"АЛ ДАХРА" ПКБ ДИЖЕ ИЗ ПЕПЕЛА: Репортери "Новости" обишли њиве и објекте комбината, некадашњег поноса главног града

ОД некадашњег поноса Београда, Србије и бивше Југославије, преко посрнулог гиганта, који умало да "поједу скакавци", ПКБ последње две године полако оживљава и добија контуре моћног и технолошки модерног пољопривредног комбината.

Фото Ж. Кнежевић/промо

Капије ПКБ, репортерима "Новости" је одшкринуо Војин Лазаревић, генерални директор "Ал Дахра Србија", нашег огранка мултинационалне компаније из Уједињених Арапских Емирата, која је 2018. године купила имовину овог предузећа.

Уместо донедавно уобичајене слике на Зрењанинском путу, пре скретања за Падинску скелу, где је путник намерник могао да помисли да пролази поред отпада агроопреме, све је мање распаднутих трактора и комбајна на клоцнама, а све више футуристичких, моћних машина, вредних и до пола милиона евра. Испред улаза у управну зграду поставља се травнати тепих.

Улазак у пословну зграду полако нас враћа век уназад. Патина социјализма се осећа док се пењемо на први спрат. А, онда следи повратак у будућност. Наш домаћин нас дочекује у савременом контролном центру. То је срце система где се са десетина екрана прати не само шта и како радници раде, него и стање усева, начин обраде земље.

- Можда само БИА има бољи центар - кроз осмех каже Лазаревић.

СТРАТЕГИЈА Војин Лазаревић, генерални директор "Ал дахре Србија", Фото Ж. Кнежевић/промо

Након обиласка овог технолошког чуда седамо у теренско возило и започињемо обилазак 22.000 хектара, које "Ал Дахра Србија" обрађује, али и фарме у којима се гаји 18.000 говеда. Већ на почетку тужна слика система канала дугачких 700 километара. У њима можете видети стабла багрења стара и по неколико деценија. Свему више служе, него основној намени - наводњавању и одводњавању. Уз велику подршку Владе Србије и "Србијавода", "Ал Дахра" је кренула у њихово чишћење, али тродеценијска запуштеност не може за дан да се среди.

Још гори утисак су прве фарме крава на које наилазимо, у које, чини се, ни динар није уложен откако су саграђене за Титовог вакта. Ипак, убрзо назиремо и контуре нових савремених фарми, а оптимизам дају мајстори који граде модерне штале и товилишта. Нова постројења имају системе вентилације, које грлима током летње сезоне омогућавају оптималне услове.

Незаобилазно питање сваког Београђанина је шта ћемо са непријатним мирисима, који у летњим месецима умеју да буду несносни?

- До краја следеће године планирамо изградњу постројења за биогас, која ће стајњак и биолошке остатке прерађивати у компост за обогаћивање њива, али и метан, који не би ишао у атмосферу, него бисмо од њега добијали топлотну енергију. То ће нам омогућити да у стакленим лејама производимо воће и поврће током целе године - одговара Лазаревић.

Foto: Фото Ж. Кнежевић/промо

POGLEDAJ GALERIJU

Ту отварамо причу о плановима "Ал Дахре". Војин Лазаревић каже да је ова компанија купила од ПКБ све што је држава проценила да јој не треба. Приликом потписивања купопродајног уговора, обавеза је била улагање од 30 милиона евра у наредне три године.

- Компанија "Ал Дахра" није купила ПКБ, него велики део земље и имовине, али не и ону земљу коју је град Београд планирао за ширење, као што су путеви и објекти од јавног значаја - каже Лазаревић.

Наш саговорник напомиње да је ПКБ годинама био у губицима и да данас пољопривреда не може да се ради без озбиљних улагања:

- Оно што је очувано, очувано је захваљујући вредним људима који су овде радили, стварали ПКБ и имали осећај лојалности. Али, оно што су успели да сачувају су трактори са 35.000 радних сати, а стандарди су данас у свету 10.000. Са таквом техником није ни чудо да је ПКБ правио губитке и да је током времена појео своју супстанцу.

