српска производа ускоро би могла да добију европску ознаку квалитета

У Србији ову ознаку носи око 60 производа. Махом су прехрамбени производи, а пет су резултат рада вредних занатских руку.

Пут до европског "печата" неће бити тако кратак. Србија најпре мора да усвоји Закон о шемама квалитета за пољопривредне и прехрамбене производе. Европски сертификат ће ускоро тражити и лесковачки ајвар, футошки купус, сремски кулен, петровачка кобасица и сјенички сир.

Производ са ознаком географског порекла потрошачу гарантује квалитет и аутентичност. Да је испоштована проверена рецептура и да потиче баш из одређеног поднебља. И европска маркица је, практично, стандард квалитета.

- Наши производи су заштићени на националном нивоу, али како нисмо део ЕУ, подносимо захтев за регистрацију и тамо - објашњава Бранислав Ракетић, помоћник министра пољопривреде. - Наши произвођачи ће тада бити у регистру, у коме је око 3.000 производа. Имаће право да користе ЕУ лого и да га ставе на свој производ. Када имате такву робу, то је онда добра позиција за извоз. Пре свега овога, морамо да усвојимо закон, а потом можемо званично да предамо захтев.

ЕУ знак ће европским потрошачима бити јасан сигнал да је реч о квалитетном и јединственом производу, иза којег стоји традиција.

- Ми заштити на европском нивоу приступамо као трећа земља - објашњава Драгана Тар, директор консултанске куће СЕДЕВ. - Када поднесемо захтев, све земље чланице имају право на приговор. То неће бити случај код ариљске малине, пиротског качкаваља и фрушкогорског меда, јер нико не претендује на те производе. Када малина из Ариља буде у ЕУ класирана са географским пореклом, и финални производ од ње би могао да има ту ознаку.

Важно је напоменути и да у Србији географско порекло има око 60 производа. Сам поступак регистрације није нарочито скуп, али је дуготрајан. Процедура траје око две године. Код нас, пет занатских производа има ознаку географског порекла. То су пиротски ћилим, бездански дамаст, сирогојно плетенине, текеришки пешкир и грнчарија из Злакуса.

- Постоји уобичајена процедура како се долази до ознаке. Пре свега се окупи група заинтересованих и укључе се удружења произвођача - истиче Виолета Јовановић, директор НАЛЕД. - Они напишу елаборат који заправо описује како се то производи. То је кодекс по коме ће касније сви овлашћени носиоци ознаке морати да раде.

ГЕНЕРИЧКА ОЗНАКА

- ЗАЛАЖЕМО се да држава изађе са генеричком ознаком заштите географског порекла - истиче Виолета Јовановић.

- Тако би их потрошачи лакше препознали. Држава би требало да подржи оне који желе да је добију и да се што више уводе овлашћени корисници. Ознака географског порекла није приватна ствар. Имамо списак од још десетак занатских производа који би могли да је добију. Међу њима су стапарски ћилим и књажевачке двопредене чарапе.

Круг произвођача који се служе потврђеном рецептуром, међутим, није нарочито широк. Како кажу упућени, у Србији носиоци ових ознака често зазиру од конкуренције.

- Проблем у Србији је што се те ознаке не шире - додаје Виолета Јовановић. - Носиоци имају погрешан став да им конкуренција штети, а није тако. Што их је више, лакше се пласирају. Квалитет се чува управо захваљујући конкуренцији. Међутим, код нас неки носиоци не желе да шире ознаке, а други произвођачи не знају како да постану овлашћени корисници. Такав је случај са дуван-чварцима, па и пиротским ћилимом. Држава би требало да има саветника који би људима помагали на терену. Земље које се дуго баве овим послом, имају хиљаде ознака географског порекла. Воде скупе међудржавне спорове и порука је да са њима нема шале. Ми у томе значајно заостајемо.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

Свет

7 78

СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

СА МНОГО помпе, у књижаре су стигли мемоари бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел под насловом „Слобода“. У њима се на неколико места спомињу Србија и Западни Балкан.

26. 11. 2024. у 17:09

(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)

Свет

0 8

(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)

ЈЕДИНИЦЕ руске војске напредују у Дзержинску (украјински назив за Торецк), јавио је на Телеграм каналу шеф ДНР Денис Пушилин.

24. 11. 2024. у 18:59

ЖИВЕЛА ЧАК 122 ГОДИНЕ: Шта је најстарија жена конзумирала сваки дан

Панорама

0 0

ЖИВЕЛА ЧАК 122 ГОДИНЕ: Шта је најстарија жена конзумирала сваки дан

ИСХРАНА може утицати на сваки аспект наших живота, па тако и на дуговечност

27. 11. 2024. у 20:07

Коментари (3)

Сви коментари Остави коментар

Најновије из рубрике

НОВЕ ТВРДЊЕ НЕМАЧКИХ МЕДИЈА: За диверзију на „Северном току“ коришћено најмање шест експлозивних направа

Економија

0 8

НОВЕ ТВРДЊЕ НЕМАЧКИХ МЕДИЈА: За диверзију на „Северном току“ коришћено најмање шест експлозивних направа

НАЈМАЊЕ шест експлозивних направа било је употребљено за диверзију кракова гасовода „Северни ток“ и „Северни ток 2“, пишу немачки медији, позивајући се на судска документа о процесу између оператера гасовода „Норд Стрим АГ“ и осигуравајућих компанија у која су медији имали увид.

27. 11. 2024. у 15:33

МИЛАН ВИЋЕНТИЋ, АЛТА БАНКА, НА ИНТЕРНАЦИОНАЛНОМ ПАНЕЛУ: Брзина трансформације у доба дигитала постаје мера успешности бизниса

Економија

0 1

МИЛАН ВИЋЕНТИЋ, АЛТА БАНКА, НА ИНТЕРНАЦИОНАЛНОМ ПАНЕЛУ: Брзина трансформације у доба дигитала постаје мера успешности бизниса

БАНКЕ и финансијске институције, као традиционално конзервативне и строго регулисане организације, специфичне су када је у питању транспарентност и иступање у медијима, истакао је Милан Вићентић, члан Извршног одбора АЛТА банке, на панелу „Markets & Media — Being Transparent in a Non-Transparent World” одржаном у Вашингтону на трећој годишњој конференцији Transatlantic Leadership Network.

27. 11. 2024. у 15:00

ЂЕДОВИЋ ХАНДАНОВИЋ: Расписане аукције за подстицаје за изградњу 424,8 MW електрана на обновљиве изворе енергије

Економија

0 0

ЂЕДОВИЋ ХАНДАНОВИЋ: Расписане аукције за подстицаје за изградњу 424,8 MW електрана на обновљиве изворе енергије

МИНИСТАРСТВО рударства и енергетике објавило је данас други круг аукција за доделу тржишних премија за обновљиве изворе енергије, на којима ће се инвеститори надметати за расподелу квота од укупно 424,8 MW.

27. 11. 2024. у 14:35

МАЛИ ПОСЛЕ УСВАЈАЊА БУЏЕТА: Србија ће наставити да обара рекорде

Економија

0 133

МАЛИ ПОСЛЕ УСВАЈАЊА БУЏЕТА: Србија ће наставити да обара рекорде

У СКУПШТИНИ Србије данас је већином гласова народних посланика, са 144 гласа „за“, усвојен Закон о буџету Републике Србије за наредну годину.

27. 11. 2024. у 11:40

АНАЛИТИЧАРИ СИТИГРУПА: Могућ раст цена челика и алумунијума у САД због Трампових царина суседима

Економија

0 0

АНАЛИТИЧАРИ СИТИГРУПА: Могућ раст цена челика и алумунијума у САД због Трампових царина суседима

НАЈАВЕ новоизабраног америчког председника Доналда Трампа да уведе царине од 25 одсто на сву робу из Канаде и Мексика могу да доведу до повећања цене челика и алуминијума у САД, објавили су данас аналитичари америчке компаније за финансијске услуге Ситигруп ("Citigroup").

26. 11. 2024. у 23:35