Продајом ПКБ су намирени радници, потом разни повериоци а за државу је остало мало, јер је вредност ПКБ, како каже Лазаревић, кроз године санкција, транзиције, али и недомаћинског односа, "испарила":

- Влада Србије одлучила је да пресече, да крене у потрагу за приватним инвеститором који ће не само имати пара, већ и план да ПКБ функционише. Избор "Ал Дахре", као компаније која је ослонац Абу Дабија у осигурању хране, гарантује да је избор Владе Србије био више него исправан. Влада је обавезала "Ал Дахру" да у наредне три године уложи више од 30 милиона евра. А, практично, ми смо већ усвојили план о улагању 180 милиона у следеће три године, плус куповину механизације. Сада причамо о инвестицијама од преко 200 милиона евра.
Лазаревић наглашава да ће "Ал Дахра" пре него што подигне ПКБ на светски ниво технолошких стандарда, потрошити најмање седам пута више него што се обавезала уговором са Владом.

- Лако ћете уочити да је улагање два пута веће од купопродајне цене. У протекле две године, припремајући се за инвестиције, уложили смо у оно што смо могли краткорочно и зановили смо машине са 20 милиона евра. Није било стратешких улагања, али је резултат ПКБ умногоме поправљен - задовољан је наш саговорник.

Када је "Ал Дахра" ушла у комбинат, каже Лазаревић, он је имао око 10 милиона евра оперативног губитка.

- После само године нашег управљања, ПКБ је свео губитак на три милиона, а ове ће први пут пословати са малим добитком. Задатак менаџмента је био да одржи процес производње и да га унапреди, али истовремено да припреми амбициозан инвестициони план, који је одобрен од борда "Ал Дахре". У том смислу имали смо могућност да ангажујемо највећа имена, а на располагању су нам све најмодерније технологије.

Куриозитет је, како тврди наш домаћин, да је пројектант ових нових фарми, које ће се градити идуће године (ради се о две трећине објеката који ће заменити дотрајале), са Флориде. Реч је о човеку који је саградио највише фарми на свету. Од Аустралије, преко бившег Совјетског Савеза, арапских земаља. Име му је Џејк Мартин.

У инвестиционом плану је и куповина најмодерније опреме шпанских произвођача за прераду детелине која у сировом стању не би могла да се извезе. После завршетка те фабрике на пролеће следеће године, "Ал Дахра" очекује да ће извозити 20 до 30 милиона детелине израсле на српским пољима.

- Сама та фабрика је инвестиција од 30 милиона евра, чиме би била потпуно испуњена квота из обавезе према држави - каже Лазаревић. - Ми смо наследили стадо којем годинама није занављана крв. Селекција је била релативно мала, као и принос млека. За годину смо направили додатну селекцију, елиминишући најслабије и болесне животиње и заменили их јуницама са вероватно најбољом генетиком у Европи. Увезли смо 600 стеоних јуница тзв. викинг генетике, које се превасходно гаје у три земље - Данској, Холандији и Шведској - где је уматичено 800.000 грла. Просек је 10.500 литара млека по крави годишње, а ми смо били испод 7.000 литара.

Лазаревић подсећа да је концепт ПКБ пресликан у Кубану у СССР почетком осамдесетих година прошлог века. То је била највећа инвестиција у аграр вредна ондашњих 800 милиона долара и то је урађено тако што је руководство из Москве видело ПКБ и тражило да им направимо нешто још веће, примерено величини њихове државе. Наравно, тада је ПКБ у свом саставу имао "Имлек", "Пекабету", "Фриком", ПКБ банку, шећеране... Конгломерат који је био синоним за добро планирање.

Да ли ће за коју годину неко тражити искуства "Ал Дахре"? Видећемо.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације